"Prizivanje zlih duhova": Priručnik o egzorcizmu koji niko nije mogao da dešifruje dva veka

Ispostavilo se da je čudan rukopis pronađen u engleskoj kolekciji iz 18. veka priručnik za egzorcizam, a naučnici veruju da je napisan šifrovanim jezikom iz straha od zla.

Godine 1753. grof od Oksforda Robert Harli je nabavio zbirku sačinjenu od 600 srednjovekovnih i savremenih rukopisa. Većina njih je bila napisana na stranim jezicima, a izbor tema je bio šarenolik - od klasika literature i pisaca poput Tit Livija i Petrarke do rasprava o alhemiji i medicini. Ovu bogatu kolekciju je kasnije njegov sin prodao Britanskom muzeju, prenosi sajt Nacionalne geografije.

Narednih nekoliko decenija muzej se posvetio njihovoj kategorizaciji i opisivanju, i verovatno bi sve bilo u redu da se među njima nije izdvajao dokument označan kao "Harli MS 2874" - koji naučnici godinama nisu mogli da dešifruju. Mnoge reči u njemu ni posle brojnih proučavanja i pokušaja "dekodiranja" nisu imale smisla jer su sastavljene samo od suglasnika. Da stvar bude još misterioznija on je u originalnom katalogu opisan kao brevijar, ili prosto rečeno bogoslužbena knjiga.

Preporučujemo

Rešenje misterije

Međutim, kada su istraživači iz Britanske biblioteke želeli da deo grofove kolekcije učine dostupnom na internetu 2019. godine, za oko im je opet zapao misteriozan rukopis. Ovaj put su rešili da isprobaju sve poznate metode dešifrovanja, da bi se na kraju ispostavilo da je ovaj posao bio jednostavniji nego što se u prvom trenutku činio. Jer kada su određene samoglasnike u početnim rečima Cpnkxratkp malkgnprum spkrkxxm, zamenili uzastopnim suglasnicima tekst je dobio smisao - Coniuratio malignorum spirituum.

Ili prevedeno na srpski jezik "Prizivanje zlih duhova". Odjednom ceo sadržaj je dobio formu, a pred očima istraživača su se nizala upustva o egzorcizmu. Istražujući dalje, zaključili su da je reč o kopiji priručnika čiji original se nalazi u Vatikanu, a koji opisuje rituale isterivanja demona iz tela opsednutih ljudi. Do danas je ostalo sačuvano oko 30 nešifrovanih kopija ovog dela, napravljenih u štamparijama u Rimu i Veneciji između kasnog 15. i početka 16. veka.

Odjednom se postavilo pitanje, zašto bi neko šifrovao delo čija upustva su očigledno bila poznata. Jer u teoriji on bi trebao da služi za dobro i da bude dostupan svakome ko treba da ga iskoristi. Prema mišljenju istraživača, monah koji je kopirao rukopis verovao je da se može iskoristiti u zle svrhe ukoliko padne u pogrešne ruke - određene formule koje sadrži navodno su davale moć nad demonima. Takođe, ovaj „sigurnosni mehanizam“ bi sprečio - ili je bar tako monah mislio - da neko pročita formule naglas ne znajući o čemu se radi i tako nehotice prizove demone.

(Telegraf.rs)