Dobitnica NIN-ove iz 2016. Ivana Dimić promovisala novu knjigu "Iz mrtvog ugla"

O knjizi je govorio pisac, profesor književnosti i kritičar Mihajlo Pantić, dok su u publici podršku pružali Ljubivoje Ršumović i spisatejica Ljubica Arsić

Promocija knjige "Iz mrtvog ugla" autorke Ivane Dimić, dobitnice NIN-ove nagrade, održana je  u knjižari Delfi SKC u Beogradu.

Osim autorke, o knjizi u izdanju “Lagune” je govorio pisac, profesor književnosti i kritičar Mihajlo Pantić, dok su u publici podršku pružali Ljubivoje Ršumović i spisatejica Ljubica Arsić.

Preporučujemo

Tanja Vučković kao moderator ove večeri ispred kuće "Laguna", primetila je da nova knjiga autorke nagrađivanog romana "Arzamas" (2016), preispituje savest i gađa u suštinu.

Ona je nahvalila diplomiranu dramaturškinju Ivanu Dimić da je veoma vredna, puno piše, stvara, prevodi, radi adaptacije raznih romana za pozorište, a bila je i upravnica Ateljea 212, kao i direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu.

Autorka je na početku i na kraju večeri čitala odlomke iz svog romana, i napomenula da uglavnom piše samo onda kada je nešto zanima, ima potrebu da poruči, saopšti, podeli sa publikom.

"Pišem onda kad osetim da me nešto žulja, da me se tema itekako tiče. Ovo je roman o jednoj porodici koje đavo napada sa svojom ekipom. I onda tu kreće jedna velika borba, i na kraju dobro pobedi, a đavo pobegne. To bi ukratko bio roman “Iz mrtvog ugla”, i taj naziv je zato što oni svi i jesu upravo iz mrtvog ugla, uvela sam fantastiku kao žanr, a zapravo je ovo jedna veoma jednostavna priča. Nisam baš tako maštovita da bilo šta izmišljam, tako da je sve u knjizi istinito", objasnila je Dimić svoj novi roman, objavljen polovinom novembra prošle godine za "Lagunu".

Napisana u stilu njenog prethodnog uspešnog romana „Arzamas“, nova knjiga Ivane Dimić „Iz mrtvog ugla“ nalazi se između prozne i dramske forme sa elementima fantastike, kako su najavili iz “Lagune”, i istakli da je ovo “priča o veri u reč i praštanju pre greha”.

Pripovedale su se dosad priče iz onostrane perspektive, ali niko u srpskoj književnosti nije izneo svoje viđenje sveta iz preegzistencije, iz ugla još nerođenog junaka, kao što su to u novom romanu uradile tri personifikacije jedne nerođene osobe: Ilija, Drina i Blizanac.

Kako da se bavi temom đavola, Dimić objašnjava da je ovo svet koji svakako leži u zlu.

"Razmišljala sam o knjizi kada nam se desila pandemija korone. Odmah sam pomislila – ovo nam je sigurno đavo poslao. Nemoguće da nije od đavola. Šta god da đavo kaže, to bude stvarno: virusi, zemljotresi, ratovi, sve to nam se dešava, dakle nije fikcija. Samim tim, lepo kažem da nisam maštovita, već pišem o stvarima i pojavama koje postoje", napomenula je Ivana Dimić, koja je i dramatizovala svoj roman "Arzamas" u produkciji Zvezdara teatra, gde se u predstavi pojavljuje – Smrt, koga je tumačio, na žalost pokojni Milan Lane Gutović.

Glavne uloge igrale su Nela Mihailović i Branka Petrić, kao ćerku i majku, što je bila direktna autobiografska priča autorke, posveta voljenoj majci.

Mihajlo Pantić se nije složio sa konstatacijom Dimić da je nemaštovita, jer ne bi mogla da stvori ovako kompleksno i zanimljivo delo, kombinaciju drame, romana i kratkih priča.

"Ivana Dimić je moja višedecenijska prijateljica, delimo strast ka pisanjem i čitanjem. Upoznali smo se '80-ih godina u listu “Književna reč”, pisala je veoma inventivno. Namerno ne koristim reč “originalno”, jer je bila iznad toga. Odmah se istakla sa pet veoma zapaženih, izuzetno kratkih priča, koje često ne prelaze jednu stranu, a budu i polovinu. Tako slobodno mogu reći da je Ivana na mala vrata ušla u srpsku književnost", prisećao se Pantić profesionalnih početaka autorke Dimić.

