Predstavljena knjiga o uticaju italijanske pop kulture na Jugoslaviju
Ova interesantna studija, pisana za najširu publiku, probudiće nostalgiju kod starijih
Geopoetika je objavila knjigu "Dvadeset četiri hiljade poljubaca: Uticaj italijanske popularne kulture u Jugoslaviji (1955-1965)", Italijanke Frančeske Rolandi.
Na predstavljanju knjige govorili su Frančeska Rolandi, autorka ove nesvakidašnje studije, Roberto Činkota, direktor Italijanskog instituta za kulturu, prof. Milan Ristović, urednik ovog izdanja i Jasna Novakov Sibinović, direktorka i izvršna urednica Geopoetike.
Preporučujemo
Andrićeva nagrada pripala Igoru Marojeviću
Beogradski sajam knjiga od 23. do 30. oktobra, Dušan Kovačević: "Suština dobre književnosti je da leči"
Roberto Činkota je istakao značaj ove studije za italijansku i srpsku kulturu i izrazio zadovoljstvo što je Italijanski institut za kulturu podržao prevod ove knjige.
Činkota je napomenuo da je ovo početak lepe saradnje s izdavačkom kućom Geopoetika, s nadom da će se ona nastaviti i u budućnosti.
Milan Ristović je podvukao važnost ove teme za razumevanje istorijskih okolnosti, ali i kulturoloških, konzumerskih, “zabavnih” spona koje su decenijama spajale Jugoslaviju s Italijom, što ovu knjigu čini nezaobilaznim populističkim, ali i istraživačkim štivom.
Ova interesantna studija, pisana za najširu publiku, probudiće nostalgiju kod starijih, a mladi će saznati na koji način su modni trendovi, potrošački proizvodi, popularna kultura i mediji u Italiji uticali na sve ove pojave u tadašnjoj Jugoslaviji.
Autorka Frančeska Roladni je trenutno da novom studijskom boravku u Beogradu, jer joj je ovo podneblje glavna inspiracija za njen istraživački rad još od 2006. godine kada je prvi put bila.
Govorila je o razlozima zašto se odlučila za ovu temu i isticala brojne zanimljive primere, koji svedoče o kulturnim uticajima i preplitanjima, političkim i ideološkim otporima prihvatanju proizvoda italijanske popularne (i onih „visoke“) kulture; od modnih trendova, zabavne muzike, televizijskih programa, stripova, do filmova i savremene literature.
Njeno istraživanje pokazuje u kojoj meri je ova nezvanična „kulturna diplomatija“ bila važna. Pored ostalog jer je imala upliva i na planove centara političke moći u obe zemlje da prihvate nužnost da granica bude propustljiva i otvorena za protok ljudi, roba i kulturnih sadržaja.
Svesna emotivnosti, koju ova tema može da izazove kod nas, sa puno ličnih emocija je govorila o procesu nastanka ove knjige i njenom daljem istraživanju ovog podneblja.
(Telegraf.rs/Tanjug)