"Život mi je postao nepodnošljiv. Oprostite mi...": Ljubav i tragedija francuske pevačice Dalide

Poslovna sreća i privatna tuga utkane su u život divotnice francuske scene

Njeno poreklo je italijansko, a rođena je u Kairu. U 21. godini je postala mis Egipta, što ju je odvelo u Pariz. Sa tridesetjednogodišnjom muzičkom karijerom, prodala je više od 170 miliona albuma širom sveta. Pevala je na 11 jezika. Kao i Olivera Katarina, punila je parisku "Olimpiju". Ljudi su hrlili da čuju njen jedinstven glas. Posle nebrojeno neuspešnih ljubavnih veza, abortusa i smrti mnogih dragih bliskih ljudi, izvršila je samoubistvo u svojoj sobi na Monmartru. Prošle godine sam posetio njenu impozantnu kuću na najpoznatijem umetničkom boemskom brdu u Parizu, kao i trg koji nosi njeno ime, ručao u restoranu koji je svakodnevno posećivala, a turu završio pored njenog groba. Kažu da je bila istinski prijatelj. Ovo je njena priča. Priča o Dalidi...

Preporučujemo

Detinjstvo u Africi i uspešna manekenska karijera

Rođena je kao Jolanda Kristina Điljoti 1933. godine u Kairu, tada kraljevskom Egiptu. Njen otac Pietro je svirao violinu i bio je profesor muzike u školi, a majka Đuzepina je bila krojačica. Imala je i starijeg brata Orlanda i mlađeg Bruna.

Mala Jolanda je već sa deset meseci dobila infekciju oka, pa je morala da nosi zavoje i naočare u osnovnoj školi, zbog čega su je druga deca zadirkivala. Bacila je naočare kroz prozor, rekavši da će pre videti svet kroz maglu, nego da ih nosi.

Kad je počeo Drugi svetski rat, Pietro je odveden u koncentracioni logor u pustinju blizu Kaira. Iako je bio ugledan i brižan otac, iz zatočeništva se vratio kao potpuno drugi čovek. Fizički je zlostavljao Jolandu, njenu majku i braću. Sva deca u ulici su ga se plašila. Preminuo je 1945. godine, ostavivši Jolandi traumu koja će uticati na njenu potragu za ljubavnim partnerom kroz ceo život.

Godine 1954. priključila se egipatskom izboru za mis u kom je i pobedila, nosivši bikini sa životinjskim printom, što je bilo revolucionarno u to vreme. Ovo joj je otvorilo vrata za egipatsku kinematografiju, pa se tad pojavljivala na posterima sa imenom "Dalila", koje je bilo često u Egiptu. Glumila je u dva filma, pa joj je predloženo da sreću okuša i u Parizu.

Pustite pesmu dok čitate tekst:

Seks-simbol u Gradu svetlosti: Šansone i promena imena u "Dalida"

Prvi komšija u Parizu joj je bio Alen Delon, tad još uvek nepoznat široj publici, sa kim je imala kratku romantičnu vezu. Međutim, glumačka karijera joj nije cvetala, pa je odlučila da se oproba u muzici. Našla je profesora koji ju je učio pevanju, često bejavši strog i razdražen. Svađali su se i vikali jedno na drugo, pa bi "Dalila" često izletela napolje zalupivši vrata, ali bi se uvek vratila sutradan.

Ubrzo je počela da peva u poznatom kabareu na Jelisejskim poljima gde je bila primećena, pa je usledio i niz nastupa koji su se pokazali veoma popularnim.

- Njen glas je pun boje i volumena, i poseduje svu tu mušku ljubav: nežnost, senzualnost i erotiku - rekao je Bruno Kokotri, tadašnji direktor muzičke dvorane "Olimpija".

Jedan scenarista joj je predložio da ime iz Dalile, zbog "Samsona i Dalile", pretvori u Dalida, što je odmah prihvatila. Pobedila je na muzičkom takmičenju Les Numéros 1 de demain. Producenti su počeli da se grabe oko nje.

