Održana promocija monografije „TOKOVI UMETNIČKOG NADAHNUĆA – Đorđije Crnčević” u Muzeju savremene umetnosti

život, onu skrivenu inspiraciju svakog čoveka, zakrilio je svojom tišinom, ćutanjem mudrog i zrelog muškarca. Ali zato je njegovo stvaralaštvo otkrivalo radost zemaljskog susreta dvoje ljudi, njihovu privlačnost, čežnju, perpetualnu povezanost i igru, da bi se nastavljalo i rastavljalo, odvajalo u monumentalnost i samoću jedne drugačije kombinatorike.”

Marko Vukša, vajar i profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, svoje obraćanje je započeo rečima: „Pred nama je velika knjiga! Monografija sa preko 180 stranica studijskog teksta zadovoljila bi tri konvencionalne monografije. Autorka teksta Rajka Bošković nam veoma iscrpno saopštava svoje autentično viđenje, analitički utemeljeno, a ipak u ekspresiji doživljeno.”

Preporučujemo

Vukša je skrenuo pažnju na nekoliko novina koje je dr Rajka Bošković priredila u ovoj monografiji: „Prva novina je da su odabrane skulpture prikazane serijom fotografija, koje su snimljene po njenim instrukcijama iz više uglova i iz različitih profila – za čije je fotografisanje angažovala umetnike. To je tako očigledna i značajna potreba za adekvatno predstavljanje skulpture. Druga veoma značajna stvar je da je autorka sakupila i prikazala „sećanja kroz osećanja“ Đorđijevih prijatelja i kolega savremenika i tako nam zaokružila sliku o njemu i kao umetniku, i kao čoveku. Treća novina je deo „Umetnik umetniku“ u kome je dala priliku drugom umetniku da se uključi u „čitanje” Đorđijevog dela, a to su fotografije Petra Vujoševića, sa detaljima skulptura objedinjenih u jedan „unutrašnji mozaik”. Monografija o Đorđiju Crnčeviću je zbog svega prikazanog veoma značajna, a dr Rajka Bošković je u ovoj oblasti podigla lestvicu visoko. Sve to zajedno čini ovu knjigu Velikom!“

Na kraju, završnu reč dala je dr Rajka Bošković, autor monografije. Nakon što se zahvalila svima koji su učestvovali u štampanju i pripremi ove monografije, ona je istakla: „O samom umetniku, rekla bih samo dve reči – da istinski umetnici, kao što je Đorđije Crnčević, i u potpuno smutnim vremenima, poljuljanih vrednosti, potpunog ili delimičnog negiranja bilo kakvih etičkih, estetičkih i umetničkih normi i ideala, svojim umetničkim dostignućima – koja su nastala iz nepoljuljane vere u preobraziteljsku moć umetnosti, proisteklu iz dubokog uverenja u njenu nezamenljivu ulogu i iskonsku neophodnost postojanja – zalog su budućnosti umetnosti. O tome nedvosmisleno svedoče reči umetnika 'moje je da istrajem', u dve reči sažet najdublji odnos i poimanje poslanja sebe kao umetnika, dve reči koje odražavaju njegovu nepokolebljivu veru u značaj i smisao umetnosti. I upravo zahvaljujući toj i takvoj veri, danas imamo pred sobom vrhunska ostvarenja, ne samo srpske, nego i svetske umetnosti.”

(Telegraf.rs)