Vodič kroz Filharmoniju: Otkrijte mesto gde nastaje vrhunska muzika i tajni prolaz u srcu Beograda
"Filharmonija je tim, naša najbolja muzička reprezentacija"
Najbolji muzičari Srbije, njih 95, svakog petka na Kolarcu ostavljaju "srce na terenu". Sigurni pokreti, oči na notama i predivna muzika koju stvaraju - to je ono po čemu publika prepoznaje svaki koncert Beogradske filharmonije i nagrađuje ga gromoglasnim aplauzima.
Preporučujemo
Istorijska dodela Oskara: "Parazit" iz Južne Koreje apsolutni je pobednik večeri
Vodama Dučićeve „Bregalnice“ opraćemo oči našoj deci: Spasavamo zaborava bisere srpske kulture
Vedrina, uzbuđenje, ali i vojnička, sportska posvećenost tome da te večeri stvore vrhunsku muziku osećaju se u zgradi na Studentskom trgu uoči koncerta.
- Naša radnja nedelja počinje ponedeljkom, kada umetnici imaju svoje probe u Filharmonijskoj sali i sa dirigentom rade u miru i tišini, kao jedna prava disciplinovana vojska. Vrhunska umetnost se tako i stvara - uz veliko samoodricanje i veliki rad - kaže Jelena Milašinović, PR Beogradske filharmonije.
Orkestar godišnje izvede oko 80 koncerata, a glavna koncertna sezona održava se u Kolarčevoj zadužbini.
- Filharmonija je kao fabrika, proizvodi nov repertoar svake nedelje, te tako svakog petka mi zapravo imamo po jednu premijeru, i to uvek sa drugim dirigentom i solistom. To je za orkestar uzbudljivo iskustvo, a kako su saradljivi, svetska imena klasične muzike ih vole i rado se ovde vraćaju - dodaje ona.
Ekipa Telegraf.rs imala je priliku da ih poseti malo pre izvođenja Šostakovičeve Simfonije broj 11, kada je filharmonijski drim-tim predvodio šef dirigent Gabrijel Felc. Prošetali smo se i "tajnim prolazom" za koji malo ko zna, a koji povezuje zgrade Filharmonije i Kolarca.
- Ako bi vam otkrili svoj savršeni koncertni program, filharmoničari bi sigurno odabrali Šostakoviča i Čajkovskog. Prvom tepaju Šostak ili Šole, a drugom Čajkoš. I zaista, kada Beogradska filharmonija izvodi Šostakoviča, to je "za nepropustiti". Zbog njene dramatičnosti, Simfoniju broj 11 nazivaju filmskom partiturom bez filma. Baš za nju smo nabavili pravo crkveno zvono od 150 kilograma. Akcija oko zvona govori o tome koliko je klasična muzika zanimljiva ako je tako doživljavate. A kod nas je mnogo toga nestandardno, pa je i produkcija ovog koncerta bila veoma uzbudljiva - objašnjava Milašinović.
U toj muzici, u koncertima petkom, leži suština filharmonijskog života.
- Naši muzičari poznati su po tome što ostavljaju "srce na terenu" - od 20 do 22 h ništa se drugo ne dešava osim koncerta. Filharmonija je tim, naša najbolja muzička reprezentacija. Ima brojne navijače, tako da su koncertne sezone uvek unapred rasprodate. Zato se pred svaki koncert prodaju karte za stajanje i dodaju novi termini u sezoni četvrtkom. Koncerti Beogradske filharmonije se često završavaju ovacijama koje više liče na utakmice, nego na koncerte klasične muzike - opisuje ona.
A i mi smo imali priliku da se uverimo u tu posvećenost, dramatično muzičko iskustvo i dugi, dugi aplauz kojim su umetnici ispraćeni sa scene.
Kako to sve zaista izgleda i zvuči, pogledajte u videu na početku teksta.
(Dunja Savanović)