Dan slovenske pismenosti, sećanje na svetitelje Ćirila i Metodija

Dan slovenskih apostola i prosvetitelja Ćirila i Metodija prilika je za podsećanje na važnu ulogu koju su solunska braća imala u uobličavanju kako slovenskog pisma glagoljice, tako i odgovarajućeg vida slovenske pismenosti koja će postati standard staroslovenskog jezika

Širom slovenskog sveta obeležava se Dan slovenske pismenosti, kada se sećamo i slavimo svetitelje Ćirila i Metodija.

Dan slovenskih apostola i prosvetitelja Ćirila i Metodija prilika je za podsećanje na važnu ulogu koju su solunska braća imala u uobličavanju kako slovenskog pisma glagoljice, tako i odgovarajućeg vida slovenske pismenosti koja će postati standard staroslovenskog jezika.

Preporučujemo

Kako bi njihova misija među Slovenima donela valjane rezultate, oni su takođe preveli niz bogoslužbenih tekstova na slovenski jezik čime je omogućeno njegovo korišćenje prilikom bogosluženja.

Ta činjenica imala je danas gotovo nerazumljivu važnost, i izazvala je brojne reakcije. Konkretno, u zapadnoj Crkvi, onome što će docnije postati znano kao Rimokatolička crkva, korišćenje narodnih jezika prilikom službe Božije smatrano je nedopustivim. Držalo se da sakralnu dimenziju imaju hebrejski, grčki i latinski, a nikako govorni jezici.

Slovenski apostoli, Ćirilo i Metodije, odlučili su se ipak da slovenski prihvate kao jezik službe Božije kako bi tim putem približili hrišćanstvo Slovenima.

Šezdesetih godina 9. veka Sloveni na prostoru Moravske (ili Velikomoravske) koja je u najvećem obimu zahvatala prostor današnje Slovačke, Češke, Lužice, južne delove Poljske, gotovo čitavu Panoniju, nalazili su se pod uticajem misionara iz Bavarske. Izvorno jezgro Moravske države nalazilo se u oblastima današnje zapadne Slovačke i češke Moravske.

Moravski vladar Rastislav, procenio je izazvan lošim iskustvima sa nemačkim misionarima, da bi hristijanizacija bila bolje prihvaćena ukoliko bi misionari došli sa prostora Vizantije.

Rastislav se 860. proglasio samostalnim, pretendujući na titulu kralja, odbacivši podložnost Istočnofranačkoj vlasti, odnosno Bavarcima. Prostor kojim je vladao do tada je spadao pod jurisdikciju arhiepiskopija Salcburga i Pasaua.

Zatražio je otuda od vladara u Konstantinopolju, cara Mihajla III, odgovarajuće misionare koji bi među njegovim podanicima, sa više sluha od Franaka, Bavaraca, širili hrišćanstvo.

Vizantijski vladar se odlučio za Ćirila i Metodija, dvojicu braće, rodom iz Soluna, drugog grada carstva Romeja.

Solunska braća, kako su naknadno prozvani, odabrani su kao osobe nesumnjive intelektulalne i duhovne snage, dokazano daroviti za jezike, pa i lica uglednog porekla.

Imali su, u vreme kada je izbor pao na njih, prestižne karijere u Vizantiji, jedan kao profesor visoke škole u Carigradu, drugi kao iguman manastira. Posedovali su isto tako i iskustvo boravka u misijama među Saracenima (Arabljanima) kao i Hazarima.

Zaleđe Soluna, u kojem su stasali, bilo je znatnim delom nastanjeno Slovenima. Pretpostavlja se otuda da su slovenski govor poznavali od detinjstva.

Pošto je njihova delatnost u Velikomoravskoj, koju su započeli 863/864. izazvala podozrenje kod zvanične crkvene jerarhije Salcburga i Pasaua, a oni su čak optuženi za krivoverje, verovatno upravo zbog uvođenja slovenskog kao jezika službe Božije, što je tada zaista delovalo skandalozno, bili su primorani da se zapute u Rim 867. kako bi opravdali svoju delatnost pred papom.

Njihov rad je u Rimu odobren i potvrđen. Pap Hadrijan II (867 - 872) pokazao je puno razumevanje za misionarski i prosvetiteljski rad slovenskih apostola.

Metodije je i rukopoložen za arhijereja Moravske. Ćirilo je međutim tokom boravka u Rimu umro. Prethodno se u Rimu zamonašio, kada i dobije ime po kojem je upamćen Ćirilo, namesto krštenog Konstantin.

Prosvetiteljska misija u Moravkoj, koja je do tada donela lepe rezulatate, zapala je međutim u krizu pošto je na čelu Moravske Rastislava zamenio Svatopluk (870 - 894). Metodije je potom, odlukom sinoda u Regensburgu, proteran, pa i zatočen tokom nepune tri godine, odakle će biti izbavljen papskom intervencijom. Ponovo je potom u Rimu tumačio i pravdao smislenost misije u Moravskoj.

Slovenska liturgija, koju je odobrio papa Jovan VIII 880. godine, bila je upotrebi još izvesno vreme, da bi potom bila zabranjena.

Misija u Moravskoj je obustavljena pošto je Metodije umro aprila 885.

Metodijevi učenici povukli su se potom na jug, nastavivši prosvetiteljsku i misonarsku delatnost među Slovenima na Balkanu. Tada, kako se veruje, nastaje osim glagoljice još jedno slovensko pismo, ćirilica, koje će ostati, uz razne modifikacije, osnovno pismo pravoslavnih Slovena do naših dana.

Velikomoravska je prestala da postoji početkom 10. veka.

Iako je slovensko bogosluženje u zapadnoj crkvi onemogućeno, delo slovenskih prosvetitelja Ćirila i Metodija ostalo je živo unutar pravoslavnih crkava do naših dana.

(Telegraf.rs/Tanjug)