Zoran Predin i Bora Ćosić gosti festivala "Krokodil"

Bivši lider benda "Lačni Franz" rekao je da je počeo da piše kada suga novinari jednog lista iz Maribora nagovorili da im napiše dnevnik jedne koncertne turneje.

Slovenački muzičar, kantautor, pisac Zoran Predin gostovao je na 15. izdanju književnog festivala "Krokodil" u Dvorani kulturnog centra Beograd gde je i proslavio rođendan.

Bivši lider benda "Lačni Franz" rekao je da je počeo da piše kada suga novinari jednog lista iz Maribora nagovorili da im napiše dnevnik jedne koncertne turneje.

Preporučujemo

"Tako je otprilike krenulo, onda sam nastavio da pišem priče, anegdote, poeziju, kolumne, na kraju i roman", naveo je slovenački muzičar i pisac.

Kada je reč o novoj knjizi "Mongolske mrlje" Predin kaže da je imao potrebu da napiše delo koje će odgovoriti na zahtev da književnost ili umetnost ne sme da bude dosadna.

"Komponovao sam mnogo numera za filmove, tako sam i imao taj osećaj za pisanje u filmskom maniru", ocenio je Predin.

Čuveni pisac Bora Ćosić bio je gost na 15. izdanju književnog festivala “KROKODIL” u Dvorani kulturnog centra Beograda pred velikim brojem publike, gde je istakao da i dalje ne miruje sa stvaranjem iako je napunio 91 godinu.

"Istina, taj moj roman je nastao veoma čudno. Jedno veče sam imao neke svoje monologe, solilokvije, i moja pokojna žena ih je pomno slušala. Kako sam odmakao u tim svojim besmislicama, ona mi je predložila da sve to pretvorim u knjigu. I bila je u pravu. Tako je knjiga nastala sama od sebe. I mislim da knjiga sama zna bolje od mene kako je trajala svih ovih godina", ocenio je Bora Ćosić, koji je u Beogradu završio srednju školu u Prvoj muškoj gimnaziji, i kasnije studirao na odseku filozofije Beogradskog univerziteta.

Bora Ćosić je imao velike veze sa dramskim umetnostima, radio je kao dramaturg i umetnički savetnik u filmskim preduzećima "Slavija" (1958-1959) i "Avala" (1962-1963), sarađivao je na dokumentarnim filmovima, pisao dijaloge za igrane filmove.

"Cenzura u to vreme je bilo nešto veoma čudno, tako i za sam film "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji". Smatram da bi jedan cenzor trebalo da manje radi taj svoj posao, da cenzuriše, te da je bolje da se prihvati nečeg mnogo slobodnijeg", istakao je Ćosić na drugoj noći "KROKODIL"-a, i onda se osvrnuo na NIN-ovu nagradu za taj roman.

Nagrađeni književnik je rekao da je bio veliki rizik žirija da mu dodeli najveću nagradu za roman i u bivšoj Jugoslaviji, ali da pobeda nije bila laka, jer od sedam članova, četvoro je bilo za njega, a troje protiv.

"Znam da se tada pričalo da sam skandalozan. Iskreno, tada sam imao svega 38 godina i zaista me nije bilo briga za bilo šta, pa ni za to da li misle jesam li skandalozan", primetio je Bora Ćosić i naglasio da i dalje stvara iako je napunio 91 godinu, te ne namerava da stane.

Ćosić živi u Berlinu već 28 godina, a dolazi u Hrvatsku, u Rovinj preko godine.

Pisac Vladimir Arsenijević, osnivač i direktor festivala KROKODIL, pročitao najnoviju Ćosićevu pripovetku "O zanatu prolazničkom", i istakao da je uzbuđen što se nalazi na neki način u ulozi velikog pisca, dok je na sceni, za vreme čitanja dela.

Ćosić je pohvalio srpskog izdavača Flavia Rigonata i njegovu izdavačku kuću "LOM" da jedini objavljuje njegova dela na ovim prostorima.

Kada je pogledao na svoj ogroman prozni opus od preko 50 knjiga, Ćosić je izrazio svoj stav.

"Sve te knjige tokom mog života su takve da se nisam mnogo zadržavao na njima. U mom opusu knjige su samo išle u jednom dugačkom nizu, kao voz", zaključio je Bora Ćosić na drugoj večeri 15. izdanja festivala KROKODIL.

Autor iz Zagreba je srpski hrvatski romanopisac esejista i prevodilac, koji je živeo u Beogradu od 1937. do 1992. godine, i onda se preselio u Berlin (Nemačka).

Napisao je oko 50 knjiga, kao i nekoliko pozorišnih drama, koje su sa velikim uspehom igrane u beogradskom teatru Atelje 212.

Antologijski roman "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji" osvojio je 1970. godine NIN-ovu nagradu za roman godine.