Održan književni razgovor o Dragoslavu Mihailoviću: "Izašao je kao pobednik iz te velike životne turbulencije"

Na tribini o Mihailoviću govorili su danas - pisac Milisav Savić, publicista Nebojša Grujičić, dok je moderator bila književna kritičarka Milena Đorđijević ispred NBS.

Književni program "Matine posvećen književniku Dragoslavu Mihailoviću" održan je danas u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije (NBS). Pisac nas je iznenada napustio 12. marta u 93. godini.

Upravnik NBS - Vladimir Pištalo uputio je uvodnu reč, gde je istakao da mu je velika čast što su se danas okupili u značajnom broju da odaju počast velikom piscu.

Preporučujemo

"Kada se sagleda njegov veoma težak život, onda opet pomislim kada se kaže da Bog ne daje nikome teret koji ne može da ponese. Dragoslav Mihailović je ipak izašao kao pobednik iz te velike životne turbulencije da njegova priča bude u potpunosti prihvaćena i da mu stvaralaštvo bude u "mejnstrimu". Nedavno nas je napustio kao jedan od najvažnijih pisaca jugoslovenske i srpske književnosti", rekao je Pištalo.

On je naglasio da Mihailovićev kultni roman "Kad su cvetale tikve" ima poseban status u domaćoj književnosti, jer je "knjiga sasvim dovoljno mala da je svako može brzo pročitati i istovremeno jedna od najboljih ikada napisanih".

Na tribini o Mihailoviću govorili su danas - pisac Milisav Savić, publicista Nebojša Grujičić, dok je moderator bila književna kritičarka Milena Đorđijević ispred NBS.

Dragoslav Mihailović (Ćuprija, 1929 – Beograd, 2023) bio je pisac, romansijer, scenarista, dramaturg i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

Već sa 20 godina je uhapšen i proveo je 15 meseci na Golom otoku.

Diplomirao je na Grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik Filozofskog fakulteta u Beogradu 1957. godine.

Milena Đorđijević pitala se "da li iko osim Dragoslava Mihailovića može podneti život Dragoslava Mihailovića", jer se Goli otok nalazi u centru njegovog sveta, čime mu je obeležena lična sudbina i književna karijera.

Ona je navela njegov gubitak oba roditelja, siromaštvo, te da je na neki način u životu bio i "satanizovan".

Svoje radove počeo je da objavljuje prvo u "Ježevom kalendaru", ubrzo u "Letopisu Matice srpske" gde je publikovao zbirku priča "Frede, laku noć" (1967).

Moderatorka programa je podsetila da je Mihailović razmenjivao pisma sa Borislavom Pekićem, i održavao prijateljstva sa mnogim kolegama kao što su Danilo Kiš, Matija Bećković, Aleksandar Tišma.

"Kakva je bila sredina prema onima koji su se vratili sa Golog otoka? Društvo je Mihailovića u to vreme odbacilo nakon povratka odande", započela je Đorđijević temu koja se provlačila kao lajt motiv današnjeg razgovora.

Uzburkao je javnost romanom "Kad su cvetale tikve" (1968), a predstavu po ovom delu je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1969. godine režirao iskusni Boro Drašković.

Međutim, poznato je da je predstava, posle samo četiri izvođenja, skinuta sa repertoara i zabranjena za dalje igranje od strane političkog vrha i samog predsednika Josipa Broza Tita.

Prozni pisac Milisav Savić (78) je ocenio da je Dragoslav Mihailović u to vreme "postao ikona poetike šezdesetoosmaša".

Kako se prisećao Savić, u tom dobu je bila odrednica da politika bude prepuštena političarima, a umetnost - umetnicima, i da ne dolazi do njihovog "sudara", spajanja, i na taj način je umetnicima bilo dozvoljeno da eksperimentišu.

Nakon "Tikvi", usledili su romani “Petrijin venac” (1975), “Čizmaši” (1983), “Goli otok” (1990), “Gori Morava” (1994), “Preživljavanje” (2010) i drugi.

Sažetost i narativnost bez opštih mesta i lirizacije osnova su Mihailovićevog proznog izraza.

