Preminuo Milovan Danojlić

Jedan od najvećih srpskih književnika i pesnika, preminuo je u Francuskoj posle kraće bolesti

Milovan Mića Danojlić, jedan od najvećih srpskih književnika i pesnika, preminuo je u Francuskoj posle kraće bolesti, piše Informer.

Preporučujemo

Milovan Danojlić rođen je 3. jula 1937. godine u Ivanovcima kraj Ljiga. Osnovnu školu završio je u rodnom selu, a niže razrede gimnazije pohađao je u malom mestu, sedam kilometara udaljenom od njegove kuće, do koga je svakodnevno dolazio pešice. Godine 1953. sam odlazi od kuće u Beograd i tamo, uporedo sa pohađanjem gimnazije, radi razne poslove, poput prodavanja leda i novina, da bi sebi obezbedio život.[4] Nakon završene gimnazije upisao je Filološki fakultet, gde je diplomirao na Odseku za romanistiku (francuski jezik i književnost).

Danojlić je počeo da piše vrlo rano, a već u srednjoškolskim danima pisao je kratke dopise za list Republika.[4] Sarađivao je kao stalni i spoljni saradnik u dnevnim listovima Borba, Politika, u NIN-u i brojnim književnim časopisima. Prvu zbirku pesama objavio je 1959. godine pod nazivom „Kako spavaju tramvaji”. Svoje pesme uglavnom je namenjivao deci, ali i njihovim roditeljima, a posebno se ističe poema „Dečji zakonik” u kojoj Milovan ističe obavezu roditelja da deci obezbede srećan i bezbrižan život. Osim poezije, piše i prozu, esejistiku i književnu kritiku.

Od 1984. godine živi i radi u Francuskoj, gde je u dva navrata radio kao lektor za srpskohrvatski jezik na Univerzitetu u Poatjeu (franc. Université de Poitiers), a nekoliko godina je obavljao poslove spoljnog saradnika pariskog radija.

Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 2000. godine, prvo kao član van radnog sastava, potom dopisni član, te redovni član od 8. novembra 2018. godine. Član je osnivač, ali i član Upravnog odbora Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” i jedan od prvih ljudi koji su podržali osnivanje ove institucije. Jedan je od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke 1989. godine. U rodnim Ivanovcima podigao je crkvu.

Danojlić je objavio više od 70 knjiga beletristike i poezije na srpskom jeziku. Priredio je i preveo veliki broj knjiga iz književnosti za decu, a prevodio je i dela poznatih pisaca poput V. Šekspira, Š. Bodlera, J. Brodskog, E. Siorana, L. Aragona, E. Paunda, V. B. Jejtsa, E. Joneskog, P. Klodela, pisana na francuskom i engleskom jeziku. Neke od najpoznatijih Danojlićevih knjiga su „Neka vrsta cirkusa“, „Dragi moj Petroviću”, „Lične stvari - ogledi o sebi i o drugima“ i „Balada o siromaštvu“, navodi se na stranici pesnika na Wikpediji.

Kako spavaju tramvaji

Noć kad odmakne,

Kad tek ponekad sijalica ko zlatna kruška zasjaji,

I svakom na srcu kad odlakne

– Šta rade tada tramvaji?

U noći toplog gradskog meseca video sam ih kako

su spavali,

Na neki veliki internat podsećao je depo;

Nisu se mnogo razlikovali ni raspoznavali,

U dvorištu su šumele grane ko nebo, beskrajno,

lepo.

Noć kad se spusti bez zvonjave i vike

Kako spavaju tramvaji u svom stosobnom, stanu?

Imaju li možda neke ružne navike?

Ležu li na levu li na desnu stranu?

– Na levu stranu počinak nije zdrav,

Na desnu ne mogu da se okrenu, jer je u

spavaoni tesno.

Na leđa – žulja trola. – Tramvaj spava prav,

Na točkovima, dakle, ni levo, ni desno.

Treperi svetlost – crvena magla u noći,

Tek ako ponegde odjeknu na cipelama đonovi.

Tramvaji spavaju u vanrednoj samoći

Spokojni, kao krave, i dobri, kao slonovi.

Sedmica, još topla od putnika sa železničke

stanice,

47

Dvojka, obnevidela od neprestanog kruženja,

Četvorka, ljubav između grada i Čukarice,

Kako je prijatna noć kratkog tramvajskog

druženja!

Desetka, ponosita, – futbaler kad nastupa,

Devetka, svetlost Voždovca kad tamo nestane

struje;

Trojka, što se svakoga jutra negde u

Košutnjaku okupa,

Kroz njihove otvorene uši sad blagi vetrići huje.

Spavaju, na nogama. Samo im čistačica čisti

Uši, pere im zube, da beli nikad ne trunu.

Sutra, svi moraju biti primerno uredni i čisti

Pre nego što u grad ko velika vojska grunu.

Trepere sijalice ko tihi pozdravi u noći.

Stabla su iznutra topla, i sve su hladne brave.

Tramvaji spavaju u neutešnoj samoći

Veliki, kao slonovi, i dobri, kao krave.

Noć kad duboko odmakne,

Kad tek poneka sijalica ko zlatna kruška zasjaji

I svakom na srcu teret dana odlakne,

– Eto šta rade tramvaji.

(Telegraf.rs)