"Kroz moje pesme želim da preispitujem sebe i svet oko sebe": Andrija B. Ivanović o zbirci pesama "Game over"

Andrija, inače urednik rubrike Nauka na portalu Telegraf.rs, dobitnik je nagrade na Presingovom konkursu za zbirku pesama "Game over"

Andrija B. Ivanović, urednik rubrike Nauka na portalu Telegraf.rs, na nedavno završenom 66. Međunarodnom beogradskom sajmu knjigu dobio je nagradu Presingovog konkursu za zbirku pesama "Game Over". Tim povodom razgovarali smo s njim o aktuelnim temama.

Pre svega o zbirci "Game over", kako je došlo do ideje da se prijavi na Presingov konkurs, o poređenju sa Uelbekom, Karverom, Bukovskim i Selindžerom.

Preporučujemo

• Šta nam možete reći o zbirci "Game over". Odakle inspiracija da se napiše, kako je nastala?

“Game Over” je moja druga zbirka pesama. U stvari, reč je o zbirci pesama okruženoj i ispresecanoj stihovima u formi kolažnog stripa. Prva zbirka, “Paklena runda”, objavljena je pre tačno 13 godina. Naravno, ne znači to da je ova zbirka toliko dugo pisana, već samo da je u tom periodu nastajala. Usput. I to, uglavnom, na putu. Bilo da je to na putu od kreveta do klozeta, ili na putu od kuće do posla, od Majdanpeka do Rtnja, od Amsterdama do Simferopolja...

Inspiracije uvek ima. Svuda. I u svemu. U svakodnevici, u banalnostima, u ratovima i revolucijama, u apokaliptičnom digitalnom limbu u kome živimo... Prvi, radni naslov nove zbirke bio je “dok ljudi govore”, što je na kraju ostao samo naziv jednog od četiri ciklusa u njoj. Ipak, mislim da to jasno ukazuje da su inspiracija bili ljudi. Ljudi oko mene, ljudi koje sam upoznavao tokom različitih lutanja, ljudi o kojima sam čitao u novinama, ljudi koje sam sretao u snovima, mojim ili tuđim, ljudi čije sam živote izmaštao…

• Koju pesmu biste izdvojili? U kojoj se najviše pronalazite?

Teško bi mi bilo da odaberem jednu pesmu. Da mogu, verovatno bih sve ostale spalio. Ali postoje neke koje češće čitam na pesničkim večerima, a to su “odaberi igrača i odjebi”, “jedinice i nule”, “ares”, “zombi apokalipsa”, “ljudi ne govore”...

• Koje poruke želite da pošaljete kroz Vaše pesme?

Trudim se da ne šaljem poruke. Dovoljno sam ih poslao kao radio-teleprinterista u vojsci. Vreme je za nešto drugo. A poruke nek šalju poštari, PR magovi, influenseri... Nisam jedan od njih. A nisam nikad voleo ni ono školsko pitanje: “Šta je pesnik hteo da kaže?” Da je hteo da kaže nešto svedeno na jednu rečenicu, tu jednu rečenicu bi i napisao. Kroz moje pesme želim da preispitujem sebe i svet oko sebe. I da se, uz to, igram. “Život je igra! Igra je sve!”

• Zašto ste baš odabrali naslov "Game over"?

Upravo stav da je u poeziji važno igrati se doveo je do toga da kroz zbirku kao lajtmotiv provejavaju igre. Dečje igre poput “Boja” ili “Arjačkinja Barjačkinja”, video-igre poput “Mortal kombata” ili “Super Maria”, svakodnevne igre u kojima se ljudi pretvaraju da su ovo ili ono… I kad je zbirka završena, ta igra je bila gotova. Kraj igre ili, rečnikom koji sam naučio još u igraonicama osamdesetih, “Game Over”. Naravno, kao u tim igraonicama, u poeziji, za razliku od života, uvek može da se ubaci novi žeton i krene ispočetka.

• Pobednik ste Presingovog konkursa. Kako ste rešili da se prijavite i koliko Vam ova nagrada znači?

Objavljivanje poezije u Srbiji nije lako. Malo je izdavača koji se uopšte u to upuštaju, pa pesnicima ne ostaje mnogo opcija osim da svoja dela šalju na konkurse poput Presingovog. Svaka nagrada je značajna. Posebno ako dovodi do štampanja knjige. A meni je ovo druga takva. Za “Paklenu rundu” dobio sam nagradu Mladi Dis, za “Game Over” priznanje Izdavačke kuće Presing. I to me je podstaklo dovoljno da ni u jednom trenutku ne odustanem od pisanja. Čak i kada je, u moru drugih obaveza, delovalo da za to neće biti vremena. Ideja da je neko prepoznao tvoje stihove, da tvoju zbirku smatra najboljom od 5, 50 ili 150, zaista ohrabruje. I gura te napred.

• Kako gledate na to da Vas porede sa Mišelom Uelbekom, čak i sa Karverom, Bukovskim i Selindžerom?

Iskreno, ne znam. Jednom davno sam pročitao dobre stihove jednog avant-pop pesnika koji su glasili “Ni moje prve reči, nisu moje prve reči”. Mnogi vole da ponavljaju laži poput one da nemaju uzore, ali svi ih imamo. Da nas neko nije naterao da kao papagaji ponavljamo mama, tata ili baba, ne bismo naučili ni da pričamo. Reči koje koristimo svakako nismo mi sami smislili. A ritam i melodija jezika koji su nam nametnuli kada nismo znali ni da hodamo, određuje kako govorimo, kako mislimo, kako pišemo... Na sve to vremenom utiču i pisci koje čitamo, pesnici čiji nas stihovi oduševe ili ih učimo napamet da budu kraj nas u nekim turobnim putovanjima nakraj noći. Zbog svega toga, prija kada me neko uporedi sa piscima koje cenim. Problem bi za mene bio da me uporede sa Mir-Jam, na primer.

• Da li planirate neku novu zbirku pesama u skorije vreme?

Ova je tek izašla, a krčkala se dugo, tako da novoj još nisam počeo da radim. Imam nekoliko proznih projekata koje želim da završim, pa ću se tek onda vratiti poeziji. Ideja nikad ne nedostaje, pa ni ideja za nove zbirke. Često je veći problem vreme.

(Telegraf.rs)