Knjige: Zoran Marinković - "Bjesovi", jedinstveni vodič kroz celokupnu karijeru grupe

Službeni glasnik nedavno je objavio monografiju "Bjesovi", autora Zorana Marinkovića, vredan dokument u kome na jednom mestu možete pronaći sve ono što bi vas moglo interesovati kada je ova grupa u pitanju.

Preporučujemo

Negde u septembru prošle godine Zoran me je pozvao i obavestio da radi na monografiji Bjesova, usput rekavši da bi voleo da napišem predgovor i to me je zaista obradovalo. Najpre zbog toga što Bjesovi bez svake sumnje zaslužuju jedan ovakav verodostojan dokument koji kroz faktografske podatke, intervjue, tekstove pesama, diskografiju, koncerte, biografije članova grupe, Zoranov propratni tekst koji sve to zaokružuje u jednu logičnu i svrsishodnu celinu, ali i izuzetan kolaž fotografija, svedoči o istinskoj veličini i značaju Bjesova, ne samo za srpsku scenu, već i znatno šire.

Kada je o fotografijama reč, one svakako doprinose da ovu monografiju gotovo možemo posmatrati kao dokumentarni film iz koga saznajete neke odgovore ali i pronalazite nova pitanja. Ako znamo da je Zoran diplomirao na Likovnoj akademiji i da je veoma zainteresovan i za filmsku umetnost, jasno je da mu je i vizuelni efekat jako bitan, što je ovde i te kako vidljivo.

Istorija Bjesova započinje 1984. godine u Gornjem Milanovcu kada su se Zoran Marinković i Goran Marić upoznali i shvatili da su obojica zainteresovani za muziku, pa u narednih nekoliko godina oko sebe okupljaju najbolje milanovačke muzičare kako bi formirali grupu. Kada im je to konačno i pošlo za rukom, za svoju družinu uzimaju ime Baader Meinhof, što se čuvarima našeg tadašnjeg socijalističkog morala nikako nije dopadalo (takvo ime je nosila nemačka teroristička organizacija), pa ga ubrzo potom menjaju u St. Gallen, a potom China Blue.

Sa ovim podacima i započinje priča u monografiji i dalje nas vodi kroz njihovu pobedu na čačanskoj Gitarijadi 1990. godine, kada prvi put nastupaju pod imenom Bjesovi (ime su uzeli po romanu "Zli dusi" Fjodora Mihailoviča Dostojevskog koji u hrvatskom prevodu nosi naziv "Bjesovi"), što će im svakako biti odskočna daska i presudno im pomoći da snime svoj prvi album "U osvit zadnjeg dana".

Ostalo je već istorija.

Pojava Bjesova za mene je oduvek bila interesantna i po još nečem. Naime, ako znamo da se rokenrol kultura na ovim prostorima nekada uglavnom vezivala za republičke centre ondašnje Jugoslavije, posebno za osovinu Beograd - Sarajevo - Zagreb, to jest gradove iz kojih su potekle neke od najvećih i najznačajnijih domaćih grupa, sa dolaskom onih nesrećnih devedesetih takva situacija se u mnogo čemu menja. Rokenrol se u dobroj meri izmešta u unutrašnjost, što je svakako svojevrsni fenomen. Tako se i dogodilo da u Gornjem Milanovcu, malom industrijskom gradu u jugozapadnom delu Šumadije koji je pre toga bio nepoznat na rokenrol mapi, (ako izuzmemo časopis Džuboks koji su izadvale milanovačke Dečije novine), nastane jedna ovakva grupa i to gotovo isključivo od lokalnih muzičara, sa izuzetkom tek nekoliko imena, kao što su gitarista Damir Demirović koji je iz Kragujevca (kao član Bjesova svirao četiri koncerta), Igor Malešević (iz Zemuna, svirao bubnjeve na albumu "Sve što vidim i sve što znam"), Vasil Hadžimanov (iz Beograda, svirao klavijature u grupi nekoliko meseci), Aleksandar Petrović (rođen u Zemunu, svirao udaraljke i bubnjeve na nekoliko pesama na albumima "Na živo" i "Svetla svetlosti"), Ramon Hamel (rođen u Amsterdamu, svirao bubnjeve od 2012. do 2020. godine). Ako znamo da je kroz Bjesove do sada prošlo 32 muzičara, to znači da su svi ostali rođeni i odrasli u Gornjem Milanovcu, sa par izuzetaka, odnosno onih koji su se kasnije doselili u ovaj grad, što je podatak vredan svake pažnje.

