Promovisana knjiga "Sa Cvejom" o Branku Cvejiću, Voja Brajović: "Cveja je tu, i dalje je prisutan"

Branko Cvejić (1946-2022) je bio član i u jednom periodu dugogodišnji upravnik JDP-a (2002-2011). Gradio je karijeru prevashodno u teatru, ali i na filmu i televiziji u serijama i TV dramama

Promocija knjige "Sa Cvejom" posvećene srpskom glumcu Branku Cvejiću, koju je priredila autorka Beka Vučo, održana je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP).

Preporučujemo

Branko Cvejić (1946-2022) je bio član i u jednom periodu dugogodišnji upravnik JDP-a (2002-2011). Gradio je karijeru prevashodno u teatru, ali i na filmu i televiziji u serijama i TV dramama.

O novoj knjizi u izdanju beogradske kuće "Clio" i Fondacije "My Balkan", o liku i delu glumca, govorili su: upravnica JDP-a Tamara Vučković Manojlović, reditelji Slobodan Unkovski, Stefan Arsenijević i Gorčin

Stojanović, glumci – Branka Petrić i Vojislav Voja Brajović, teatrolog Aleksandar Milosavljević, izdavač Zoran Hamović ("Clio") i priredjivač knjige Beka Vučo.

Promocija je zamišljena i realizovana da bude baš na samoj velikoj sceni JDP-a, jer, kako je objasnila upravnica ovog teatra, "Cveji je ovde bio ceo život, vezan je za našu scenu".

Tamara Vučković Manojlović je istakla da je autorka Beka Vučo dala ideju i pružila inicijativu da se realizuje knjiga o Branku Cvejiću Cveji, kao svedočanstvo o njemu kao prijatelju, kolegi, drugu, upravniku, dramskom umetniku - glumcu, ali "istovremeno i kao svedočanstvo o Jugoslovenskom dramskom pozorištu".

"Ceo život mu je bio posvećen ovom pozorištu. Veoma je zaslužan ne samo kao upravnik, već i što se izgradio JDP nakon velikog požara koji ga je zadesio. Najviše se zalagao oko toga, to moramo upamtiti. Puno anegdota i situacija me vezuju za našeg Cveju", rekla je Vučković Manojlović, inače glumica koja je celu karijeru zasnovala na ulogama u JDP-u.

Ona se prisetila da je još davne 1987. godine upoznala Cvejića u Petoj beogradskoj gimnaziji koju je pohađala kada su imali organizovanu tribinu i dovodili poznate umetnike. Tada su gostovali Branko Cvejić i filmski režiseri Srđan Karanović i Goran Marković, "i u to vreme smo obožavali svu trojicu i njihove filmove, serije, posebno Cveju i "Grlom u jagode".

"Samo šest godina kasnije postajem član JDP-a i igram na sceni sa Cvejom, što nisam mogla da sanjam", prisećala se upravnica JDP-a, koja je upravo na tu funkciju 2011. došla kao naslednica Branka Cvejića.

Dramski umetnik bio je srpski filmski, televizijski i pozorišni glumac koji je popularnost stekao kao čuveni Bane Bumbar u televizijskoj seriji "Grlom u jagode" (1976) u režiji Srđana Điđe Karanovića, koji je pisao scenario sa hrvatskim režiserom Rajkom Grlićem. Snimljen je i nastavak u obliku mračnog filma "Jagode u grlu" (1985) istog autora.

Voja Brajović se prisetio da je 1968. godine prvi put igrao na sceni JDP sa Cvejićem, i u šali rekao "ja sam imao tada osam, a on deset godina".

Brajović je opisao da su njih dvojicu uzeli sa Akademije i dali im uloge staraca da igraju uz čuvenu Mariju Crnobori i prepričavao je anegdote sa nekih izvodjenja te njihove prve predstave.

"Sećanja su veoma bogata sa njim, s opet su i prolazna. Ovo je zaista velika knjiga, ali u nju nikako ne može sve da stane. Na prste jedne ruke ako mogu nabrojati one koji su me hrabrili i podržavali tokom karijere, a Cveja je tu bio na vrhu. Činili smo trio Dejan Mijač, Cveja i ja. Sada njih više nema, ostao sam samo ja, ali ni to vreme preostalo nije još dugo", govorio je Brajović o njihovoj saradnji.

Reditelj Dejan Mijač bio je simbol JDP-a i često je radio sa Brajovićem i Cvejićem u veoma uspešnom dobu ovog teatra.

