Pet vladara kojima je budućnost prorekao Verglijev ep: Dvojica su iz Sremske Mitrovice

Vergilije je bio jedan od omiljenih pesnika Avgusta, prvog rimskog cara

Da li ste imali nastavnika srpskog koji je previše učitavao u pitanje šta neka pesma zaista znači? Taj učitelj je ništa naspram obožavateljarimskog pesnika Vergilija: verovali su da se njegova poezija može koristiti za predviđanje svega, od ishoda bitaka do toga ko će postati naredni vladar. Sve je bilo tu — ako ste znali kako da ga tražite.

Vergilije je bio jedan od omiljenih pesnika Avgusta, prvog rimskog cara. Vergilijeve rane pesme (sakupljene zajedno kao Ekloge i Georgike) pevaju pohvale jednostavnom životu farmera i radostima sela. Avgust je podstakao Vergilija da se okuša u nečem većem. Dok su Grci imali velike nacionalne epove u Ilijadi i Odiseji, Rimljani nisu imali ništa u svom kulturnom svetu čime bi se mogli porediti. Vergilije je dobio zadatak da napiše priču o usponu i slavi Rima.

Eneida je ep koju je Vergilije onda napisao. Ona prati Enejevo putovanje od njegovog bekstva iz Troje do dolaska u Italiju gde će jednog dana nastati Rim. Takođe predviđa da će se jednog dana pojaviti slavni vođa  (prilično sličan Avgustu) koji će spasiti Rim od svih njegovih nevolja. Nije ni čudo što je car ovo delo voleo.

Objavljena nakon Vergilijeve smrti, Eneida je postala jedan od kulturnih spomenika Rimljana, od skoro 10.000 redova prelepe poezije.

To što su neki mislili da je Vergilijevo delo proročko zvuči neobično za moderne uši, ali ne i u stara vremena. U stvari, upotreba tekstova za predviđanje praktikovana je mnogo pre Vergilija: iz papirusa otkrivenih u pesku Egipta, znamo da su citate iz Homerovih  Ilijade i Odiseje koristile proročice da bi sagledale budućnost.

Evo kako je to funkcionisalo u svom najosnovnijem obliku: kada bi se osoba našla u nedoumici, jednostavno bi uzela knjigu — za naše potrebe, kopiju Vergilijeve Eneide — i pustila je da se otvori na nasumičnoj stranici; zatim bi izabrali prvi red koji im je zapeo za oko. Smatralo se da će im ova linija dati uvid u ono što budućnost nosi.

Poznat kao "sortes Virgilianae", ovaj metod predviđanja budućnosti su koristili carevi i kraljevi kroz vekove. Evo sedam ljudi koji su stavili na test Vergilijevu moć predviđanja.

Car Hadrijan

Hadrijan je postao car Rima 117. godine nove ere, ali njegov dolazak na presto nije bio zagarantovan: bio je rođak cara Trajana te jedan od više ljudi koji su mogli da zauzmu carski presto posle Trajanove smrti. Hadrijanovi biografi pišu u (veoma nepouzdanim) Avgustovim istorijama, kako je Hadrijan strahovao za Trajanovo mišljenje o njemu, pa je pokušao sortes Virgilianae (prvi zabeleženi primer ovog metoda proricanja) da vidi šta mu je sudbina spremala. Evo šta mu je rečeno:

Ko li je onaj dalje, što nosi svetinje — granom

Nakićen maslinovom? al' kosu i prosjedu bradu

Poznajem Rimskoga kralja, utvrditi koji će prvi

Zakonma grad; iz Kure iz malene doć će i zemlje

Uboge on na veliku vlast. Slijediti njega

Zaista, Hadrijan je nosio bradu (on je navodno bio prvi rimski car sa punom bradom) i postao je car Rima... verovatno zato što je Trajanova žena, Pompeja Plotina, krivotvorila Trajanovu volju da odredi da Hadrijan postane car.

Aleksandar Sever

Prema biografiji Aleksandra Severa, cara od 222-235. ne, Vergilije je dva puta korišćen za predviđanje careve budućnosti. Prvi se dogodio kada je budući car zatražio odgovor od čuvenog proročišta, a od njih, pomoću Eneide, dobio upozorenje o opasnosti koja sledi onima koji prkose budućnosti.

Drugi je došao kada je Sever Aleksandar bio na ivici da nasledi presto. Majka ga je ohrabrivala da odustane od bavljenja umetnošću i filozofijom i umesto toga se okrene borilačkim aktivnostima koje bi bile od veće koristi za jednog cara. Činilo se da je sortes Virgilianae potvrdio da je ovo bio mudar izbor: Sever Aleksandar je odabrao deo Eneide koji govori o tome kako drugi mogu biti veštiji vajari ili pametniji advokati, ali savetuje: „Ti, Rimljane, ne zaboravi da vladaš narodom."

Iako je Sever Aleksandar imao samo 13 godina kada je postao car, on se prilično dobro snašao na toj funkciji - barem dok nije ubijen sa 26 godina (zajedno sa svojom majkom). To očigledno nije predvidela Eneida.

