"Ti si bio jedan od retkih koji mi je čuvao dostojanstvo": Pismo srpskog jezika posvećen Balaševiću

"Da ne bi tvojih stihova, ni sam ne bih znao koliko sam bogat"

U specijalnoj emisiji "Pesnik panonskog srca" posvećena Đorđu Balaševiću gostovao je i dr Nele Karajlić, a poznati muzičar i zvezda "Top liste nadrealista" pročitao je pismo koje je srpski jezik posvetio legendarnom Đoletu.

Preporučujemo

- Danas, na međunarodni dan maternjeg jezika, naš, srpski jezik , poslao je pismo Đorđu Balaševiću. Imam tu čast da to pismo pročitam vama, u celosti - rekao je dr Nele Karajlić počeo da čita to pismo.

- Dragi Đole, ja sam tvoj srpski jezik. onim kojim si govorio, s kim si se zajedno udvarao, i na kojim si pisao svoje pesme. Pišem ti ovo pismo ne bi li ti barem malo zahvalio na svemu onome što si učinio za mene. Znaš i sam kako je vreme došlo, koliko me je tuđica i nakaradnih pravila kidalo, komadalo, kako sam unižen i povređen od svih onih koji su me stavljali u usta. Od svih tih tvitova, klikova, Fejsova, botova, dismisova, hejtova. Gospode, da li jezici pate kao ja? Ti si, Đole, bio jedan od retkih koji mi je čuvao dostojanstvo, da tebe ne bi, mislio bih da sam sam sebe ne mogu da razumem. Đole, hvala ti na svim onim neočekivanim rimama koje si od mene pravio jedinstvenu nisku bisera čija bi dužina premašila i Kineski zid - čitao je Nele i nastavio:

- Neke od njih su mene iznenadile. Hajde, na primer, Snaša sa salaša, ili Mirka koju neki dirka, to ja još i Bože pomozi da predvidim, ali ono da si u vojsci našao druga do groba, a zaradio hroničnu upalu zgloba, e, to je zateklo mene, vlasnika svih tih reči. Hvala ti na predivnim poređenjima, uvek drugačijim i svežim. Uvek sa nekom dubokom dozom tuge koji si iscrpio svoje najlepše stihove. Bilo je pesnika koji su me do neba uzdizali, ali je samo kod tebe mahovima kao astragan. Hvala ti na metaforama koji si prepun poput onog vrča vina što ga čovek u belom napravi od vode. Hvala ti na onim bagremovima čija je sudbina da ih svako malo lome, ali da nikad ne budu slomljeni. Da ne bi tvojih stihova, ni sam ne bih znao koliko sam bogat. Hvala ti na mudrosti kojom se nisi razmetao, ne zato što nisi imao šta da kažeš već zbog toga što si znao da je tvoj zadatak da publici razgališ dušu, a ne da im oštriš um, jer ćud je ćud, a sud je sud. Hvala ti i na divnim ženama s kojima si upoznao svet oko sebe a svaja svoja neodoljiva, jedinstvena, neosvojiva. Hvala ti na svim imanjima, od onih koji su otišli u Japan, do onih koji su se udale za inženjera pred kojim je karijera - čitao je Karajlić i dodao:

- Mogao bih još dugo da ti se zahvaljujem, ali me je sramota što to nisam učinio dok su ti još uvek prsti skakali po žicama gitare. Šta da ti kažem, računao sam na nas. Da, zaboravih ti reći, zahvaljuje ti se i moja sestra muzika. Istini za volju, ona i ja dugo nismo u dobrim odnosima. Ti si poslednji koji si pokušao da nas pomiriš. I, eto, dragi moj Đole, sad si gore gde i treba da budeš, pored tvog Novosađanina Zmaja. Sad se pokopljajte stihovima, bacajte rime, slavite moje ime, uzburkajte svemir, nek se nebo prošara munjama. On, taj Zmaj, on mi je produžio život, on me iz 19. uveo u 21, vek, a ti ćeš iz 20. u 22. vek. I, ne brini, Ulicom Jovana Cvijića, već pišu neki novi klinci, oni koji se rađali uz Zmaja, a odrastali uz tebe. Neki od njih će mi produžiti život za još 200 godina i tako u beskraj. Živeću dok ima poeta. Đole. nemoj da si zbunjen onim što ti se sada dešava, pametan si čovek, sada vidiš da čovek da bude svetac da bi otplovio u večnost. Dovoljno je da je pesnik. Još jednom ti hvala, viteže moj. Laka ti zemlja i beskrajno nebo, umetničko  Uvek tvoj, srpski jezik - pročitao je pismo Nele.

(Telegraf.rs)