"Hurricane iz manastira": Najneverovatnija muzička grupa u Srbiji koja se pesmom bori za Kosovo!

Luča je dokaz da srpsku tradicionalnu muziku mogu da izvode devojke koje imaju pirsinge, crvenu kosu, "undercut" frizuru i da žene mogu ravnopravno da se upuste u borbu za Kosmet

"Muzika može da promeni svet", jer može da promeni ljude!", reči koje je izgovorio Bono, frontmen grupe U2 idealne su da počnemo priču o Luči, unikatnoj muzičkoj grupi u Srbiji, koja pokušava da promeni svest o srpskoj tradicionalnoj muzici, koju izvodi na inovativan i moderan način, kako bi doprela do mlađe publike i vratila na scenu zaboravljene tradicionalne numere.

Ideja koju su započele četiri devojke još tokom školovanja u srednjoj muzičkoj školi Mokranjac, pre godinu i po dana konačno se ostvarila osnivanjem grupe Luča, a ovih dana izdale su i svoj prvi album u izdanju PGP-a, što predstavlja dosadašnji vrhunac njihovih karijera, ali i sam početak jedne velike i mukotrpne borbe za očuvanje srpskog muzičkog nasleđa.

Preporučujemo

Inspiracija za prvi album bio im je prostor Kosova i Metohije, a svoje dugogodišnje istraživanje ovog muzičkog prostora pretočile su u pesme i melodije kojima pre svega "gađaju" mlađu publiku u nameri da dokažu da tradicionalna muzika nije samo nešto što je vezano za kulturno-umetnička društva, već da mogu da je izvode i mlade devojke koje žive modernim stilom života, koje zbog svog izgleda dobijaju i neke interesantne komentare i poređenja sa određenim, danas popularnim grupama, posebno među mlađom generacijom.

Maja Stojanović, Jovana Barać, Jelena Anđelković i Mirka Kešelj, počele su borbu za Kosovo i Metohiju i srpsku tradiciju pesmom, a šta za njih znači Kosmet i zašto su baš izabrale pesme ovog prostora, u razgovoru za Telegraf otkriva nam Mirka Kešelj, jedna od članica grupe.

- Ideja je nastala još pre deset godina, kroz formalno obrazovanje u srednjoj muzičkoj školi Mokranjac, gde smo izučavale razne tradicionalne muzičke oblike Srbije. Tu smo se sastale i nikada nismo prestale da negujemo tu zajedničku ideju da tradicionalna muzika mora da bude prisutna na javnoj sceni i produkt cele te misli, koju smo održavale svih tih godina, zaokružen je pre godinu i po dana kada smo počele da funkcionišemo pod imenom Luča, gde nas četiri koristimo svoje glasove u oživljavanju stare muzike, na naš novi, moderan način.

Nedavno je Luča izdala i svoj prvi album, gde su članice grupe svoj istraživački rad na terenu na Kosovu i Metohiji pretočile u moderne melodije i aranžmane.

- Album je u prodaji u izdanju PGP-a, i na njemu je osam tradicionalnih numera koje su same članice grupe beležile na terenu u istraživačkom radu, a onda su sve to prebacile na album u modernim aranžmanima, sa bonus pesmom "Sini jarko sunce sa Kosova", za koju je snimljen i spot.

- Publika na albumu moze čuti tradicionalne pesme u svom izvornom obliku, koketiranje sa modernim ritmovima i zvucima, do numera elektronskog prizvuka. Ove numere prethodno su zabelezene na terenu.

- Šta znači zabeležene? Etnomuzikološki pristup beleženja vokalnog nasleđa podrazumeva odlazak na teren i zapisivanje starih napeva, u ovom slučaju na prostoru Kosova i Metohije sa ciljem da se sačuva muzička tradicija.

- Bonus numeru “Sini jarko sunce sa Kosova”, komponovala je Jovana Barać. Ova pesma je dobila svoj spot, objavljen na Vidovdan. Spot je sniman na jezeru Gazivode, Zvečan tvrđavi, u Leposaviću i Sočanici, i prikazuje panoramske predele Kosova i Metohije. Na ovaj način, želele smo da poručimo srpskom narodu da je skroz u redu da poseti prostor Kosova i Metohije, da je to nešto najnormalnije, da ljudi odlaze na neku vrstu hodočašća. I nas četiri smo doživele album "Luča" kao vrstu muzičkog hodočašća na Kosovo i Metohiju.

- Svaka numera pripada određenom delu Kosova i Metohije, svaka predstavlja reprezentativni primer. Recimo, "Srce mi boluje, a ne znam što mu je" je ljubavna pesma iz Peći i ona ima taj tradicionalni prizvuk, sa tradicionalnim instrumentima, ali opet upakovana u lep moderan muzički aranžman. Takođe, publici interesantna pesma nesto bržeg ritma “Mlajnesto, gorski trndafil”, potiče iz Gore, sa samog juga Kosova i Metohije.