Klaudije Drugi

Čini se da je Кlaudije II, koji je postao car 268. n.e, bio gotovo zavisnik od konsultovanja Eneide, što bi moglo biti razumljivo s obzirom na krhku prirodu Rimskog carstva kada je došao na vlast. U to vreme rimski svet je bio podeljen na tri zaraćena dela — rimski centar; Galsko carstvo; i Palmirsko carstvo kojim je vladala kraljica Zenobija — a germanska plemena su pretila granicama.

Кada je Кlaudije prvi put konsultovao sortes Virgilianae, upitao je koliko će trajati njegova vladavina; odgovoreno mu je: „Samo tri puta će ga leto videti kao vladar u Lacijumu". Možda ga je utešio odgovor koji je dobio kada je pitao koliko dugo će njegovi potomci vladati: „Neću postaviti ni cilj ni vremensku granicu njihovoj moći".

To bi se moglo shvatiti kao da će uživati u vladavini bez kraja, ali na kraju Кlaudije II nije dobio čak ni tri godine koje su mu obećali sortes Virgilianae — umro je nakon samo dve godine na prestolu. Ni njegova porodica nije dugo zadržala vlast u carstvu...

Kvintil

Posle smrti Кlaudija II njegov brat Кvintil je postao car. Кlaudije je jasno predvideo ovu mogućnost, pošto je konsultovao sortes Virgilianae o tome šta će se dogoditi ako Кvintila postavi za svog naslednika. Odgovor je bio: "Njega će sudbina samo pokazati zemlji".

Ovo "proročanstvo" došlo je vrlo brzo. Neki izvori kažu da je Кvintil dočekao kraj nakon samo 17 dana, drugi nešto duže. Ali bilo da se radi o samoubistvu, pobuni njegovih trupa ili porazu u bici (kako različiti izvori kažu), Кvintil je ipak završio pod zemljom.

Fransoa Rable

Francuski pisac iz 16. veka Fransoa Rable je sakupio sve primere sortes Virgilianae koje je mogao pronaći iz — a takođe je ostavio podatke o trenucima kada ga je sam isprobao.

Rable je pohađao franjevački samostan da bi stekao obrazovanje. On i njegov kolega monah smatrali su da su uslovi bili preteški, čak i za strogi verski red, i razmišljali su da pobegnu. Dakle, kada su otvorili kopiju Eneide i slučajno ugledali stihove: „Ah! Bežite od surove zemlje, bežite od pohlepne obale!“, nije im trebalo mnogo ubeđivanja i pobegli su. Rable će kasnije staviti sortes Virgilianae u svoje najpoznatije delo, Gargantua i Pantagruel.

Rable je na kraju potpuno napustio franjevački red, ali verovatno ne na Vergilijev nagovor. Franjevci su zabranili izučavanje starogrčkog jer se smatralo da to vodi u jeres, a Rable – strastveni proučavalac grčkog jezika – dobio je dozvolu da pređe kod benediktinaca, koji su više odgovarali njegovim interesovanjima.

Može izgledati čudno da se hrišćani okreću paganskom tekstu za otkrivenja, ali neki naučnici su mislili da Vergilije ima dar proroštva. U četvrtoj od svojih pesama Ekloge, Vergilije kao da predviđa da će se roditi dečak koji će postati božanski, a zatim zavladati celim svetom — za šta su pojedini hrišćanski mislioci smatrali da se odnosi na Isusa i da je u pitanju proročanstvo pre njegovog rođenja.

Čarls Prvi

Čarls I, kralj Engleske od 1625. do 1649, nikada nije trebalo da bude vladar — postao je naslednik tek nakon smrti starijeg brata. Ipak, imao je snažnu veru u božansko pravo kraljeva i da ga je Bog izabrao da vlada. Ali pretrpeo je mnoge nesrećne događaje u svom životu: njegov pokušaj da se oženi španskom princezom bio je fijasko, a neuspešni napadi na španske brodove sa blagom nakon što je postao kralj bili su sramotna katastrofa.

A onda mu je odsečena glava posle krvavog građanskog rata.

Prema jednom izveštaju, Čarls je bio u Oksfordu ranih 1640-ih i, dok je istrazivao tamošnju biblioteku, naišao je na primerak Eneide. Jedan od njegovih saputnika je predložio da probaju sortes Virgilianae. Кada je uvek nesrećni Čarls odabrao stih, našao je kletvu kraljice Didone.

Ali naroda hrabrog nek oružje i boj ga muči

Pa nek prognan iz zemlje, iz zagrljaja sinòvljêg

Otrgnut moljaka pomoć, nek svoje gleda gdje ginu

Tužno; pa zakonu se kad pokori nedragog mira,

Niti kraljevstva tada uživo ni milog života.

Prije roka nek umre, nesahranjen ležo u p'jesku.

Prijatelj koji je bio sa Čarlsom pokušao je da ga smiri i pokaže da je proročanstvo lažno time što je i sam nasumično otvorio knjigu. Кažu da je odabrao stih koji je predvideo njegovu preranu smrt, što se i ostvarilo. Budite oprezni pre nego što slučajno prelistate Eneidu.

(Telegraf.rs/Mentalfloss)