Psovke postaju sve prihvatljivije, tvrde lingvisti
Stručnjaci za jezik su izneli takve komentare nakon što je voditeljka Bi-Bi-Sija (BBC) Mišal Husein upotrebila nepristojnu reč sedam puta za manje od jednog minuta, tokom intervjua sa ministrom unutrašnjih poslova Džejmsom Kleverlijem
U protekle dve decenije, psovke su postale sve prihvatljivije, jer se sve više koriste u druge svrhe osim za vređanje ljudi, kažu lingvisti.
Stručnjaci za jezik su izneli takve komentare nakon što je voditeljka Bi-Bi-Sija (BBC) Mišal Husein upotrebila nepristojnu reč sedam puta za manje od jednog minuta, tokom intervjua sa ministrom unutrašnjih poslova Džejmsom Kleverlijem.
Dve najčešće korišćene psovke u Velikoj Britaniji - "j...te" i "s..nje" - često se koriste za isticanje poente u razgovoru ili za izgradnju društvenih veza, a ne sa posebnom namerom da nanesu uvredu, piše londonski "Gardijan".
Dr Robi Lav, predavač engleskog jezika na Univerzitetu Aston u Birmingemu, kaže:
"Psovanje, kao i svaka upotreba jezika, u potpunosti zavisi od konteksta. Ono što radite rečju i različitim funkcijama, u meri u kojoj se obavljaju, daje informacije o tome koliko je to prihvatljivo."
Lav je rekao da je istraživanje pokazalo da su ljudi obično psovali u neobaveznom razgovoru da bi izrazili iznenađenje, podstakli humor, pokazali solidarnost sa svojim vršnjacima, ili da bi nekoga zlostavljali.
"Ali Husein nije radila ništa od ovoga", kaže Lav. "Ona je pre mislila na reč koju je Kleverli (navodno) upotrebio i pitala ga da li ju je izgovorio. U tom kontekstu, tvrdio bih da je verovatnije da će se to smatrati prihvatljivim, nego da je iznenada rekla na kraju priče: Pa, to je bilo s..nje, zar ne?"
Lav, koji je objavio studije o trendovima psovki u neformalnom razgovoru između 1990-ih i 2010-ih, i upotrebi reči koja počinje na "j" među britanskim tinejdžerima, kaže da većina psovki postaje manje tabu zbog načina na koji ih ljudi koriste. Psovke se sve više koriste u generičkim frazama, što je umanjilo njeno značenje uvrede.
"Ako to rastavite i pomislite, ako kažem, 'ko je j...te to uradio?', za razliku od 'ko je to uradio?', šta zapravo znači ’j...te‘? To samo naglašava opšte osećanje", rekao je Lav.
On je dodao da se ova upotreba reči dešava mnogo više sada nego pre nekoliko decenija: "To je dobar dokaz da specifično značenje te reči nestaje, jer kada je ljudi koriste, koriste je na ove generičke načine".
Lav je rekao da psovke obavljaju i druge funkcije u neobaveznom razgovoru, kao što je formiranje društvenih veza između prijatelja ili radnih kolega, gde je njihova upotreba signalizirala stepen solidarnosti ili društvene intimnosti sa grupom.
Jehuda Baruh, profesor menadžmenta na poslovnoj školi Univerziteta u Sautemptonu, rekao je da je njegovo istraživanje sa profesionalcima poput advokata, doktora i viših menadžera otkrilo da se psovanje koristi za stvaranje kohezije tima, ublažavanje stresa i naglašavanje poente.
Baruh je rekao da su psovke takođe korišćene u proračunatom pokušaju da se privuče pažnja, na primer, kako je verovao, kada je milijarder Elon Musk upotrebio reč na "j" u intervjuu na samitu DealBook u "Njujork tajmsu".
"Siguran sam da je Mišal to uradila jer je želela da istakne poentu, tako da svi slušaju. Pre 40 godina, ona to nikada ne bi uradila. Ali, nažalost, postiglo je efekat. Ovo je novi jezik i sa njim moramo da živimo", kaže Baruh.
(Telegraf.rs/Tanjug)