"Cveja je tu, i dalje je prisutan, živi on tu sa nama, na ovoj sceni. Samo sada gledamo kako da se pred njim ne obrukali", zaključio je Voja Brajović.

Teatrolog, pozorišni kritičar i ranije dugogodišnji upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Aleksandar Milosavljević, primetio je da su Branka Cvejića svi njemu bliski izuzetno voleli, cenili, uvažavali kao prijatelja i kolegu.

Milosavljević potpisuje veći broj tekstova u knjizi "Sa Cvejom", deo je uređivačkog odbora, i napomenuo je da današnji susret nije, niti bi Cvejić to voleo, neka vrsta produžene komemoracije.

"Mi danas zapravo govorimo o prijatelju, glumcu, producentu, upravniku, vojniku, ali kad kažem vojnik, mislim na odanost i istrajnost u pozorištu. Vojnička disciplina se ne može trpeti u teatru, a Cveja je zato bio nešto drugo. Kad govorimo o njemu, mislimo na gospodstvo, ležernost, drugarstvo", ocenio je Milosavljević.

Glumac Branko Cvejić je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1969. godine i od tada je stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Kao gost je igrao u raznim pozorištima Beograda kao Atelje 212, Zvezdara teatar, Boško Buha, Bitef teatra, u privatnim produkcijama Hartefakt fonda u poslednje vreme.

Njegov otac Žarko Cvejić (1907-1994) bio je operski pevač i profesor Muzičke škole "Stanković".

Makedonski reditelj Slobodan Unkovski je postavio mnoge antologijske predstave u JDP-u kao "Bure baruta", "Pozorišne iluzije", "Šine", i saradjivao je sa Cvejićem kao glumcem, zamenikom upravnika Jovana Ćirilova i na kraju kao jedinog upravnika.

Unkovski je vrlo duhovito prepričavao anegdote oko saradnje sa preminulim glumcem, pričao o toj njegovoj zaljubljenosti u pozorište, o euforiji ili nekada depresiji nakon premijere, i složio se sa kolegom Brajovićem da ne može sve da stane u jednu knjigu.

Slobodan Unkovski je otkrivao nepoznate detalje o dogovorima sa Cvejićem oko honorara za predstave koje je režirao u JDP-u, da je bio težak pregovarač u svakom smislu, voleo da se cenjka, i obično snizio već dogovorenu cifru, da bi je kasnije vratio uz duge razgovore.

"Govorim o njemu kao direktoru koji radi sa ljudima, ali i sa parama. Čim me je pitao - "koliko smo se beše dogovorili" i rekao manji iznos, Cveja je prestajao da bude onaj lik koji me grli kada me vidi, koji upada na naše probe kad ga zanima kako radimo. Cveja je tada postao strogi producent. I kad mu kažem da je dogovor pre početka rada na toj predstavi bio za veći honorar, oko čega se prvobitno složio, on mi kaže "ma nemoguće, nisam ja to rekao, pa niko ne dobija toliki honorar", opisivao je Unkovski njihovu saradnju i pregovore.

Na kraju duže rasprave Cveja je pristao da se isplati tražena cifra Unkovskom uz napomenu "ovo je samo da ne kvarimo našu uspešnu saradnju i dobar odnos".

Onda je takodje bilo teških pregovora da sada u obrnutoj situaciji Cveja kao prvi čovek JDP-a smanji cenu gostovanja neke njihove predstave u Unkovskovoj režiji na reviju njegovih pozorišnih projekata u Makedoniji, Skoplju.

Ipak, Unkovski kaže da se Cvejić uvek borio za razne zabranjene predstave da ostanu na repertoaru kao "Golubnjača" ili "Mrešćenje šarana", predano ih je branio.

Pozorišni, filmski i TV reditelj Gorčin Stojanović je naglasio da je "ceo moj profesionalan život vezan za Cveju".

Stojanović je dugogodišnji umetnički direktor JDP-a i stalni reditelj ovog teatra u centru Beograda, bio je kratko i upravnik, pre Branka Cvejića, posle pokojnog Vladimira Jevtovića.

Kako je objasnio, vezivno tkivo Cvejića i njega bio je upravnik i teatrolog Jovan Ćirilov, poznat i kao ko-osnivač BITEF festivala sa Mirom Trailović.

"Naš prvi susret je bila rasprava između nas dvojice. On je imao mediteranski nerv iako je bio pravi beogradski gospodin. Tako je samo on mogao tako izvanredno da odigra ženu Petrunjelu u predstavi "Dundo Maroje". Prštao je mediteranskim temperamentom", siguran je Stojanović.