Pirsinzi, crvena kosa, frizura gde je obrijan deo glave, moderni kostimi i komentar da su "Hurricane iz manastira"

- Ovim albumom i našim izgledom, koji je drugačiji, hteli smo da komuniciramo sa mlađom publikom, da vratimo tu tradicionalnu muziku na mesto gde joj pripada i da bude jednako slušana kao i neki drugi žanrovi na našim prostorima. Imamo takve primere u regionu, na primer za Bugare nije strano da uvažavaju i tradicionalnu muziku kao i sve ostale. Tako smo i mi želeli da komuniciramo sa mlađom publikom.

Jedan komentar na Jutjubu ispod pesme ,,Sini jarko sunce sa Kosova” koju su izvodile u popularnoj emisiji “Ami G Show” posebno ih je nasmejao, a odnosio se na opis da su one Hurricane iz manastira. Iako bi neko mogao da shvati komentar i loše, članicama grupe Luča takvo poređenje godi, jer je to dokaz da su na pravom putu da dopru do mlađe publike.

- Nailazimo na interesantne poruke i pozitivne reakcije publike. Ima mnogo komentara i na Jutjubu ispod naših videa. Naročito jer je tematika konkretna i bavi se prostorom Kosova i Metohije, pa nas tako porede sa mnogim muzičkim grupama. Najzanimljiviji komentar nam je bio da smo  "Hurricane iz manastira". To poređenje nam godi, to znači da smo jednako aktuelne i da nailazi na odobrenje mlađe publike i nadamo se da će tako i ostati, da će im se svideti svaki naš muzički dalji korak i produkcija.

Korona virus je uticao i na grupu Luča, pa su tako promotivne aktivnosti i koncerti pomereni za proleće.

- Često nas sada pitaju zbog korone kada će biti nastupi, ali nažalost morali smo sve da odložimo za proleće kada će biti promotivni koncerti - opisuje Mirka Kešelj.

"Kosovo nam znači sve"

Zašto je za ime Luča odabrano i za ime grupe i prvog albuma?

- Luča je ujedno i naziv albuma. Razmišljale smo kako da nazovemo album, da li po nekoj numeri, a onda smo shvatile da Luča mora da postane nacionalni brend. Luča sama po sebi označava svetlost. Luč kao takav je sablast bora, kada isečeš ta njegova drvca i kada zapališ prvu vatru, kada sine ta prva varnica, ta iskra svetlosti, to je luč, taj tračak svetlosti i nada, to nas navodi da je dobro to što radimo, da ne treba da odustanemo od tradicionalne muzike, za koju trenutno nema prostora u Srbiji, jer je ljudi povezuju samo sa kulturno-umetičkim društvima. Ona može da bude ravnopravni muzički izraz. Izabrali smo to ime jer smo taj tračak svetlosti i tu nadu povezale sa nekim pravim vrednostima u tradicionalnoj muzici, da one treba da žive.

- Personalizovali smo to Luču. Potrudile smo se da oživimo četiri karaktera. Sve četiri smo različite i ako posmatramo savremeni život, svojim izgledom odobravamo sve što se dešava u svakodnevici, ali se ujedno trudimo da kroz te moderne karaktere prenesemo poruku koju nosi tradicionalna muzika. Dosta smo drugačije i smele, čemu doprinose sjajni kostimi Nevene Ivanović, kao i čitav naš vizuelni identitet koji govori o smelosti i spremnosti da prenesemo poruku koju nosi muzika sa Kosova i Metohije.

Pitaju nas otkud to da se četiri devojke bave Kosovom i Metohijom

Jovana, Maja, Mirka i Jelena često se susreću s komentarima ljudi koji se pitaju zašto se one uopšte bave Kosovom i Metohijom na ovaj način i otkud to da se četiri žene bave baš ovom tematikom.

- Otkud to da se četiri devojke bave ovom temom, na ovaj način kroz muziku. Odgovaramo im da je to za nas bio logičan izbor, jer i u spotu se mi oblačimo u crne kostime koji aludiraju na borbenost, i da odbranimo ono što je najbitnije, to su te svetinje i ono što odiše tom jačinom. Pitaju otkud žene. Smatramo da je nas minimum da se bavimo ovom temom kroz muziku jer je ona najmoćnije oružje za širenje i jačanje kolektivne svesti.

- Sve je došlo intuitivno, iz srca i prirodno. Naši preci su imali sve iste probleme koje i mi danas imamo. Nas četiri smo savremeni prenosioci poruka naših predaka koji su decenijama i vekovima konzervirali našu istoriju, kulturu i muziku a sada Luča želi da kaže da je tradicionalna muzika Kosmeta neodvojivi deo srpskog indentiteta i da ima nade dok je mi čuvamo i negujemo.

(Dušan Uštević)