"Milan Mladenović: 25 godina od smrti" u Domu omladine Beograda

Godišnjica njegove smrti prilika je da se rekapituliraju dometi i nasleđe ne samo njega, kao izuzetne ličnosti čija umetnost i dalje oduševljava ljude, nego i jugoslovenske rok muzike

Foto: Promo

"Milan Mladenović: 25 godina od smrti", tribina i projekcija snimka sa koncerta 1987. godine, biće održana 5. novembra u 19h u Velikoj sali Doma omladine Beograda.

Govore: Momčilo Rajin (rok kritičar), Aleksandar Žikić (rok kritičar), Nenad Milovanović (u ime Zadužbine Milana Mladenovića), Dragan Ambrozić (moderator, odgovorni urednik Doma omladine Beograda).

Karijera Milana Mladenovića (1958-1994), lidera sastava EKV, spada u neprolazne vrednosti rok muzike sa ovih prostora. Godišnjica njegove smrti prilika je da se rekapituliraju dometi i nasleđe ne samo njega, kao izuzetne ličnosti čija umetnost i dalje oduševljava ljude, nego i jugoslovenske rok muzike.

Rođen u mešovitom braku, sa ocem vojnim licem, Milan je živeo u Zagrebu i Sarajevu, pre nego što su se njegovi nastanili u Beogradu. Prvi sastav u kome se pojavljuje u sam osvit „novog talasa“ bio je Limunovo drvo, da bi sa Šarlom Akrobatom dosegao rani kreativni vrhunac praveći sa Kojom i VD-om jedan od najuzbudljivijih rok albuma ikada snimljenih na ovim prostorima "Bistriji ili tuplji čovek biva kad…" (1981). Posle razlaza ove legendarne postave, i prvog istoimenog albuma Katarine II (1984), vrednog dela kog je samo kritika primila dobro, tek je u sledećoj fazi sa promenom imena bena u Ekaterina Velika, počelo slavno razdoblje, u toku kog je grupa dosegla širu popularnost. Prva tri albuma koja potpisuju "EKV" (1985), "S vetrom uz lice" (1986) i "Ljubav" (1988), spadaju u vrhunska umetnička dela naše rok muzike, neprolazne vrednosti koje još uvek traju i stalno nalaze poklonike i u novim generacijama.

U centru rada Ekaterine Velike bila je uvek ličnost Milana Mladenovića, jedinstvenog pevača, gitariste, kompozitora čije pesme i danas inspirišu, pre svega jedinstvenog poetskom snagom. Njegova harizmatična pojava i danas je inspirativna kako za nove autore, tako i publiku koja na današnjoj muzičkoj sceni teško može da nađe sličan primer stvaraoca koji sa lakoćom govori u ime svih. Jedinstven talenat nadogradio je izuzetnom moralnošću, te je u godinama raspada Jugoslavije istupao sa antiratnih pozicija, ostajući dosledan sebi kroz učestvovanje u prostestnoj supergrupi Rimtutituki (1992).

Otišao je pre tačno 25 godina, prerano i prebrzo, od teške bolesti.

Ulaz je slobodan.

Video: Dr Nele Karajlić o knjizi Solunska 28, rokenrolu, Zabranjenom pušenju...

(Telegraf.rs)