Što se bar ne pokrije kad spava: Strast nije nužno perverzna

- Moja Ana ukrštene reči rešava sanjivo, lenjivo... Neprocenjivo...

Ima li nešto lepše od ljubavne pesme, načina kako je ona u njima opisana i sve ono što uz ljubav ide. Ti dodaci ljubavi često se smatraju nečim o čemu treba da se ćuti, nešto što je sramotno, a uspeva i da se tako lako banalizuje. Ali zašto, kada se iz njih rađaju najlepše svetlosti. Deca.

  • Kako tvoja "Ana rešava ukrštene reči"?

- Sanjivo, lenjivo... Neprocenjivo...

  • Da li za tebe umetnost spaja svetlosti?

- Mislim da je bitnija stvar zanat, a umetnost se desi ili se ne desi. Kada se desi, sama umetnost jeste svetlost. Simbolički gledano naravno.

  • Za šta u svojim dosadašnjim postignućima možeš da kažeš da si najponosniji?

- Arsenije(8) i Bogdan(2).

  • Zbog čega si odabrao glumački poziv? Da li bi sada taj poziv promenio?

- Iskreno, nije bila moja ideja, brat me je nagovorio na to. I onda je sve krenulo spontano. Ne bih za sada menjao poziv. Ali polako, ima vremena...

  • Igraš glavnog lika u interaktivnom psihološkom filmu "Odluka", koji je prvi takvog tipa na Balkanu. Kakvo je iskustvo raditi na takvoj projektu?

- Da, bilo je zanimljivo iskustvo. Kada sam dobio scenario, znao sam kako bi trebao da se igra lik Marka, ali nisam znao da li bih ja to mogao. Posle nekih scena koje sam video u radnom materijalu, shvatio sam da svi imamo u sebi sve osobine, samo je pitanje koje ćemo gajiti i negovati, a koje odbaciti. Definitivno ne bih želeo da gajim osobine Marka. Jedan jako mračan lik...

  • Od starijih glumaca, čiji način govorenja poezije najviše voliš?

- Petar Kralj definitivno. Goran Sultanović takođe. Zbog konkretnosti, uverljivosti, jasne misli i čiste emocije. Majstori svog zanata.

Video: Govorimo poezijom: Ako ti jave da sam pao - Dario Džamonja

(Telegraf.rs)