"Pobednicima ostaje pobeda, a poraženima poezija": Matija Bećković o svom prvom proznom delu "Majka Zorka"

"Više je autobiografija moje majke, a moja biografija", rekao je Bećković

Marija Bećković je gostujući u emisiji "Kulturni dnevnik" na RTS-u govorio o svom prvom proznom delu "Majka Zorka".

"Više je autobiografija moje majke, a moja biografija. Jer i njena autobiografija ne može a da ne bude moja biografija. Ona je pisala kao što je govorila. Mešala je ekavski i ijekavski. O interpunkciji nije vodila računa. Nekad je u sred reči stavljala veliko slovo. Rečenice su ličile na kardiogram, na EKG, a interpunkcija na puls.

Preporučujemo

Najviše sam zapazio da lako piše kada je pisala pisma. Ona se ispovedala hartiji i dok bi ispisala pisma, svaka reč je kapala iz očiju i kvasila tu hartiju. Tako da je morala da sačeka da se hartija osuši da bi je stavila u kovertu.

Tako, pre skoro pola veka, ja sam joj dao jednu svoju veliku svesku i predložio joj da ispiše svoj životopis koji je ona imala u malom prstu. Ona je bez ikakvog straha pred tom hartijom i pred tom sveskom to sve ispisala za kratko vreme. I dala mi, a ja sam to tek sada kad trčim počasni krug moga života, otvorio i za sve to napisao jedan pogovor.

Ja sam i pre njene ispovesti pisao pesme iz tog sveta i tih istih doživljaja, a sada su njeni tekstovi postali kao komentari tih mojih pesama. Našli su se konačno zajedno", rekao je Bećković.

Sam majkom je imao poseban odnos, a na pitanja da li su mala čuda uticala na njegov rad, rekao je sledeće:

"To je sve slika kako izgleda svetska revolucija u jednom budžaku svemira. Tako da tu nije bilo ničega osim života koji se trošio nemilice. Majka je donela iz Vojvodine malu ikonu Bogorodice i uvek me je pred spavanje pitala da li sam se pomolio. I to je bila jedna kratka molitva, a jednom mi je rekla: „Zatraži od Boga malo čokolade“. I ja sam stvarno zamolio i ujutru, kada sam se probudio, pod jastukom našao sam jedno rebro čokolade.

To je valjda prvi put da sam jeo čokoladu, i to mi se toliko dopadalo da sam posle nekog vremena pitao da opet zamolim, da opet zatražim. Ona je rekla: "A, ne, pa Bog ima toliku publiku koja traži čokoladu da ne možeš ti svaki dan da mu dosađuješ".", rekao je Bećković.

Na pitanje o čemu govore njegovi stihovi, rekao je sledeće:

"Iz svega tog stradanja, kako je rekao Ivo Andrić, 'sve samo stradanje bez smisla i razloga', jedinu korist je izvukla poezija. Iz svega toga, poezija je ipak ne samo našla svoj izvor, nego je ona nekako privilegovana za poražene. Pobednicima ostaje pobeda, a poraženima poezija.

Tako da iz svega toga, sada pozorišta apsurda i besmisla, odjednom se pojavljuju knjige, svedočanstva, pesme koje deluju kao da su izmišljene, a to je sve sama stvarnost i gola istina.

Tako da, majka moja nije pomišljala da ću ja to da štampam. I tako je sad nastala ta za mene jedna od mojih najvažnijih knjiga. A da ne govorim o tome kako je mati imala smisla da se fotografiše u raznim okolnostima, tako da sam ja bio jedini među ovom decom o kojoj sam govorio, koji sam imao fotografiju od kad sam se rodio, a onda posle gde god bi se nešto sastali neki ljudi koji se neće više videti, ona je tražila fotografa. Tako da smo mogli te tekstove ilustrovati i samim fotografijama", rekao je Bećković

(Telegraf.rs/RTS)