Knjiga koja objašnjava zašto postajemo zavisnici i zašto smo sve vreme zavisnost lečili pogrešno

Stručnjak za zavisnost, Kanađanin mađarskog porekla, dr Gabor Mate otkriva jednu dosad neispitanu stranu zavisnosti - i put ka manje toksičnom životu

Šta mislite o zavisnosti? Kanadski lekar Gabor Mate smatra da ćemo uspeti da više ljudi spasemo i stvorimo manje toksično društvo ako preispitamo vlastiti pristup prema lečenju zavisnika.

Stručnjak za zavisnost i autor bestselera, poznat je po radu na očuvanju mentalnog zdravlja sa pacijentima koji zloupotrebljavaju narkotike u centru Vankuvera, oblasti sa najvećom koncentracijom upotrebe droga u Severnoj Americi. Njemu je 2018. godine za njegov rad dodeljen Kanadski red, najveća građanska počast ove zemlje.

Preporučujemo

U srži svih njegovih verovanja jeste ono da su sve zavisnosti ukorenjene u traumi.

Jedan od glavnih razloga zašto ovaj problem pogrešno razumemo i ne uspevamo da pomognemo osobi koja pati od zavisnosti je taj što se ne leči pravi uzrok.

Evo šta Mate o tome kaže:

- Odsustvo povezanosti, osećaj izolovanosti ili previše stresa u životu – proizvode emotivni bol i mogu dovesti do problema s alkoholom. Ako želite da proučite šta to izaziva zavisnost, morate prvo da proučite kakve su koristi od zavisnosti: šta vam ona nudi?

Ljudi obično kažu: „Ublažava mi bol, omogućava mi bekstvo od stresa, pruža mi osećaj povezanosti, osećaj kontrole, osećaj smisla, osećaj da sam živ, uzbuđenje, živost…“

Drugim rečima, zavisnost je namirila neku osnovnu ljudsku potrebu koja inače nije namirena u životu dotične osobe. I zato moja mantra o zavisnosti nije: „Otkud zavisnost?“, već: „Otkud bol?“

Kad pogledate populacije zavisnika, vidite da što su više nedaća imali u detinjstvu, veći je rizik od zavisnosti. I zato je zavisnost uvek ukorenjena u traumi i nedaćama iz detinjstva – što ne znači da će svaka traumatizovana osoba postati zavisnik, ali znači da je svaki zavisnik bio traumatizovan.

Lečenje zavisnosti zahteva mnogo saosećanja, mnogo podrške, mnogo razumevanja – pre nego strogih posledica, kaznenih mera i izopštavanja. Pomislili biste da ćemo se posle potpunog neuspeha većine modaliteta lečenja probuditi i zapitati: „Da li stvarno razumemo ovo stanje?“ Ali to se ne dešava prečesto u svetu medicine.

Ne posmatramo njenu pravu prirodu kao reakciju na ljudsku patnju. Ne pomažemo ljudima da se izbore sa svojim traumama i da ih razreše.  Uporno pitamo „Šta nije u redu s tobom?“, umesto da pitamo „Šta ti se to desilo?“ - kaže on.

Mateov pristup problemu zavisnosti usredsređuje se na traumu koju su pretrpeli njegovi pacijenti. U knjizi „U svetu gladnog duha: bliski susreti sa zavisnošću“ Mate sa neuporedivom saosećajnošću i razumevanjem za ljudsko stanje govori o vrstama trauma koje su zavisnici iskusili i načinima na koje to utiče na njihovo donošenje odluka u kasnijem životu.

Ova knjiga nije samo hronika jednog društvenog problema, ona je i sigurni orijentir i putokaz ka manje toksičnom i čistijem životu.

- Gabor Mate nas sa izvrsnim pripovedačkim talentom vodi u živote emocionalno siromašnih i zavisnika koji su mu pacijenti. U ovoj vrlo čitljivoj i prodornoj knjizi nudi nam uznemiravajuće istine o prirodi zavisnosti i njenim korenima – istine koje se obično skrivaju i prećutkuju zbog osećaja sramote, društvenog tabua i straha od stigme - rekao je dr. med. Vinsent Feliti, profesor kliničke medicine na Univerzitetu u Kaliforniji.

Svetske bestselere Gabora Matea kod nas su objavljena u izdanju Kontrast izdavaštva.

Knjiga se trenutno nalazi na sajamskom popustu od 20%, ali je možete dobiti za 25% manju cenu ukoliko ukucate kod telegraf

Popust sa kodom telegraf važi i za ostala pojedinačna izdanja Kontrast izdavaštva za vreme trajanja Sajma, do 31. oktobra.

Kao i uvek, prilikom poručivanja možete napisati posvetu, a Kontrast će je odštampati na prvoj stranici knjige koju poručujete. Na taj način, knjiga postaje unikat.

Takođe, ukoliko želite da izbegnete troškove poštarine, možete posetiti izdavača i u kancelariji u Kralja Milutina 37/17 i knjigu kupiti na licu mesta.

(Telegraf.rs)