Uroš je jedan od najinteligentnijih ljudi u Srbiji: Otkrio nam kako je jednom impresionirao Milku Canić

Knjiženik Uroš Petrović je za Telegraf.rs pričao o Kids festu, kako deci privući pažnju, kako ostvariti dobar rezultat na Mensinom testu, "Slagalici", "Poteri"....

Uroš Petrović važi za jednog od najinteligentnijih ljudi na ovim prostorijma. Poznati književnik je svojevremeno bio predsednik Mense u Srbiji, a veliki deo svog života posvetio i deci. Jedan je od ambasadora 18. Kids festa, koji se održava od 16. do 23. oktobra, gde će zajedno sa Ljubivojem Ršumovićem imati radionicu u kojoj će mališani imati šta da nauče.

U intervju za Telegraf.rs, Uroš je pričao upravo o ovom manifestaciji, kako deci privući pažnju, kako ostvariti dobar rezultat na Mensinom testu, o kvizovima "Potera" i "Slagalica".

Preporučujemo

Takođe, ispričao nam je jednu anegdotu sa Milkom Canić, pri čemu nam je otkrio kako ju je jednim potezom impresionirao.

• Budući da ste ambasador 18. Kids festa, da li možete da nam kažete nešto o festivalu?

Ponosam sam što je prvi put pisac ambasador festivala. Uglavnom su to bili glumci, ljudi iz drugih oblasti. Svi se borimo za istu stvar, dakle oblast kulture za decu, pošto je danas čudno vreme. Bombardovani smo sa stotinama informacija, teško je nositi se sa određivanjem prioriteta. Sve teže je održati dečju pažnju, tako da smo mi svi saradnici, dakle oni koji stvaraju filmove za decu, oni koji stvaraju knjige za decu, oni koji prave radionice.

Svi mi smo, po mišljenju, na najvažnijem zadatku koji je, čini mi se, malo zapostavljen u ovim vremenima. Volim filmove od malena. Ja sam veliki borac i za prava stripa, za prava filmova, zato što sam se bavio dugo i mozgom. Bio sam nedavno presednik Mense, radio sam radionice za decu za razmišljanje i znam koliko je važno da se povezuje slika i reč, koliko neki filmovi, kao i knjige mogu promeniti nečiji život. Često ćete u intervjuima velikih ljudi, onih koji su napravili izvesne prodore u raznim oblastima, naći da je prva inspiracija, prva klica iz neke knjige ili iz nekog filma. Uopšte nije svejedno šta nam deca gledaju.

Na ovom festivalu će biti 15 filmova od kojih su neki veseli i zabavni, napravljeni tako da drže pažnju, da nasmeju, ali ima i ozbiljnijih filmova koji tretiraju probleme današnje dece od, recimo, tinejdžerskog, najosetljivijeg doba. Danas je malo drugačija situacija nego što je bila samo deceniju ili dve ranije. Svi govore o tom poremećaju pažnje, da je dečja pažnja svedena na kraće vreme, ali ja sam siguran, mislim na kraju se bavim time, da ako je nešto dovoljno zanimljivo, da je to manje problem dečje pažnje, a više onoga šta im pružamo.

• Upoznati se programom festivala, koje filmove biste preporučili ? Šta bi decu najviše zanimalo, prema Vašoj preporuci?

Ja sam filmofil i imam jedan sistem koji radim od početka, kada sam počeo da idem u bioskop, a to je da na ovakvim festivalima pogledam filmove koji neće biti u bioskopu. Jer oni koji će biti u bioskopu, ja ću ih sačekati i pogledati kada budu u bioskopu. Tako da, moj je savet da se možda pogledaju obavezno filmovi iz takozvanih evropskih kinematografija, manjih kinematografija, koji verovatno neće ući u bioskopsku distribuciju, jer je to jedina šansa da se oni vide na velikom platnu, onako kako film treba da se gleda. U svakom slučaju, ove hitove ne treba reklamirati, jer će oni ionako biti gledani. Recimo, ako neko želi da pogleda nešto ozbiljno iz oblasti filma za decu, preporučio bih švedske filmove koji su na ovom festivalu.

• Važite za najpoznatijeg pisca bajki u Srbiji. Šta mislite, da li bajke gube primat u odnosu na elektronske naprave? Mladi se uvek vezuju za neke elektronske stvari, tehniku, a "beže" od knjiga, ne interesuje ih...

Imam preko 20 knjiga. Ova najnovija je moja prva zbirka bajki. Ja radim ono što mislim da bi trebalo da se radi sa deci, bez obzira šta se okolo događa. Nisam protivnik tehnologije, preko tih (tehničkih) stvari mogu da se konzumiraju bajke ili bilo šta drugo tog kvaliteta. Ono što uvek u radu sa decom potenciram jeste da ne postanu puki konzument neke tuđe kreativnosti. Da uzmeš i da trošiš vreme, dva sata na TikTok, ili na neku igricu, koji je neko drugi osmislio, napravio, ili te neke druge video snimke koje je neko osmislio, napravio, ma koliko kreativno bilo, već da iskoristiš ovu naprednu tehnologiju da sam snimiš nešto, da probaš da, ako gledaš fotografije ili voliš da gledaš crtane, da "uhvatiš" preko programa za crtanje sam nešto da nacrtaš, da naučiš program za animaciju. Danas preko Jutjuba možeš da naučiš šta god želiš.