Prozni autor, prevodilac, književni istoričar Savić je otkrio da je u periodu kada je bio urednik lista "Književna reč" (1972-1977), koji se prodavao u čak 10 000 primeraka, roman "Petrijin venac" je publikovan u nastavcima, što je izazvalo razne polemike i burne reakcije.

Milisav Savić kao svedok tog vremena istakao je da su Mihailovića zvanično definisali da pripada "socijalističkom realizmu", mada on smatra da sa socijalizmom nema nikakve veze, i da su kasnije govorili nepravedno za njega da je "seljački i staromodni pisac".

"Živimo već više od 20 godina u užasnim vremenina i tolikim ratovima, ali nismo još videli neke nove pisce koji bi o tome pripovedali, a Mihailović je pisao o Golom otoku. Čini mi se da se pišu crni dani za književnost inače u tolikoj pojavi digitalnih medija", zaključio je Milisav Savić, ranije urednik i listova "Student", "Mladost", "Književne novine".

U poslednje vreme Mihailović je bio „prisutan“ u teatru i na malim ekranima. Tako je snimljena TV serija „Čizmaši“ (2015) od 12 epizoda, u režiji Dejana Zečevića, dok je Boban Skerlić realizovao predstave „Kad su cvetale tikve“ (2014) u Beogradskom dramskom pozorištu, prema njegovoj drami – romanu, i „Petrijin venac“ (2019) u Ateljeu 212.

Takođe, monodrama „Petrijin venac“ u izvođenju Mirjane Karanović, izvedena je 2021. godine u Teatru na Brdu, a ona je igrala ovu nesrećnu junakinju i u tom čuvenom filmu (1982) reditelja Srđana Karanovića.

Publicista, urednik i novinar Nebojša Grujičić prisetio se da je prvi put u dodir sa delima Mihailovića došao tokom srednje škole sa romanom "Kad su cvetale tikve", a kasnije se susreo sa drugim antologijskim delima - "Čizmaši" i "Petrijin venac", koje on smatra za njegove najbolje romane, sva tri naslova.

Grujičić je ocenio da je Mihailović imao status kultnog pisca, a istovremeno je bio i kanonizovan, te je podsetio da je u periodu od samo 10 godina, od 60-ih do 70-ih bila izuzetna i retka, značajna velika književna produkcija u Jugoslaviji.

Tako je izdvojio laureata NIN-ove nagrade "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji" (1969) Bore Ćosića, od čega je kasnije (1971) nastao i istoimeni film reditelja Bahrudina Bate Čengića, kao i "Vreme čuda" (1965) Borislava Pekića, a posle je nastao i film (1989) Gorana Paskaljevića.

Publicista Grujičić je takođe naveo da je u to vreme bilo i procvata domaće kinematografije poput "Nevinost bez zaštite" (1971) Dušana Makavejeva, ili "Biće skoro propast sveta" (1968) Aleksandra Saše Petrovića, što je po njemu sve usko povezano, koliko je kultura na svim poljima bila vrhunska.

Nebojša Grujičić je urednik i izdavač časopisa iz kulture "Moderna vremena" koji izlazi od 2018. godine, za koji pišu takva imena kao - Branimir DŽoni Štulić, Muharem Bazdulj, Dragan Velikić, Milena Marković, Vladimir Tabašević, Žikica Simić, Zoran Paunović.

Publicista je primetio da je Mihailović kroz svoje junake ili anti-junake imao taj osećaj gorčine i ozlojeđenosti zbog nepravde koja mu je lično naneta, posebno kroz karakter boksera Ljube Vrapčeta u "Tikvama", te je istakao odatle zanimljiv početak ("Ne, neću se vratiti") i kraj romana ("Mogao bih da se vratim samo ako bi tamo izbio neki mali, pametni, građanski rat").

Dragoslav Mihailović bio je član Udruženja književnika Srbije i Društva srpsko-jevrejskog prijateljstva u Beogradu.

Mihailović je među prvima pisao o novijoj nacionalnoj i političkoj istoriji srpskog naroda i njenom uticaju na živote običnih ljudi.

Godinama se istrajno borio za očuvanje srpskog jezika i izdavanje srpskog rečnika, a takođe je bio i borac za to da prava istina o Golom otoku dospe u javnost i da nevini osuđenici budu rehabilitovani.

(Telegraf.rs/Tanjug)