Laž za Pulicera: Pričom o dečaku-narkomanu uzdrmala je SAD i postala slavna. Tad se sve srušilo

Pre tačno 40 godina, 13. aprila 1981. godine Dženet Kuk postala je prva Afroamerikanka koja je dobila prestižnu Pulicerovu nagradu

- Džimi ima osam godina i pripada trećoj generaciji zavisnika od heroina, starmali dečak crvenkastoplave kose i toplih smeđih očiju čije tamne mršave ruke poput pega prekrivaju tragovi uboda igle - pisalo je na samom početku reportaže iz Vašington posta.

Preporučujemo

Međutim, nakon što je Kukova dobila uglednu Pulicerovu nagradu za priču, ispostavilo se da dete zavisno od droge čija je sudbina izazvala opšte sažaljenje nikada nije postojalo.

Bio je treći januar 1980. godine kada je Dženet Kuk, sa svega 25 godina, ušetala u redakciju "Vašington posta" u svom crvenom odelu, kasneći dva sata jer se izgubila šetajući kroz avenije. Novi početak za devojku koja je svom pojavom u redakciji postala „omiljeni trač kolega“. Sve su posmatrali, njene duge noge, plisiranu suknju, a ona je želela da prva stvar koju primete bude talenat.

Bilo je to vreme kada je u Postu vladala – kako su to nazvale brojne njihove kolege – „kreativna napetost“, a kapiten talentovane ekipe bio je Bob Vudvord. I za njega je to bio novi početak, na mestu pomoćnika glavnog urednika.

Dženet je bila mlada i ambiciozna. Raditi za "Vašington post" bio je uspeh, ali ona je želela da se dokaže. Mučilo ju je to što piše samo za nedeljni dodatak. U potrazi za dobrom pričom, Kukova je počela da istražuje narko-scenu u Vašingtonu. 

Tokom višenedeljnog rada u redakciji se pojavila sa dva intervjua od po sat, 145 stranica beleški i dovoljno materijala o pozadini priče. Sa urednicima se dogovorila da pravi identitet osoba iz intervjua neće biti otkriven. Glavni urednik Ben Bredli, poznat po svom prijateljsku sa Kenedijem i „agresivnom pristupu izveštavanju“, odobrio je tekst koji je prethodno aminovao i Vudvord.

Tako je 28. septembra 1980. godine objaljena reportaža pod naslovom “Džimijev svet” o dečaku koji ima svega 8 godina i uveliko je zavisan od heroina. Priča je odjeknula kao bomba.

Očekivalo bi se da će opis starmalog deteta, kome majčin dečko pred novinarkinim očima ubrizgava heroin u venu, navesti čitaoce da posumnjaju. Osmogišnjak, koji navodno sebe u budućnosti vidi kao dilera drogom, izjavljuje kao pravi profesionalac zašto uvek pažljivo prati nastavu matematike: “To će mi biti potrebno kada kasnije budem nešto prodavao”.

Ipak, emocije su prevladale nad skepticizmom. Čitaoci su se odmah solidarisali s Džimijem, ali je crnačko stanovništvo u Vašingtonu kritikovalo list zato što krije identitet dečaka kome je potrebna pomoć. Oni su branili pravo Kukove da ne otkrije svoj izvor. Gradonačelnik Marion Beri je nakon toga naredio da se pretraži svaki ugao Vašingtona, kako bi se pomenuto dete pronašlo. 

Ipak, Džimiju nije bilo ni traga, ni glasa. Nije ni moglo biti kada je ovaj dečak bio izmišljen, baš kao i čitava njegova priča. 

Na kraju je novinarka zajedno s kolegama morala da ode u Džimijev kraj, koji, kako se ispostavilo, uopšte nije poznavala. Izvukla se zahvaljujući slučajnosti: budući da je gradska vlada bila na udaru zbog nesposobnosti da se izbori s problemom narkomanije, gradonačelnik je javnosti servirao drsku laž: dečak je poznat vlastima i nalazi se na lečenju. Malo kasnije su objavili da je mrtav.

Pre tačno 40 godina, 13. aprila 1981. godine Dženet Kuk postala je prva Afroamerikanka koja je dobila prestižnu Pulicerovu nagradu. Snovi su joj se ostvarili, a onda je list u Ohaju, iz koga je prešla u "Vašington post", video njenu zvaničnu biografiju, koju je objavio "Asošijeted pres". U njoj je bilo još više izmišljenih detalja, nego u nakićenoj biografiji koja joj je obezbedila posao u “Vašington postu”. Kada su glavni urednik Bredli i novinarska zvezda Vudvord obavešteni o tome, ispitivali su je sve dok u suzama nije priznala da je lagala.

Kako je to moglo da se desi? Talenat za pisanje je verovatno bio presudan. Dženet Kuk je svojim darom i ambicioznošću uspela da uveri čak i Vudvorda, koji je učestvovao u razotkrivanju skandala "Votergejt", kako sve izgleda verodostojno. Njenom uspehu je doprinela i njena boja kože, jer su je podržali intelektualci koji su stajali iza pokreta za građanska prava.

Vratila je nagradu, dala otkaz i nestala iz javnosti.

(Telegraf.rs)