On je ocenio da je njen tip naracije minimalistički esencijalan, da joj proza uzima kolokvijalni ton i veoma je šaljiv, što je veoma povezano sa njenom osnovnom vokacijom dramaturga.

"Ivana u novoj knjizi stvara u fragmentima, kako je ranije pisala spomenute veoma kratke priče, i ovde je prisutna minimalna naracija, koja se seče sa dosta dijaloga. To je odlika njenog rada u drami, teatru, i ne mogu da ne spominjem to njeno stvaralaštvo na sceni", naveo je Pantić.

Osim troje nerođenih, u knjjizi "Iz mrtvog ugla" tu je i jedna đavolska družina koja posećuje današnji Beograd, što podseća na Volandovu svitu iz remek dela "Majstor i Margarita" Mihaila Bulgakova.

Istovremeno, ispovest Ilije, Drine i Blizanca intimna je tužbalica o drami identiteta ispričana dopadljivim stilom, povest o porodičnim nesporazumima i zamkama samoostvarenja, ali istovremeno i alegorija o neuspešnoj misiji demonskih sila tamo gde su demoni već nastanjeni.

"Svoju veštinu pisanja drama i kratkih priča, ona je već postigla u romanu “Arzamas”. Bio sam u žiriju za NIN-ovu nagradu tada i naravno da sam glasao za njen roman. Samim tim ne može nikako da se zanemari njen poziv dramaturga, jer se on veoma oseća u njenim knjigama, posebno u novom delu. Ovde je linearno pripovedanje, pratimo junake od početka do kraja", opisao je njen prijatelj i kolega Pantić prozu “Iz mrtvog ugla”, koja sadrži 160 strana.

Ivana Dimić je napisala komediju mjuzikl "Golje" (2001) prema britanskom filmu “Do gole kože” (Full Monty) za Pozorište na Terazijama, u režiji Juga Radivojevića, sa kojim je sarađivala i na predstavi “Ženski orkestar” Žana Anuja, gde je potpisala adaptaciju drame u Narodnom pozorištu.

Takođe je dramatizovala pripovetku "Makar Čudra" Maksima Gorkog za naš hit mjuzikl "Cigani lete u nebo" (2004) reditelja Vladimira Lazića, takođe za Pozorište na Terazijama, ali i adaptaciju romana “Mamac” (1998) Davida Albaharija za Narodno pozorište.

Čuveni roman “Limeni doboš” (1959) nemačkog pisca Gintera Grasa (kasnije je bio i poznati istoimeni film 1979. u režiji Volkera Šlendorfa), jedna je od asocijacija Mihajla Pantića na novi književni projekat Ivane Dimić, veoma mu je srodno njenom delu, što je za nju veliki kompliment.

"Potrebno je samo da savladate otpor prvih pet, možda šest do sedam priča, dok se ne snađete. Kasnije će vam biti sve lakše i siguran sam da će vam biti veoma žao kada se knjiga završi, želećete još, kao i ja.

Inače sam pročitao roman dva puta i baš sam rekao Ivani - “Napisala si knjigu za mene”. Sve u knjizi se i mene tiče, i svih nas", primetio je Pantić i objasnio da se iz više vizura može posmatrati novo delo, kao filozofija i sociologija.

Književni kritičar i pisac je napomenuo da je "Iz mrtvog ugla" na neki način nesvesna biografija autorke, i podvukao da se provlači teza na filozofskoj osnovi – zašto smo izmislili đavola?

"Filozof Baruh Spinoza je tvrdio da đavo nikada ne bi ni postojao, da ga mi ljudi nismo izmislili, jer on naravno ne postoji", izneo je Pantić tu misao.

Dimić se uključila i negodovala da je to istina, jer za nju mora da nečastivi postoji, inače ne bi bilo toliko zla i ratova na planeti, te smatra da navedeni holandski filozof nije u pravu.

Pantić je pohvalio koleginicu da je napisala delo koje odudara od savremene srpske književnosti.

"Činjenica je da nam je preozbiljna današnja književnost, to mislim u negativnom smislu. Svi se mnogo trude da filozofiraju, objasne razne fenomene, i onda nam književnost odlazi u megalomansku ambicioznost, odnosno – pretencioznost", zaključio je Pantić.