Tako da je moj savet, i za roditelje i za decu, da koriste tehnologiju, ali u svoju korist. Da tu opasnost preokrenu u svoju korist i da tehnologija postane alat za kreativnost mališana. I to alat kakav nikad nije postojao nikad u istoriji čovečanstva. Danas je, čini mi se, stvaranje demokratizovano do krajnjih granica, kada svako može da svako napravi, na primer, vrlo kvalitetne snimke, crteže, fotografije ili filmove.

• Pošto volite filmove, a i pišete i knjige, možete li reći koja Vaša knjiga bi bila najbolja za neki film?

Po mojoj knjizi "Peti leptir" je snimljen prvi i jedini 3D film u našoj kinematografiji, a voleo bih da se uradi film po mojoj prvoj knjizi "Aven i jazopas u Zemlji Vauka". Reč je o epskoj fantastici. Čini mi se da još nije snimljen, jer to zahteva skupu produkciju. Reč je o epskoj sagi i nekoj alternativnoj istoriji. Tako da, voleo bih da ta knjiga, koja mi je prva i najdraža, može da bude filmovana.

• Hipotetički, kada bi se snimio taj film, da li bi mogao da nadmaši tipa "Harija Potera" i ostale? Da li bi mogao da (Vaš film) bude prisutan na stranom tržištu?

Ja sam siguran da bi. Knjiga je prevedena, izašla je i u Mađarskoj, izašla je i na engleskom jeziku, tako da sve zavisi. To je večita dilema, film ili knjiga. Odgovor jedini i pravilan je oba. Knjiga budi možda više razmišljanja, više angažovanja uma dečjeg, ali film je najbolji način da dopremo do većeg broja dece. Tako da, i film i knjiga. To ne bi trebalo razdvajati ni na koji način.

• Gde nalazite inspiraciju za Vaša dela?

To mi je najmanji problem. Inspiracije imam puno. Ono s čim kuburim je vreme. Ja puno putujem... Na putovanjima upoznaješ ljude, to su sve potencijalni likovi, pa i Vi isto sada možete biti u nekoj od sledećih knjiga. Zavisi gde će da izroni, na koji način. Tako da, sa inspiracijom ne oskudevam. A živim u zanimljivoj zemlji, u zanimljivim vremenima.

• Pomenuli ste i Mensu, bili ste i na čelu Mense, kod nas. Kako čovek može da ostvari dobar rezultat na testovima inteligencije Mense?

Testovi inteligencije se prave tako da budu što objektivniji, što nikad ne postignu do kraja. Tako da, taj Mensin test je poput novih testova, grafički. Nema reči, nema brojeva, praktično. Nema matematike. Ali opet će na tom testu prednosti imati neko ko se bavi štampom, ima okretanja nekih oblika i ostalog. Rekao bih da je najbolji način da se uspešno taj test uradi vežbom. Dakle, moguće je kao i u drugim oblastima vežbom poboljšati rezultat. Evo, nije nam Novak najbolji na svetu zato što je rođen toliko talentovan, nego što je radio onoliko koliko niko ne može da zamisli.

• Učestovali ste na kreiranju pitanja za kviz "Potera"...

Pravio sam pitanja za taj kviz prve četiri sezone. To je bilo dosta zabavno i zahtevno. Čini mi se da po jednoj epizodi preko 140 pitanja se pravi. Tako da sam sarađivao sa mnogim kvizovima. Takođe sam učestvovao u kvizu "Lavirint", gde sam se pojavljivao kao lik, tvorac lavirinta, na kraju sa mojim najtežim zagonetnim pitanjem. Od malena sam uključen u kvizove. U početku kao gledalac, kasnije i kao stvaralac i dan danas ih volim, smatram ih jednim od najboljih sadržaja koje imamo.

• Ako pratite "Poteru" danas, kako Vam se čini ova današnja pitanja? Koja biste Vi pitanja, da ste angažovani, postavljali takmičarima?

Mislim da se i današnja pitanja, kao i onda, dosta kvalitetno i pažljivo rade. Primećujem da ispoštovan ritam težine. Gledanost tog kviza potvrđuje da sam u pravu. Veliki rad stoji. Gledaoci na kraju gledaju tih 40, 50 minuts gotovog proizvoda. Iza njega stoji veliki broj ljudi.

• Da li ste imali poziva da učestvujete, da pravite pitanja za kviz "Slagalica"?

Sarađivao sam sa kvizom "Slagalica" još u doba kada je čuvena Milka Canić bila tamo, tako što sam organizovao dolazak članova Mense za jedan poseban serijal. Ali nisam želeo da i sam učestvujem, da zauzimam nikome mesto. Ja sam pre dvadesetak godina napravio rezultat na jednom teškom testu inteligencije, to je kasnije dospelo u novine i svuda i nisam želeo da kvarim ocenu.

