Mateja Matejić pisac, naučnik, sveštenik, rođen pre stotinu godina

Matejić je bio profesor na Državnom univrezitetu Ohajo gde je, pored drugog, stvorio Hilandarski istraživački centar, danas znan kao Hilandarska istraživačka biblioteka pri Tompsonovoj biblioteci Državnog univerziteta Ohajo. To je najveća kolekcija srednjovekovnih slovenskih rukopisa u mikroformama na svetu

Mateja Matejić, pisac, naučnik, univerzitetski profesor, jedno od najistaknutijih i najplodnijih pera srpske emigracije, rođen je na današnji dan 19. februara 1924, pre stotinu godina.

Matejić je bio profesor na Državnom univrezitetu Ohajo gde je, pored drugog, stvorio Hilandarski istraživački centar, danas znan kao Hilandarska istraživačka biblioteka pri Tompsonovoj biblioteci Državnog univerziteta Ohajo. To je najveća kolekcija srednjovekovnih slovenskih rukopisa u mikroformama na svetu.

Preporučujemo

Tvorac te kolekcije bio je Mateja Matejić.

Zbirka slovenskih rukopisa koju sadrži Hilandarska istraživačka biblioteka pre svega je nastala mikrofilmovanjem ćiriličkih rukopisa manastira Hilandar u periodu 1969 - 1982, a onda i slovenskih kolekcija drugih svetogorskih manastira. Nadalje je uvećavana iz drugih izvora, muzejskih, bibliotečkih pa i privatnih zbirki, ukupno iz preko stotinu kolekcija iz čitavog sveta. Sadrži oko 100.000 tomova.

Reč je o nezaobilaznom istraživačkom centru za medievistiku, posebno slavistiku, lingvistiku, kulturu uopšte, istoriografiju.

Kao univerzitetski nastavnik Matejić je bio profesor na Slavističkom odseku Državnog univerziteta Ohajo, gde je držao kurseve vezane za slovenske jezike, rusku kulturu, ranohrišćanske studije takođe.

Rođen je u Smederevu, tada Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, 19. februara 1924.

Osnovno i srednje obrazovanje pohađao je u Smederevu i Beogradu. Školovanje potom nastavlja u bogoslovskoj školi u Bitolju. Po okončanju Drugog svetskog rata našao se u emigraciji kao politički emigrant.

Bogosloviju je okončao u izbegličkom centru u Eboliju, Italija. Za sveštenika Srpske pravoslavne crkve, rukopoložen je u logoru 1951. Potom, posle boravka u izbegličkom logoru u Zapadnoj Nemačkoj, seli se u SAD, sa porodicom, 1956. godine

Slavistiku je diplomirao na Vejn univerzitetu, Detroit, 1963. Doktorirao je na univerzitetu En Arbor, Mičigen, 1967. godine.

Na poziv episkopa istočnoameričkog Save (Vukovića) dolazi u Kolumbus, Ohajo, 1967. Kada je i osnovana parohija SPC u Kolumbusu. U tom gradu je, sa parohijanima, izgradio crkvu posvećenu Svetom Stefanu Dečanskom.

Kao sveštenik, osnivač je dve parohije SPC. Učestvovao je u podizanju dve crkve. Pre službe u Kolumbusu bio je sveštenik u Monrou, Mičigen, gde je izgradio hram Svetog Georgija.

I kao penzionisani sveštenik, u zvanju protoprezviter stavrofor, posle 1990, služio je u parohijama u Napulju, Florida, Kanzas Sitiju, Akronu, Nortonu, Barbertonu, Ohajo, Midlendu, Jangvudu, Pensilvanija, Sijetlu, Vašington, gde je takođe pomogao gradnju parohijskog hrama posvećenog Svetom Savi.

Bio je profesor i dekan bogoslovske škole SPC pri manastiru Svetog Save u Libertvilu, Ilinois.

Od 1968. predavao je na Državnom univrezitetu Ohajo, gde 1970. zasniva projekat Hilandarska soba. Bio je direktor Istraživačkog centra za srednjovekovnu slavistiku. Prethodno je predavao u Klivlendu 1967-1968.

Tokom pet godina boraveći u Hilandaru je sistematski je kopirao slavističku građu, manuskripte, a potom u još tri svetogorska manastira.

Bio je urednik izdavačke kuće "Kosovo". Uređivao je zvanično glasilo SPC u SAD i Kanadi "Staza Pravoslavlja".

SPC ga je odlikovala Ordenom Svetog Save. Dobitnik je i niza drugih priznanja, od matičnog univerziteta, preko bugarske crkve, do udruženja knjizevnika Srbije. Ovaj svet napustio je jula 2018, u 94 godini.

Bio je među najpoznatijim i najplodnijim autorima srpske emigracije. Autor je 49 knjiga i preko 500 članaka, nučne sadržine, potom teološke, a takođe i literarne, uključujući poeziju.

(Telegraf.rs/Tanjug)