"Pružila je drhtavu ruku..." Kafkin roman prekinut je na pola rečenice zbog piščeve prerane smrti

Srećom, Maks Brod je odlučio da svom prijatelju ne ispuni poslednju želju

Uprkos malom opusu, Franc Кafka se danas smatra jednim od najvažnijih pisaca 20. veka. Iza njega su ostala tri romana, dvadesetak značajnih kratkih priča, skup parabola i kraćih dela nalik na fragmente, dnevnike, zbirke pisama (mnoga ljubavnicima kojima se nikada nije ženio) i čuveno "Pismo ocu", a opet i to je dovoljno da se sagleda Kafkin jedinstveni univerzum u kome nelogičnost postaje verodostojna, krivica ostaje neobjašnjena, a brutalna kazna se izriče za nepoznati prekršaj.

Za života je ovaj češki autor objavio vrlo malo. Većina njegovih dela postala je poznata nakon što se Kafkin prijatelj Maks Brod oglušio o njegovu poslednju želju i nije spalio rukopise, kako je Franc želeo.

Preporučujemo

Umesto toga, prepoznavši u njima veliku umetničku vrednost, odlučio je da ih objavi - uključujući i "Proces", "Ameriku" i nedovršeni "Zamak". Nije trebalo mnogo da ih i književni kritičari proglase izuzetnim, niti da Kafkina dela izvrše veliki uticaj na Albera Kamija, Žan-Pola Sartra, Joneska i ceo talas egzistencijalizma.

"Zamak" je bio poslednje poznato Кafkino delo. Narativ prati glavnog junaka po imenu К. koji se seli u selo i očajnički pokušava da stupi u kontakt sa misterioznim vlastima koje upravljaju selom iz utvrđenog zamka. Roman je karakterističan po neverovatno mračnoj i nadrealnoj atmosferi, a istaknuto je Кafkino razmišljanje o bizarnoj birokratiji i apsurdnosti postojanja.

Кafka je počeo da piše "Zamak" 1922. godine kada je stigao u planinsko odmaralište Špindleruv koje je danas deo Češke. U to vreme je već bolovao od teške tuberkuloze, ali je nameravao da završi roman u narednih nekoliko godina.

– Pružila je drhtavu ruku K. i naterala ga da sedne pored nje, jedva je govorila, bilo je nemoguće razumeti šta priča, ali ono što je rekla… – bila je poslednja Kafkina zapisana rečenica.

Preminuo je pre nego što je stigao da zapiše njene reči.

Nekoliko meseci pre smrti, Кafka je Maksu Brodu rekao da će se roman završiti tako što će protagonista umreti u selu i da će ga seoske vlasti posthumno prihvatiti kao novog građanina.

Brod je uredio delo i objavio ga 1926. Roman je u početku bio loše prihvaćen, ali je stekao međunarodno priznanje 1930-ih. Кao izvršilac Кafkinog književnog imanja, Brod je poklonio originalni rukopis Oksfordskom univerzitetu, kako bi tamo mogli da ga detaljno prouče.

Franc Кafka je bio izuzetan modernistički pisac i književni gigant, ali ne bismo mogli da uživamo ni u jednom njegovom velikom delu da je Maks Brod odlučio da mu ispuni želju i uništi njegove rukopise. Srećom, to se nije desilo.

(Telegraf.rs)