Šansona "Bambino" joj je donela prekonoćni uspeh, postavši jedan od najvećih pop hitova pedesetih, ne samo u Francuskoj, već i u Belgiji, Švajcarskoj i Kanadi. Pesma je bila njen prvi hit i 1957. godine držala prvo mesto punih 39 sedmica, što se prvi put desilo u muzičkoj istoriji! Žene su počele da imitiraju Dalidin način šminkanja i odevanja. Dobila je titulu "seks-simbol".

Usledio je i prvi nastup u "Olimpiji", pesme "Gondolier", "Les enfants du Pirée", "Itsi Bitsi petit bikini", međunarodni uspeh, a onda i stalna "rezidencija" u "Olimpiji" i nastupi po drugim državama. Godine 1969. nastupila je i u Jugoslaviji. Postala je svetsko ime, jednako sa Edit Pjaf, Šarlom Aznavurom, Fransoaz Ardi i drugima.

Sedamdesetih godina se više usmerila na pop muziku i nastavila uspeh sa pesmama "Les temps des fleurs", "Je suis malade", "Gigi l'amoroso" i "Paroles...paroles..." - duet sa Alenom Delonom koji je postao svetski hit.

Osamdesetih je prešla u disko muziku i zacementirala svoj uspeh sa numerama "J'attendrai", "Salma Ya Salama" i "Laissez-moi danser". U to vreme je imala drugu turneju po SAD (prva je bila pedesetih godina).

Međutim, ubrzo je odustala od disko muzike i ponovo počela da peva spore, senzualne, tužne pesme. Mnogi su primetili da nešto nije u redu...

Privatni život prožet bolom i smrću

Budući da joj je poslovno bila neverovatno uspešna, Dalidin privatni život je bio prožet neprestanim patnjama i tragedijama. Godine 1967. nakon festivala u Sanremu, pevač, glumac, a njen verenik, Luiđi Tenko, izvršio je samoubistvo jer je bio nezadovoljan svojim nastupom. Dalida ga je našla u njihovoj hotelskoj sobi posle festivala. Ovo ju je toliko potreslo da je i ona pokušala da izvrši samoubistvo u Prince de Galles hotelu u Parizu, mesec dana kasnije. Provela je pet dana u komi, ali je uspela da nastavi s pevanjem.

Iste godine je postala trudna sa studentom Lucijom, koji je imao samo 22 godine. Abortus ju je ostavio neplodnom.

Godine 1970. bivši muž, Lucijan Moris, s kojim je bila u dobrim odnosima, izvršio je samoubistvo pucnjem u glavu.

Godine 1974. preminula joj je majka.

Pet godina kasnije, njen blizak prijatelj, Majk Brant, kom je pomogla u muzičkoj karijeri, izvršio je samoubistvo skočivši sa prozora svog pariskog stana.

I 1983. godine, njen momak Ričard Čanfrej, oduzeo je sebi život ugušivši se u svom "renou 5".

Sve ovo je bilo previše za Dalidu, koja je bila puna života, ali veoma ranjiva. Izvršila je samoubistvo tako što se predozirala barbituratima u svojoj spavaćoj sobi, u velelepnoj kući na Monmartru.

- Život mi je postao nepodnošljiv. Oprostite mi... - napisala je u oproštajnoj poruci prijateljima.

Sahranjena je na groblju na Monmartru, uz sve počasti, a njeno zagrobno mesto svake godine poseti desetine hiljada ljudi.

Nakon smrti

Dalida je postala kultna ličnost za nove generacije obožavalaca. Takođe, nosi zvanje i "gej ikone". Od 1997. godine jedan trg blizu njene kuće na Monmartru nosi njeno ime. Razne nagrade nose njeno ime, nebrojene izložbe i pesme su joj posvećene, a napravljen je Dalida - biografski film o njenom životu, koji je srpsku premijeru imao na FEST-u 2017. godine.

(Dušan Veselinović)