Reči su iste, ali tumačenja su beskonačna

Pesnik šta je imao, on je to napisao, ali gde su nas probole njegove reči, i u kojoj životnoj dobi

Kada se razume poezija? Kada istinski pustimo suzu zbog njenih reči? Ili možda osmeh neki setni? Da li je njeno shvatanje konačno ili beskonačno?

Preporučujemo

O samoj poeziji, kao i o beznadežnom, teškom stanju u kojem čovek uspe da se nađe s vremena na vreme, razgovarali smo sa glumcem Nikolom Jezdićem.

• Šta je to zbog čega voliš poeziju?

- Kod poezije me je uvek fascinirala  mističnost sa jedne strane i beskonačno bavljenje suštinom koja je uvek promenljiva, u zavisnosti u kojoj starosnoj dobi je čitate ili analizirate, a sa druge strane ta ogoljenost koju je svaki pisac prožeo i dobro obukao u svojim strofama i stihovima! Čitajući ih, uvek sam se trudio da otkrijem i probudim onaj deo sebe iz kojeg bi izašla ta pesma. Da je na neki način usvojim...

• Pesniki kaže: "...Jedan zloćudni tumor na mozgu i duši koji se ne da ukloniti nikakvim operativnim putem ni zračenjem, ni činjenicom da te volim i da ti voliš mene…" Da li misliš da takav tumor ipak može da se ukloni i da li ljudi uopšte žele da ga odstrane?

- Konkretno u pesmi, Dario Džamonja kaže da se sa tim zloćudnim tumorom rodio! Odstranjivati takve "tumore" bez obzira što su "zločesti", odstranili bi veliki deo naše ličnosti. Jer svaki je čovek satkan od onih loših i dobrih osobina. Ono što pesnika u ovoj pesmi najviše boli je spoznaja svoje neizlečivosti i nemogućnosti prihvatanja njega kao takvog, sa njegovim tumorom mana, od strane osobe koju bezuslovno voli...

• Koliko se tvoja slika o glumačkom pozivu promenila od dana kada si upisao akademiju do danas?

- Onog dana kada sam upisao akademiju od slike glumačkog poziva imao sam samo ram hehe... U međuvremenu sam nabavio boje, platno i četkice i izučio slikarske veštine... Još uvek stojim pred istim platnom i tražim svoj atelje u kojem će prvi potez četkice označiti početak neizmerne sreće i zadovoljstva!

• Kakvi likovi su ti san da odigraš?

- San mi je uopšte da zaigram!

A kao glumac ću prihvatiti svaki lik kao da mi je omiljeni, uobličiti ga i prilagoditi sebi...

• Da li misliš da ljudi treba slepo da guraju, možda i "glavom kroz zid", kako bi ostvarili svoj san, ili je ipak potrebno promeniti stazu?

-  Moje mišljenje je da u životu ne treba po svaku cenu tumarati slep i ići "glavom kroz zid"... Čudni su putevi gospodnji i život nas obično demantuje u takvim siguacijama...

• Koji je tvoj neki motiv kojim se vodiš kada ti je teško i možda ne vidiš izlaz?

- Jedan moj dobar prijatelj, kada je bio u teškoj životnoj situaciji tj. u nekom svom beznađu, kad god bih ga sreo i upitao kako je, on bi odgovorio: "Evo može i gore"... To je i meni postao glavni motiv koji kažem sebi u sitaciji bez cilja... A onda dodam onu drevnu aztesku mudrost: "Ako misliš da pobediš, ne smeš da izgubiš" (smeh)

(Telegraf.rs/PR)