Tvrde da je ovo najšokantnija pesma svih vremena: "Kad je čujem, želim nekog da udarim"

"Čak i danas kad o njoj razmišljam, na vratu mi se podignu dlačice i želim nekog da udarim. A mislim i da znam koga..."

Bili Holidej je snimila svoju kultnu verziju pesme "Strange Fruit" 20. aprila 1939. godine. Osamdeset godina kasnije, Aida Amoako istražuje kako je pesma o linčovanju postala svevremeni poziv na akciju.

Preporučujemo

"Strange Fruit" je postala Bilin najveći hit, ali i jedna od najuticajnijih pesama o protestu 20. veka, koja i danas nastavlja da nam govori o rasnom nasilju.

"Tajm" magazin ju je proglasio pesmom veka 1999. godine. Originalno se zvala "Bitter Fruit" i napisao ju je jevrejski učitelj Abel Miropol pod pseudonimom Luis Alen, a kao odgovor na linčovanje u južnim državama Severne Amerike.

- Napisao sam "Strange Fruit" jer mrzim linčovanje i nepravdu, i mrzim ljude koji to podstiču - izjavio je Miropol 1971. godine.

Nikad nije prisustvovao linčovanju, ali je dobio inspiraciju za pesmu nakon što je video fotografiju iz 1930. godine, autora Lorensa Bitlera, koja prikazuje linčovanje Tomasa Šipa i Abrama Smita u Indijani. Linčovanje je počelo da jenjava pre nego što je pesma objavljena, ali fotografije kao ova su urezale detaljne prikaze u javnu svest.

Kad ju je objavio, Miropol je ubrzo ubacio pesmu i u svet muzike. Bila je izvedena na sastancima raznih saveza, pa čak i na Medison skver gardenu kad ju je otpevala džez pevačica, Laura Dankan. Tu ju je čuo Robert Gordon, menadžer džez kluba "Café Society". Pomenuo ju je Barniju Džosefsonu, osnivaču kluba, a Miropol je pozvan da je odsvira za Bili Holidej.

Vilijam Dafi, koji je delom napisao Bilinu autobiografiju "Dama peva bluz", jednom je izjavio da "Holidej ne peva pesme, ona ih preobražava". Tri sedmice je Bili s timom radila na numeri pre nego što ju je izvela u "Café Society".

Godine 2001. u knjizi "Strange Fruit: Biografija pesme", pisac Dejvid Margolik je napomenuo da je klub verovatno bio jedino mesto u SAD gde je "Strange Fruit" mogla da se peva i sačuva. Holidej bi je uvek pevala na samom kraju nastupa.

- Prvi put kad sam je otpevala mislila sam da je to bila greška. Uopšte nije bilo aplauza. A onda je jedna osoba počela nervozno da tapše, a onda i svi u klubu - napisala je Bili u svojoj autobiografiji.

Međutim, kad je pesma postala stalni deo njenog seta, Holidej je svedočila velikom spektru reakcija - od suza, do odlazaka i rasističkih ispitivanja. Radio stanice širom SAD i sveta su je stavili na crnu listu, a njena muzička kuća, "Columbia Records", odbila je da je snimi. Kad bi je Bili izvodila na turnejama, pojedini vlasinici lokacija koncerata su je molili da je ne izvodi zbog straha da ne iznervira njihove nadređene.

Nije samo politička priroda pesme doticala duše slušalaca, već i način na koji ju je Bili izvodila, koji su pojedini nazvali očaravajućim. Ono što je izuzetno u vezi sa "Strange Fruit" je kakav pečat je ostavila na američko društvo.

- I posle desetog slušanja ćete se čvrsto držati za stolicu. Čak i danas kad o njoj razmišljam, na vratu mi se podignu dlačice i želim nekog da udarim. A mislim i da znam koga - napisao je Semjuel Grafton, kolumnista "New York Post".

Ovaj hrabri poduhvat je pomogao da pokrene pokret koji će promeniti kurs američke istorije. Kampanje protiv linčovanja su poslale "Strange Fruit" u Kongres kako bi zakon protiv linčovanja bio donesen. Ahmet Ertegan, jedan od osnivača "Atlantic Records", nazvao je pesmu "deklaracijom rata", "početkom pokreta za građanska prava".

Međutim, Miropol, socijalista, bio je ispitivan da li je komunista i da li ga američka komunistička partija plaća zbog pesme "Strange Fruit".

U godinama posle objave, mnogi muzičari su izvodili obrade ove vanvremenske pesme, kao što su Nina Simon 1965. i Kanje Vest 2013. godine.

Godine 2002. "Strange Fruit" je uvrštena u Nacionalni registar Biblioteke Kongresa, proglasivši je besmrtnom pesmom od velikog značaja za muzičko nasleđe.

(Telegraf.rs/bbc.com)