U suštini, rad grupe Bjesovi dešavao se u dva vremenska okvira. Prvi, koji je trajao od osnivanja grupe pa sve do 1997. godine kada Zoran Marinković i Goran Marić raspuštaju grupu. Druga faza započinje od 2000. godine kada je Zoran rešio da reoformi Bjesove i ona traje sve do današnjih dana. Prvi studijski (ali i multimedijalni) album te nove postave pod nazivom "Bolje ti", na kome se nalazi devet pesama objavila je 2009. godine izdavačka kuća PGP RTS. Novinar Duško Antonić objavio je 2021. godine knjigu "Kako (ni)je propao rokenrol u Srbiji - 100 najboljih srpskih albuma od raspada SFRJ", u kojoj je po glasovima 57 novinara, muzičara i poslenika koji prate popularnu kulturu, drugi, bezimeni album Bjesova zauzeo drugu poziciju, dok je na prvom mestu LP "Kiselo i slatko" grupe Partibrejkers.

Autor ovog teksta je takođe učstvovao u glasanju i tom prilikom za album "Bolje ti" napisao je sledeće:

U trenutku kada je Marinkova (Zoran Marinković) vera nadjačala religiju u njemu samom, on će evoluirati, kako u sjajnog autora, tako i u duhovnog vođu svog nesvakidašnjeg benda. Album "Bolje ti" svojom je muzikom i sufi poetikom postavio sasvim jasnu razmeđu između one ljubavi koja je upućena Svevišnjem i one koja je potrebna za opstanak ljudi i ljudskosti. Nažalost, to je formula koja će ostati nepoznanica za mnoge, bilo ateiste, bilo religiozne fanatike, kojih je novi milenijum prepun. Ako je R'n'R s jedne strane stav, a sa druge ljubav, jasno je da u tom smislu ovo ostvarenje nema premca u novijoj istoriji muzike o kojoj je ovde reč.

U uvodnoj reči koju sam pisao za monografiju Bjesova, stoji i sledeće:

Oduvek me je kod Bjesova privlačilo barem nekoliko stvari. Tu je, svakako, bitan moćan, sirov zvuk, potom osobita poetika, ali najbitinije je da iz njihovih pesama provejavaju ljubav, stav i provokacija.

Rokenrol bez toga nikada nije mogao.

Ako bi mu to oduzeli presušio bi, iščileo, netragom nestao, ili bi se pretvorio u nešto sasvim drugo.

Čini se da Zoran, ako govorimo o rokenrolu ovih prostora u poslednjih nekoliko decenija , suvereno vlada ovim poljima, što se svakako može videti u ovoj monografiji.

Oni koji su do sada na bilo koji način već upoznali Zorana Marinkovića Marinka i grupu Bjesovi i kojima je njihovo stvaralaštvo bitno, dok listaju ove stranice razumeće odakle ta ljubav dolazi.

Oni drugi mogu otkriti jedan sasvim novi, magični svet rokenrola i ljude slične sebi.

Knjiga je tvrdo koričena, formata 24 x 28 cm, štampana na kvalitetnom papiru i sadrži 316 strana.

Može se poručiti na sajtu Službenog glasnika u okviru biblioteke Sabornik, po ceni od 3.553 dinara.

Prva promocija monografije upriličena je 12. februara u Gornjem Milanovcu, dok će  druga biti održana 26. februara u Čačku.

(Telegraf.rs)