100 godina pre Vuka Karadžića napisana je prva zbirka srpskih narodnih pesama
Procenjuje se da je "Erlangengski rukopis" napisan oko 1720. godine.
"Erlangenski rukopis", velika pesmarica srpskohrvatskih narodnih pesama, sto godina je starija od zbirki koje je sakupio Vuk Stefanović Karadžić. Slučajno je otkriven u biblioteci nemačkog grada Erlangena 1913. godine, a prvi koji je proučio bio je profesor Gerhard Gezeman.
Srpska kraljevska akademija nauka u Beogradu je 1925. godine upriličila prvo izdanje "Erlangenskog rukopisa" na našim prostorima, a pored Gerharda Gazemana, u pripremi izdanja i proučavanju pesama učestvovali su srpski filolog Ljubomir Stojanović i geograf Jovan Cvijić, piše Nacionalna geografija.
Preporučujemo
"Prekinuli smo s tradicijom, jer se bacamo strmoglavo u budućnost": Na ovaj dan rođen je Miloš Crnjanski
Srpski klasik: Dela Ive Andrića uvek su na vrhu prodaje na Sajmu knjiga
Procenjuje se da je "Erlangengski rukopis" napisan oko 1720. godine. To ga ne čini ne samo najvećim i najstarijim od svih do sada poznatih zapisa srpskohrvatskih narodnih pesama, već se i razlikuje od dosadašnjih po mnogim značajnim osobinama.
Elijas fon Štajnmajer, poznati germanista, u skoro praznoj fioci kancelarijskog stola bibliotekara Erlangenske univerzitetske biblioteke, našao je jedan stari rukopis kome nije znao ni poreklo, niti kojim je jezikom napisan. Štajnmajer je upitao bibliotekara na koji način je rukopis dospeo kod njega, a on mu je odgovorio da ga je Biblioteka dobila oko 1870. godine od nepoznatog darodavca.
Erlangenska biblioteka je tada poslala rukopis državnoj biblioteci u Minhenu i zamolila ih da ga podrobnije prouče. Erik Berneker, tamošnji profesor slavistike, utvrdio je da rukopis sadrži zbirku starijih srpskohrvatskih narodnih pesama, među kojima ima i nekoliko umetničkih.
Rukopis je pisan na kvalitetnoj hartiji, broji 1010 strana i sadrži 217 pesama. Nekoliko pesama je u duhu dubrovačke ljubavne lirike, dok su sve osale pesme narodne lirske i epske pesme. Na prvoj strani rukopisa se nalaze raskošnim ćiriličnim slovima ispisani inicijali sakupljača narodnih pesama, oko kojih se viju lozice karakteristične za bujni, nemirni barok, sa talasastim, harmoničnim crtama. Ovakvi ukrasi su bili prava retkost za XVIII vek u kom je rukopis nastao.
Postavljaju se brojna pitanja u vezi sa misterioznim "Erlangenskim rukopisom". Godinu u kojoj je rukopis nastao je teško utvrditi. Teško, ali je ipak moguće. Ono što će ostati večita dilema jeste ko je sakupio narodne pesme iz "Erlangenskog rukopisa".
Gerhard Gazeman tvrdi da pisar Erlangenskog rukopisa nije Srbin, ni Hrvat, pa čak i da nije ni slovenskog porekla. Kako navodi Gazeman, pisar veoma slabo poznaje ortografiju i gramatiku srpskog jezika i pritom čini greške kakve nijedan Srbin ne bi načinio.
Njegova pretostavka je da je u pitanju bio Nemac iz uprave austrijske Vojne granice, obrazovan čovek umetničkog duha, zainteresovan za narodnu umetnost svojih graničara. Dalje ga misli navode da se pisar vratio u svoju domovinu, južnu Nemačku, odakle je rukopis dospeo do Erlangena.
Sve junačke, epske pesme koje se nalaze u "Erlangenskom rukopisu" napisane su u karakterističnom desetercu. Glavni junaci tih pesama su najčešće hajduci i uskoci, zatim neizostavni Marko Kraljević, vile, stari srpski kraljevi i vitezovi.
Kao prva među pesmama u "Erlangenskom rukopisu" priložena je "Hasanaginica", balada zbog koje je čuveni nemački književnik Johan Volfgang Gete naučio srpski jezik. Nailazimo i na "Junaštvo Mandušića Vuka", o kom je takođe pevao Petar II Petrović Njegoš u svom "Gorskom vijencu". Slavni srpski slikar, Pavle Paja Jovanović, naslikao je jednu od svojih najpoznatijih slika prema motivima narodne pesme "Marko Kraljević i vila", koja je zauzela svoje mesto i u "Erlangenskom rukopisu".
(Telegraf.rs/Nacionalna geografija)