On se osvrnuo na njegovu filmsku karijeru i naglasio da nikada do tada ni kasnije ta vrsta glume koju je Cvejić imao u seriji "Grlom u jagode" nije bila poznata, posebno kada se gleda glavna uloga u tom serijalu.

"Ta uloga je bila jedinstvena, niko to nije mogao odigrati na taj način. Najlepši kompliment u životu sam dobio od Cveje, ali ne bih mogao da vam otkrijem, reč je o etici, ne estetici. Retko ko je bio toliko odan teatru, a poznajem mnoge upravnike", rekao je Gorčin i dodao da oseća izvesnu gorčinu što Cvejić nije bio dovoljno priznat za života na pravi način tokom karijere.

Prema rečima Stojanovića, Cveja je uvek nepogrešivo znao šta se radi i vrlo dobro šta se nikad ne radi u teatru.

"Znali smo se 37 godina. Stalno je on i dalje tu sa nama, jer uvek pričamo o njemu, kroz mnoge anegdote. Bio je ozbiljni etični gospodin, i ovde u JDP-u je ugrađen njegov duh i svi smo tu sa Cvejom zauvek", zaključio je Gorčin Stojanović.

Cvejić je igrao na filmu i televiziji od 1962. i filma „Prozvan je i V-3“ Milenka Štrpca do 2021. godine i serije "Aleksaandar od Jugoslavije" Zdravka Šotre.

Osim serije "Grlom u jagode", kasnije je Cvejić bio zapažen u svim serijama koje je pisao scenarista Siniša Pavić – "Srećni ljudi", "Porodično blago", "Stižu dolari", "Bela ladja" i "Junaci našeg doba" (2019-2021).

Stefan Arsenijević je podsetio da je Cvejić igrao u više od 150 filmova i TV serija, a da ga je upravo uloga Baneta Bumbara iz serijala "Grlom u jagode" najviše proslavila i obeležila mu karijeru.

"Ta serija je apsolutno čarobna i ne mogu da objasnim tu čaroliju. Osećao sam nostalgiju za vremenom u kome nisam živeo. Bane Bumbar je veoma teška i kompleksna uloga, u njoj prepoznajemo sebe i vidimo da je to negde naša istina. Bane čini loše stvari, ume da povredi druge, i Cveja to uviđa i brani svoj lik", ocenio je Arsenijević i otkrio takodje da je Cvejić bio pomoćnik reditelja na seriji, želeći da sve bude uspešno.

Tako je Cvejiću bilo važno da serija bude fantastična, da svi segmenti od scenarija, režije, produkcije, muzike budu na vrhunskom nivou, a ne da se samo on eksponira i izbacuje u prvi plan kao glavni glumac i zvezda.

"Bio je jako prirodan u toj ulozi, da sam imao utisak da ga odavno poznajem kada sam ga prvi put upoznao. Serija je epskih razmera, jer se odvija u periodu od deset godina kroz deset epizoda, znači prošla je godina izmedju svake sledeće epizode", rekao je Arsenijević, koji je sa Majom Medić priredio i napisao knjigu "Grlom u jagode: 40 godina TV serije" i realizovao tim povodom istoimenu izložbu u Dvorani kulturnog centra Beograda.

Za kraj Arsenijević je otkrio da nastavak te serije u vidu mračnog i depresivnog filma "Jagode u grlu" istog reditelja Srđana Karanovića, nije imao pozitivne reakcije kod domaće kritike i publike.

"Onda, desila se poetska pravda, i taj film je prikazan na festivalu u Veneciji, dobio je zaista fantastične kritike, doživeo uspeh, i Cveja je uvek smatrao da mu je to bila najbolja uloga u karijeri", zaključio je Stefan Arsenijević.

Autorka i priredjivačica Olivera Vučo je naglasila da je knjiga "Sa Cvejom" nastala veoma brzo, za samo godinu dana, od kada je preminuo Branko Cvejić.

"Svi su se odazvali, odgovorili na poziv, niko nije odbio da piše o Cveji, niti dao neki izgovor da ne može, ne ume, ili nema vremena. Videćete, jako je puno ljudi pisalo o njemu, svi sa velikim oduševljenjem i ljubavlju su prihvatili, i svi smo želeli da i dalje budemo sa Cvejom. Tako smo i danas tu sa njim, na pozornici ovde, i sama knjiga je takva da ćere joj se uvek vraćati, nećete je tek tako ostaviti. Zato smo uvek svi tu sa Cvejom", zaključila je Beka Vučo.

(Telegraf.rs/Tanjug/Ivan Makragić)