Emir Kusturica: Handke svake nedelje ide u rusku crkvu na liturgiju

Proslavljeni reditelj predstavio je svoju novu knjigu

Reditelj Emir Kusturica napisao je knjigu "Vidiš li da ne vidim" kako bi dokumentovao vrednost svog prijatelja, austrijskog pisca Petera Handkea, rečeno je sinoć na promociji tog dela u ispunjenoj velikoj dvorani Studentskog kulturnog centra Beograda.

U razgovoru o novoobjavljenoj knjizi, Kusturica je rekao da delo ima tri toka - jedan putopisni, drugi je izmišljen Handkeov prelazak na žici preko Drine, a treći je piščev put u Stokholm da primi Nobelovu nagradu za književnost.

Preporučujemo

Govoreći o knjizi "Vidiš li da ne vidim", koju je objavila Srpska književna zadruga, Kusturica je priznao da mu je isprva bilo teško da definiše Handkea i da je, čitajući njegove knjige, shvatio da je piščevo glavno inspirativno područje bila filozofija Fridriha Ničea.

S tom razlikom da Handke veruje u Boga i ide u rusku pravoslavnu crkvu, dodao je reditelj.

- Siguran sam da bi i Niče danas, da je vaskrsao, tražio Boga. Verujem zbog svoje plemenitosti i patnje kroz koju je prolazio u životu da bi se vratio korenima religije na koju je udrario - naveo je Kusturica.

Reditelj se prisetio da je austrijskog pisca upoznao nakon što ga je on jedini branio od napada francuskog filozofa Bernara Anrija Levija i globalista da je njegov pobednički film iz Kana "Andergraund" "srpsko-američka propaganda i delo koje treba ignorisati".

Kusturica je podsetio da je Handke posetio Beograd tokom NATO bombardovanja 1999. godine, i da je "trebalo da se napiše nešto kao dokument o vrednosti ovog čoveka".

- Kontroverze koje nosi nisu samo političke već i moralističke. Pišući literaturu se priklonio jednom narodu koji je bio ponižen a nije zaslužio - rekao je reditelj.

Prema njegovim rečima, Handke nikad nije pripadao nijednom pokretu ali je ostao dosledan svojoj literaturi "i to je bio svojevrsni hod po žici".

Upitan iz publike zašto u knjizi Handke pada sa žice u Drinu kod Starog Broda, Kusturica je rekao da su tu ustaše Jure Francetića 6.220 srpskih civila "što zaklali, što pobili", dok kasnije rukovodioci jugoslovenskih republika nisu ni znali da to mesto postoji.

- Handke u trenutku kada padne u Drinu odmah iza toga dobije Nobelovu nagradu. A vrata Starog Broda su vrata jednog od najvećih stratišta u Bosni i Hercegovini tokom Drugog svetskog rata - rekao je Kusturica.

On je rekao i da je napisao ovu knjigu u potrebi da se izbori sa "psihološkim terorom koji je zavladao planetom od početka kovid pandemije".

- Ja sam u književnosti upao kao i svi koji srljaju u film, pa ispade da svak može da napravi film, pa što i ja na bih napisao neku knjigu. Knjigu je bilo teško napisati ali se lako čita - rekao je reditelj.

Akademik i pesnik Matija Bećković smatra da je Kusturica ovom knjigom "spasao čast Srbima".

Bećković je rekao prisutnima da je napisao pesmu naslovljenu "Emir Kusturica", koja je čitavu i izgovorio "Zašto si Srbin? Da me ubiješ ne znam. Ako ne znaš nemoj da budeš. Ubij me hoću".

- Handke je napisao nekoliko knjiga o Srbima ali se nije našao nijedan Srbin da napiše knjigu o Handkeu. To je učinio Kusturica i tako na neki način spasao čast naše pismenost - istakao je Bećović.

Bećković podseća da je Handke napisao da su Srbi na Kosovu najusamljeniji narod u Evropi, dok je Kusturica istakao da dodela Nobelove nagrade Handkeu pokazuje da "Srbi nikad ne smeju priznati nezavisno Kosovo".

Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Milo Lompar je ocenio da Kusturičina proza vijuga između različitih načina govora, kazivanja i prikazivanja, i u njoj se mešaju sadržaji i tonalitet.

- Sam naslov, koji deluje zagonetno i paradoksalno, jeste rečenica koju će jedan od dvojice junaka čuti kao dečak u bioskopu. Bio je ispred jednog čoveka i smetao mu da vidi platno. I ovaj mu je gnevno rekao: "Vidiš li da ne vidim!" - otkrio je Lompar.

Prema njegovim rečima, pisac knjige Kusturica i junak Handke "na kraju svoj ulog stavljaju na tas besmrtnosti, koja nije spoljašna nego unutrašnja i koja se oseća u trenutku kada čovek dodirne zakon bivstvovanja kao svoj sopstveni".

Književnik Želidrag Nikčević je ocenio da bi se Kusturičino pisanje moglo "nazvati nekakvom specijalnom operacijom gde je u igri mnogo više od literature".

Prema njegovim rečima, svaki Kusturičin tekst pored zavodljive naracije u sebi sadrži dodatnu, neopisivu, filmsku dimenziju doživljaja, slikovitog i emotivnog ponekad saasvim išcašenog".

- Čitava ova priča o Handkeu uz mnoštvo dokumentarnih detalja prevazilazi tematski nivo i prelazi u slobodnu igru uobrazilje, ponekad nad ponorom - rekao je Nikčević.

(Telegraf.rs/Tanjug)