Kako je dvoje stranaca koji su vodili ljubav inspirisalo Lenarda Koena da postane muzičar

"Mislim da ću da otpevam i snimim moje pesme", rekao joj je Koen. "Nemoj, molim te", odgovorila je ona

Lenard Koen bio je po svemu nekonvencionalan umetnik. Svoju karijeru počeo je kao pesnik i romanopisac, i to veoma poštovan. Kada mu je bilo 33 godine, Koen je, neubeđen u snagu svoje poruke, izražene pisanom reči, odlučio da ostavi književnost iza sebe i oproba se u muzici i pisanju tekstova.

Preporučujemo

Da treba da krenu putem svog neistraženog talenta neki umetnici znaju oduvek. Drugima to dođe u snu, treći čuju pesmu ili prisustvuju koncertu, nekoj svirci koja im "upali lampicu". Ne i Koen.

Kada je 1965. počeo da živi boemskim životom koji je uvek cenio, Koen je bio cenjeni pisac. Novac i stipendije omogućili su mu da putuje svetom, istražuje ga i o njemu piše. Ipak, na kraju svih lutanja, bila je njegova rodna Kanada mesto u kome je shvatio da je muzika budućnost. 

Dok je odsedao u Torontu, u hotelu "Kralj Edvard", Koen je sviruckao na usnoj harmonici, pokušavajući da stvori nove melodije. U sobi koja je bila spojena sa njegovom, a čija su vrata bila malo odškrinuta, mogao je da čuje i vidi dvoje stranaca kako vode ljubav, pomerajući se u ritmu njegove muzike. Koen je otvorio knjigu i počeo da čita jednu od svojih pesama u ritmu koji je stvarao ovaj par, ohrabren njihovom reakcijom i uzdasima koji su dolazili iz druge sobe.

U svojoj sopstvenoj Koen je konačno shvati.

- Mislim da ću da otpevam i snimim moje pesme - rekao je prijateljici koja je tu sa njim bila. Otegao je nekoliko reči, kako je samo to on umeo.

- Nemoj, molim te - jednostavno je rekla ona.

Srećom, nije je poslušao, pisao je časopis Macleans 1978. godine. Koen je okrenuo leđa književnosti, posvetio se melodiji i izgradio jednu od najplodnosnijih i najbogatijih karijera u modernoj muzici.

(Telegraf.rs)