Aleksandar Bećić, intervju: O knjizi "Alfabet ljubavi i smrti", eksperimentu koji je uspeo
Više detalja nam je otkrio sam autor ove zanimljive knjige
Aleksandar Bećić nam je posle četiri romana podario još jednu zanimljivu knjigu - "Alfabet ljubavi i smrti". U pitanju je književni eksperiment, koji je na kraju uspeo.
Knjiga "Alfabet ljubavi i smrti" prati 30 priča, a svaka je posvećena jednom slovu.
Više detalja nam je otkrio sam autor Aleksandar Bećić.
- Kako je došlo do toga da napišete knjigu? Šta Vas je "povuklo"?
Pišem već veoma dugo. Ovo je peta prozna knjiga - posle četiri romana ("Svi naši razvodi i ostale porodične priče" (Kuća dobre knjige), "Evo zašto te volim" (autorsko izdanje), "Prvi čin" (Ammonite) i "Tabloid" - (Liberland)) , poželeo sam da napišem eksperiment kojim bih priče smestio u okvir romana. Kao što su pojedini reditelji pravili omnibus filmove, ja sam napravio omnibus roman.
- Knjiga ima zanimljiv naslov "Alfabet ljubavi i smrti". Zašto ste izabrali taj naslov? I zašto junaci ove knjige umesto imena imaju slova?
Razlog leži upravo u eksperimentu: U knjizi ima 30 priča (svaka od njih je "posvećena" po jednom slovu i poređane su redom koji to zahteva alfabet. Ako to uradite latinično - dobićete jedan raspored. Ako pak odštampate knjigu ćirilično - raspored mora biti drugačiji, a opet čini hermetički zatvorenu celinu posvećenu ljubavi (kao najvećem životnom osećanju) i smrti (kao neizbežnoj pojavi). Kad smo kod toga: knjiga je već prevedena na engleski jezik i ima 26 priča (koliko i slova u engleskom alfabetu): naravno - raspored je drugačiji, a neke priče su dobile novo mesto - recimo priča "Šaptač", dobila je ime "Whisperer".
Junaci umesto imena imaju slova zato što time "podebljavaju" svoju pripadnosti toj priči: recimo, u priči "Aritmija" junak se mora zvati "gospodin A".
- Knjiga je sazdana kroz više priča zanimljivih naziva. U kojima će se čitalac najviše pronaći?
Zanimljivi nazivi su opet - sastavni deo književnog eksperimenta, koji je, sudeći po trenutnim rezultatima - uspešan. E, sad, na drugi deo pitanja ja ne mogu da odgovorim na pravi način. Svako od nas drugačije percipira tematiku knjige. Nekome više odgovara dijalog kao forma, a nekome, pak, lirsko krstarenje kroz priču.
- Da li su priče istinite ili su stvar fikcije? Ili je u pitanju miks?
Priče su izmišljene, ali su istovremeno - stvarne. Svako ko je doživeo, živi ili je preživeo pravu ljubav, znaće šta govorim. Isto važi i za one koji su doživeli i preživeli gubitak u vidu smrti.
- Koje su poruke Vaših priča iz knjige? Šta se može naučiti?
Kao neko ko se dugo bavi pisanjem navikao sam da ne treba biti pretenciozan. Kao što je Herman Hese u romanu "Sidarta" napisao "Nije mi želja da hodim po vodi. Neka se tom veštinom bave drugi šamani", tako ja ne želim da dajem ni poruku ni pouku. U ljubavi treba uživati i davati joj se bez izuzetka. A na smrt treba biti spreman. Uvek.
- U kojoj priči se Vi najviše pronalazite?
U onoj koja nije napisana? Šalim se... Teško je izdvojiti priču u kojoj bih se "pronašao", jer sam privilegovan da sam (uprkos mnogobrojnim okolnostima) još uvek živ. Još više sam privilegovan što u svom životu imam i osobu koju volim, ali i one koji mene vole.
Čak i da ste me pitali "koja priča vam je najdraža", ne bih mogao da Vam odgovorim jednostavno, zato što postoji nekoliko njih bez kojih ova knjiga ne bi postojala. Jedna od tih je i priča "Šaptač".
- Šta želite da postignete izdavanjem ove knjige?
Isto ono što sam hteo da postignem izdavanjem i mojih prethodnih knjiga. Mislim da čitanjem možemo pre svega da obogatimo svoj život. Ova knjiga je moj skromni doprinos tome.
- Da li biste ekranizovali Vaši knjigu odnosno pretočili je u seriju ili film?
Za razliku od romana "Prvi čin" i "Tabloid" koji su umalo doživeli tu sudbinu (a ko zna, možda će jednom i doživeti), mislim da je "Alfabet ljubavi i smrti" ipak "samo" knjiga i da to treba da ostane. Možda, ali samo možda dobije svoju pozorišnu verziju. To me nagovaraju neki moji prijatelji koji žive na daskama koje život znače.
- Da li planirate nastavak ove knjige?
U ovoj formi i na ovaj način - ne. Planiram prevode na razne jezike (engleska verzija je već gotova, razmišlja se o nemačkoj i španskoj), a potom se kreće u potragu za izdavačima na tim tržištima.
- Da li čitaoce očekuje još neka Vaša knjiga?
Davnih dana sam u intervjuu za neki drugi portal izjavio da sam ostao da živim u Srbiji zato što je ona nepresušan izvor za pisca kao što sam ja. U tome se ništa nije promenilo. U ovom trenutku pišem roman koji nosi jedan prilično... Za nekoga vulgaran naziv, koji ne želim da ovde iznosim, da ne biste ubacivali zvezdice umesto slova u naslovu tog romana. Ali, kada bi me odmah posle ovog našeg razgovora pozvao neki izdavač i pitao me da li imam nešto što je gotovo, a još nije objavljeno - odgovor bi bio potvrdan. Jedino što bi izdavač morao da mi kaže je - da li misli na poeziju ili prozu. Iznenadio bi se i sa jednim poetskim romanom, a i sa proznom knjigom o našoj bolnoj prošlosti.
(Telegraf.rs)