• Imate li neku anegdotu sa Milkom Canić?

Joj, naravno da imam. Milka me je stalno terala da učestvujem. Ja kažem: "Milka, nije pošteno." Nisam hteo da joj objašnjavam i našalio sam se (pa joj kažem): "Nije pošteno, jer sam ja vidovit. Ja mogu da vidim unapred pitanja i to nije pošteno prema ostalim takmičarima." Kaže Milka: "Da, da..." Ja kažem: "Stvarno." I napravim ozbiljnu facu. I onda ona ode i vrati se i pošto stižu zatvorene koverte koje se čuvaju, kaže ona: "Dobro, Uroše, ako si vidovit, evo sada snimamo sledeću (emisiju). Reci mi, koje je rešenje "Asocijacije"?" Ja je pogledam u oči i kažem: "Milka, reč je o boji." Milka se nasmeje, ode, vrati se bleda kao krpa, pošto je sasvim slučajno, naravno, rešenje te "Asocijacije" bila reč "bordo". I tako me gledala čudno do kraja tog snimanja. Na kraju, kada smo krenuli kući, prišla mi je i pitala me u poverenju šapatom: "Uroše, hoću li se ja udati?" To nikada neću zaboraviti.

• O čemu biste voleli da pišete u sledećoj knjizi? Da li imate neku posebnu ideju?

Pa ima. Čini mi se da me nešto vuče o jednoj pustolovini koja bi bila smeštena na prostoru Istočne Srbije. Boravio sam tamo više puta. Jako zanimljivi krajevi. Homolje, dosta mitologije, dosta živopisan narod. Neka fantastična pustolovina koja bi bila smeštena na obronke Homolja.

• Neki kviz? Da li ste razmišljali da napravite neki novi kviz koji će biti različit od "Slagalice", "Potere"....?

Autor sam koncepta "Zagonetna pitanja". To su pitanja koja bukvalno iz svakog izvlače sve najbolje što može da smisli. Napravio sam format "Zagonetna pitanja", ali još nije došlo vreme da se realizuje. Tako da kviz koji se zove "Zagonetna pitanja" će možda biti na televiziji. Zamišljen je tako da učestvuju deca ili u jednoj verziji i deca protiv odraslih. Mislim da bih se ja kladio na decu.

• Kakvi su Vaši dalji planovi?

Pored toga što pišem uvek novu knjigu ili dve, verovatno sledi nastavak bajki, nastavak serijala "Zagonetna potraga", koji je napisao kao scenario, pa ga sada prebacujem u književno delo. Zapravo, baš u pravi roman. Mislim da ću se u narednom periodu više posvetiti radu na stonim društvenim igrama. Do sada sam napravio 5 svojih društevnih igara i imam 5 nagrada od priznanja "Dobra igračka", do Gran prija za najbolju igru. Uglavnom, radiću ono što volim. Ne samo da je lepo, već pravi dobre rezultate.

Biografija Uroša Petrovića

Uroš Petrović (1967) je književnik čija dela pomeraju granice u savremenoj literaturi za decu i mlade. Autor je više od dvadeset knjiga (>160 izdanja, > 450.000 primeraka) i dobitnik većeg broja najprestižnijih nagrada za književnost za mlade. Knjige su mu do sada objavljene i u Italiji, Mađarskoj, Grčkoj, Sloveniji, Rumuniji, Severnoj Makedoniji i Češkoj, kao i na engleskom jeziku. Po njegovom nagrađenom romanu "Peti leptir" snimljen je prvi (i za sada jedini) dugometražni 3D film u istoriji srpske kinematografije.

Autor je i više originalnih stonih društvenih igara, od koje su tri nagrađene priznanjem Dobra igračka Prijatelja dece Srbije i dve nagradom Gran Pri za Igračke sa svrhom.

Podsticao naciju na razmišljanje i unutar kultnog serijala Fazoni i fore, kao i u kvizu Lavirint na Javnom servisu Radio televizije Srbije kao Tvorac lavirinta i najteža prepreka za takmičare. Dobitnik je i većeg broja nagrada za fotografiju, koje objavljuje širom planete. Koautor je NTC sistema učenja, i autor koncepta

Zagonetna pitanja, kao i programa za usavršavanje Kako razmišljanjem izvan ustaljenih okvira doći do novih ideja i rešenja?, Misli kreaKtivno i Psihološki tango. Gostuje kao predavač na fakultetima, u školama i drugim obrazovnim ustanovama u zemlji i inostranstvu, kao i u kompanijama, na poslovnim forumima i kongresima. Jedan je od prvih zvaničnih kreativnih ambasadora Srbije u okviru nacionalnog projekta Srbija stvara. Bio je predsednik Mense Srbije i jedan od najboljih rešavača IQ X testa na svetu.

(Telegraf.rs)