Ninia Sadrobelašvili dobitnica Povelje Morave, jedine međunarodne nagrade koju dodeljuje UKS

Na Međunarodnim mrčajevačkim pesničkim susretima koji se tradicionalno, već 24 godine, organizuju u sklopu Beogradskih međunarodnih susreta pisaca Udruženja književnika Srbije, „Povelju Morave“ će u nedelju, 6. oktobra, primiti Ninia Sadrobelašvili, respektabilna gruzijska pesnikinja i scenarista.

Tradicionalna manifestacija Međunarodni mrčajevački pesnički susreti, počeće i ove godine predstavljanjem laureata na Trgu pesnika, u dvorištu OŠ „Tatomir Anđelić“ u Mrčajevcima, u nedelju, 6. oktobra, u 11 sati.

Preporučujemo

„Povelju Morave“, jedinu međunarodnu nagradu Udruženja književnika Srbije, koja se već 24 godine dodeljuje u sklopu Beogradskih međunarodnih susreta, ovoga puta dobija Ninia Sadrobelašvili (1980), gruzijska pesnikinja koja živi i radi u Tbilisiju. Kada je reč o srpskim laureatima, nagradu za 2024. godinu podeliće književnici Borivoj Rašuo i Majo Danilović.

Pored novčanog iznosa, „Povelja Morave“ podrazumeva i isticanje imena dobitnika – njihovo urezivanje na mesinganu ploču. Svake godine, bezmalo četvrt veka, dodaje se po jedna nova ploča, sa uklesanim imenima aktuelnih laureata, i postavlja se na Pesničku stenu, sa ravne strane kamene gromade koja se nalazi na Zavičajnom vidikovcu nadomak Mrčajevaca i koja predstavlja autentičnu umetničku i turističku atrakciju u srcu Šumadije. Književnik Lune Levajac, inače član Upravnog odbora Udruženja književnika Srbije i osnivač i predsednik Društva književnika Mrčajevaca, idejni je tvorac i predsednik Organizacionog odbora manifestacije, pa tako i kreator pratećih događaja i Pesničke stene.

- Nakon predstavljanja ovogodišnjih dobitnika nagrade „Povelja Morave“, nakon upoznavanja gostiju, novinara, pisaca, učenika i ostale publike sa njihovim biografijama i nakon umetničkog dela programa tokom kojeg će se laureati predstaviti prigodnim pesničkim opusom, poeziju ćemo slušati i sa Zavičajnog vidikovca. Biće to trenutak kada šaljemo poruku o značaju internacionalne razmene dobronamerne pisane reči, - rekao je Lune Levajac, ujedno pozivajući sve poklonike književnosti da predstojeće nedelje posete Mrčajevce, grad dobrih pevača i pisaca, na obali Zapadne Morave.

Inače, poeziju Ninie Sadrobelašvili prevela je Dušica Ivanović, književnica koja će ovom prilikom govoriti poeziju gruzijske pesnikinje na srpskom, a autorka će se predstaviti na gruzijskom jeziku.

Ninia Sadrobelašvili, gruzijska pesnikinja, je dobitnica Povelje Morave, jedine međunarodne nagrade koju dodeljuje Udruženje književnika Srbije.

Ninia Sadrobelašvili BIOGRAFIJA i PESMA

Ninia Sadrobelašvili rođena je 30. januara 1980. u Tbilisiju (Gruzija). Diplomirala je književnost na Državnom institutu za kulturu u Tbilisiju (2002). Njen književni prvenac je bila zbirka kratkih priča pod nazivom „Fustijanski raj“ (2006). Od tada je objavljivala zbirke poezije i kratke proze, kao i romane.

Autorka je romana za decu pod nazivom „Pozorište sa blagom“.

Pored književnog rada, Sadrobelašvili piše pozorišne drame i filmska scenarija. Njene kratke priče i pesme prevedene su na brojne jezike: nemački, engleski, francuski, italijanski, korejski, turski, azerbejdžanski...

Njen roman „Sklonište“ preveden je na turski (2016), a pesme su joj predstavljene u zbirkama poezije na nemačkom (2017). Roman pod nazivom „Kućni roman“, uvršten je u zbirku romana na nemačkom pod nazivom „Gorke bombone“. Pored toga, roman „Fustijanski raj“ objavljen je na korejskom, takođe u okviru zbirke romana. Godine 2021, njen roman „Elegija vikenda“ je preveden i objavljen na francuskom, a nekoliko pesama je ove, 2024. godine, uvršteno u zbirku, takođe prevedenu na francuski jezik.

Uz podršku prijatelja, 2011. je osnovala Filmski studio „Khomli“, gde radi na umetničkim dokumentarnim filmovima. Takođe, Sadrobelašvili piše blogove na raznim platformama publicističke književnosti i učestvuje na međunarodnim književnim festivalima.

Ninia Sadrobelašvili je dobitnica više gruzijskih i inostranih njiževnih nagrada.

***

Nije isti bol koji u ratu

Pišti iz usta bezdetnih žena,

Jer njihove utrobe nikada nisu

Živote nosile,

Materice im nisu bile ispunjene

Plodovom vodom

I nisu nikada mešale

Mleko s krvlju

Da bi bilo bačeno kao svete čini

Koje gase ratne plamenove.

Slabe su suze njihove

Da bi im iz grla

Beli nar procvetao

I pao na glave dečje.

Božja ruka će ih pomesti

Kao dosadne mušice.

Za šta smo dospele mi

Žene jalovice - prazne jaslice

Koje se krijemo ispod

Bisernih suza ožalošćenih majki?

Šta možemo da ponudimo

Deci nerođenoj

Za nebo privezanoj?

Da se spustimo u rastopljeno jezgro zemlje

Gde se naše posteljice prepliću

I blistavi kanali naših tela se grče u naponima?

Kroz pocepano tkivo

Da ubacujemo seme života

U ukradeni putir

Sve dok konačno u tome ne uspemo?

Hajde da ih strpljivo odgajamo

Da im transfuzijom krv kosmosa ulijemo,

A zatim da presečemo svoju snagu

Do same koštane srži.

Hajde da ih lečimo u svetlucavoj vodi

I da im život ulijemo Duhom Svetim.

A kada Majka dođe

I s groba skine pokrov

Neka ka nebu viče svoju jadikovku

I rodi dete izranjajući

Iz naše dubine

Obasjana njenom tamom.

(prevod: Dušica Ivanović)

(Telegraf.rs)