Misirlić: Novi prevod knjige "Pisma Mileni" Franca Kafku povezuje sa novim čitaocima

Knjiga "Pisma Mileni" pisca Franca Kafke izdavačka kuća Laguna je objavila u novom prevodu Maje Anastasijević, pošto svaki novi prevod donese novo povezivanje sa savremenim čitaocima, izjavila je urednica izdanja Ivana Misirlić.

Govoreći na promociji knjige u ispunjenoj knjižari Delfi u Studentskom kulturnom centru Beograda, Misirlić je rekla i da novi prevod daje mogućnost da pisac bude sagledan iz novog ugla i pročitan u novom ključu.

Preporučujemo

Naglasivši da to ne znači da su prethodni prevodi "Pisma Mileni" bili loši, Misirlić je dodala da je Anastasijević "fantastično uradila" svoj posao i da kod nje "ima senzibilnosti koja možda malčice nedostaje u prethodnim prevodima".

Laguna je "Pisma Mileni" objavila krajem prošle godine povodom jednog veka od smrti Kafke (1883-1924), čuvenog po pripovetci "Preobražaj", i romanima "Proces" i "Zamak". Mladoj i nesrećno udatoj novinarki Mileni Jesenskoj, veren i bolestan Kafka u početku piše kurtoazno o zdravlju, okolini, književnim člancima i prevodu priča, da bi se postepeno u prepisci razbuktale strasti.

Misirlić je rekla da knjiga donosi Kafkina pisma Jesenskoj, koja su hronološki složena uglavnom od aprila do decembra 1920. godine, ali se prepiska nastavlja i 1922. i 1923. godine, ali sa promenjenim i zahladnelim tonom.

Kafka piše grozničavo Jesenskoj, ali je Misirlić priznala da samo možemo naslutiti kojim ritmom ona njemu odgovara, po tome što se pisac stalno referiše na pisma koje je dobio od nje i na telegrame.

Misirlić je dodala da je Jesenska sačuvala Kafkina pisma i poverila ih prijatelju koji ih je objavio nakon njene smrti 1944. godine u koncentracionom logoru Ravensbruk.

Profesor Filološkog fakulteta Jelena Kostić Tomović je podsetila da su se tokom prepiske sreli uživo samo dva puta, a da je kontakt počeo viđenjem u Pragu, kada je da je Jesenska zbog nezavisne finansijske situacije, usled koje se bavila krađom i dospela u zatvor, počela da prevodi.

"Njen prvi izbor je bio Kafka. Piše i moli ga za dozvolu da ga prevede na češki. Sreli su se u Pragu 1919. godine i Kafka je odobrio ideju. To je bio prvi susret", rekla je Kostić Tomović.

Prema njenim rečima, Kafku je "lakše prevoditi, nego razumeti i tumačiti", pošto je njegov nemački jezik srazmerno jednostavan.

"Njegova rečenica je jednostavna, pregledna, prilično kratka. Rečnik je standardan nemački vokabular. Sve što je kod Kafke misteriozno, intrigantno, nedokučivo - nije do jezika", naglasila je Kostić Tomović.

Prema njenim rečima, "Pisma Mileni" donosi pogled na Kafku iz drugačije prespektive, pošto se njegova dela doživljavaju kao teška za tumačenje, depresivna i mračna, dok sam pisac "po svemu sudeći uopšte nije bio mračna i zatvorena ličnost".

Kostić Tomović je naglasila i da su pisma "bila namenjena njihovim očima", odnosno da nisu bila doterivana, pošto ih je Kafka pisao vrlo brzo i dešavalo se da ih pošalje tri, četiri dnevno.

"Pisma imaju nešto vrlo spontano i autentično", naglasila je Kostić Tomović, na promociji knjige "Pisma Mileni" koju je podržao Austrijski kulturni forum.

(Telegraf.rs/Tanjug)