Pištalo: Obnovićemo Biblioteku na Kosančićevom vencu kao Memorijalni centar

Ministarka kulture maja Gojković je naglasila da "za srpski narod 6. april nije samo dan kojim je nemilosrdnim bombardovanjem našeg glavnog grada i stradanjem nedužnih civila počeo Drugi svetski rat na ovim prostorima

Dan sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije u Drugom svetskom ratu obeležen je danas ceremonijom na lokalitetu na Kosančićevom vencu gde je ministarka kulture Maja Gojković kao specijalna izaslanica predsednika Republike položila cveće i simbolično ostavila knjigu na mestu gde je na današnji dan 1941. godine u bombardovanju srušena zgrada NBS.

Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu u Beogradu srušena je 6. aprila 1941. godine.

Preporučujemo

U prva dva naleta, Kosančićev venac je bombardovan konvencionalnim bombama.

Biblioteka je oštećena ali ne fatalno.

U trećem pokušaju, avioni su naleteli iz pravca Velikog ratnog ostrva i sručili teret zapaljivih bombi.

Zgrada je gorela dva dana.

Uništen je knjižni fond od 500.000 svezaka, 1.424 ćirilskih rukopisa i povelja od XII do XVII veka, uništena je kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, 4.000 časopisa i 1.800 naslova novina, zatim nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige, i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije.

Uništene su lične biblioteke Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Đure Daničića, Janka Šafarika.

Nestali su svi inventari i katalozi Narodne biblioteke.

Uništene su knjige na više jezika, nastale na prostoru od Venecije i Beča do Konstantinopolja, koje su pokrivale period od osmasto godina.

Ministarka kulture maja Gojković je naglasila da "za srpski narod 6. april nije samo dan kojim je nemilosrdnim bombardovanjem našeg glavnog grada i stradanjem nedužnih civila počeo Drugi svetski rat na ovim prostorima.

"Već duže od osam decenija, pitamo se zašto je neko nacionalnu biblioteku, kao svedočanstvo postojanja jednog naroda, izabrao za legitimnu metu i odlučio da je do temelja razori. Kao rezultat tog podmuklog čina, u plamenu hrama kulture danima je gorelo više od sto rukopisnih knjiga na pergamentu, lične biblioteke brojnih velikana srpske kulture, dela stare srpske književnosti, vredne zbirke dokumenata i pisama značajnih za političku, kulturnu i književnu istoriju. U biblioteci na Kosančićevom vencu čuvana je ne samo naša kulturna građa, već i ona koja je poticala sa teritorije čitave Evrope i koja je obuhvatala hronološko razdoblje od gotovo hiljadu godina" kazala je Gojković i dodala da sa zadovoljstvom može da istakne da Srbija ima nacionalnu biblioteku koja je ponos svih njenih građana.

"Ona je spoj tradicije i savremenih trendova, ustanova kulture koja nam pomaže da sagledamo ono što smo bili i ono što smo sada, kako bi tako postavili čvrste temelje za budućnost. Savremeno doba nameće nove izazove u bibliotekarstvu. Među ključnima, po mom duboko uverenju, je privlačenje nove publike, koja će čitanjem i učenjem razvijati, ličnu i kolektivnu svest. Zarad generacija koje dolaze, nećemo dozvoliti da nas prošlost o kojoj danas govorimo učini njenim zarobljenicima. Narodnu biblioteku, riznicu znanja i sećanja, nastavićemo da posvećeno i neumorno ispunjavamo snagom svog duha, lepotom i istinom, stvarajući tako bolju budućnost" kazala je Gojkovoić.

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo napomenuo je danas na Kosančićevom vencu da je paljenje Narodne Biblioteke u Beogradu je možda najveći pojedinačni zločin nad kulturnom baštinom u Drugom svetskom ratu.

"Za nas ovo nije rupa. Ovde održavamo čitanja i dodele nagrada. Za nas je ovo i dalje biblioteka. Ali u objektivnoj stvarnosti, na mestu gde se do 6. aprila 1941. nalazila prva zgrada Narodne biblioteke sada zjapi rupa. To mesto je osamdeset godina otvorena rana na telu Beograda i Srbije. Vreme je da ovu ranu zacelimo. Vreme je da obnovimo Biblioteku na Kosančićevom vencu kao Memorijalni centar. Pred njom će goreti večiti plamen. Ona ce biti kao Janus jednim licem okrenuta prošlosti, drugom budućnosti i međunarodoj saradnji" kazao je Pištalo i dodao da je zločin protiv mašte ne sme biti zločin protiv nade.

"Verujemo u prevazilaženje traume kroz saradnju. Verujemo u zajedničku evropsku budućnost naše dece. Vaše prisustvo na ovom mestu nas ohrabruje u tom uverenju. Verujemo u ono što je Abraham Linkoln nazvao bolji anđeli naše prirode" kazao je Pištalo.

Manuel Zaracin, specijalni predstavnik Vlade Nemačke za Zapadni Balkan rekao je na Kosančićevom vencu da je važno obeležavati događaje kao što je bombardovanje NBS u Drugom svetskom ratu.

"Velika mi je čast, pre svega kao predstavniku Vlade Nemačke, što prisustvujem ovom komemorativnom činu na baš ovom mestu. Zahvalni smo na prijetljstvu sa Srbijom...Važno je da naglasimo da se 6. aprila sećamo žrtava rata koji je započela Nemačka. Vojne snage Nemačke, bombardovanjem nisu ugrozile samo živote građana Srbije već i njihovu kulturu. Srpska kultura je veoma važan deo evropske zajednice kultura i potrebna nam je kao deo koji čini celinu evropskog društva" kazao je Zaracin.

Predstavnici Pokreta "Ne davimo Beograd" položili su danas venac sa cvećem na lokalitetu na Kosančićevom vencu u znak sećanja na srušenuu zgradu biblioteke.

(Telegraf.rs/Tanjug)