"Žena oprašta, ali ne zaboravlja; muškarac zaboravi i kada ne oprosti": Dučićevi čuveni citati
Podsetimo se još nekih citata i izreka slavnog srpskog i jugoslovenskog pisca, pesnika i diplomate
Na današnji dan, 7. aprila 1943. godine, u američkom gradu Geriju, preminuo je slavni sprski i jugoslovenski pisac, pesnik i diplomata Jovan Dučić. Bio je jedan je od najznačajnijih pesnika srpskog modernizma, jedan od osnivača Narodne odbrane, nacionalne nevladine organizacije u Kraljevini Srbiji.
Jovan Dučić je prvu zbirku pesama objavio u Mostaru 1901. godine u izdanju mostarske "Zore", zatim drugu u Beogradu 1908. godine u izdanju Srpske književne zadruge. Pisao je dosta i u prozi: nekoliko literarnih eseja i studija o piscima, "Blago cara Radovana" i pesnička pisma iz Švajcarske, Grčke i Španije.
Biran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, a za redovnog člana izabran je 1931. godine.
U čast čuvenog Jovana Dučića, podsetimo se neki njegovih citata.
"U ljubavi, kao i u religiji, sve počiva na osećanju i na verovanju u neverovatno."
"Ljubav i moral nisu rođeni zajedno, niti se voze istim kolima: jedno je stvar Božja, a drugo pronalazak čovekov."
"Žena iskreno veruje da je muškarac voli samo onda kad zbog nje pati i kad u nju stalno sumnja."
"Žena oprašta, ali ne zaboravlja; muškarac zaboravi i kada ne oprosti."
"Svet podnosi starca samo ako je bogat ili duhovit."
"Više nam škode u životu rđavi jezici, nego rđava srca. Nikad jedan rđav čovek nije u stanju da učini ljudima onoliko zla koliko jedan zao jezik; jer ružne reči ostanu i kad se ogovarač zaboravi."
"Zlo i nesreća ne dolaze od Boga, već od čoveka."
"Velika je nesreća kad čovek ne zna šta hoće, a prava katastrofa kad ne zna šta može."
"Neprijatelji, to su samo naši prerušeni prijatelji koje od nas deli samo kakav nesporazum ili predrasuda."
"Čovek se ne boji samo opasnosti koja postoji, nego još više opasnosti koju sluti; boji se i mogućeg i nemogućeg. Uobražene opasnosti su najdublje, i uobraženi neprijatelji su najkrvoločniji."
"Zaljubljeni se danas očajno vole, kao što sutra mogu očajno da se omrznu, a oni se omrznu bez stvarnog povoda, kao što su se zavoleli bez stvarnog razloga."
"Najbolji prijatelji, to su oni u čijem društvu možemo da ćutimo, a da se ipak osećamo dobro kao i da najsrdačnije razgovaramo."
"Naše mržnje škode nama, više nego našem protivniku. Govorite rđavo o nekom čoveku pola sata – i vi ste posle toga nesrećni i otrovni; a govorite pola sata o njemu dobro, pa čak i kad to ne zaslužuje, i bićete mirni i blaženi, čak i ponosni na lepotu svojih osećanja, ili bar na lepotu svojih reči."
"Ako ljubav zavisi od naše slobodne volje, zašto ne prestanu da se vole oni koji bi hteli da prestanu? Naprotiv, plaču od bola i robuju ljubavi, čak i oni ponosni ljudi koji inače smatraju ropstvo za najveće zlo; i rado se lišavaju zbog ljubavi nečeg čega se nikada nisu hteli odreći; i nose svoju ljubav kao bolest i okov; i žive u strahu da ne izgube samo onog kog vole."
"Tvrdice su obično veliki plašljivci. Tvrdice nisu tvrdi samo u pitanju novca, nego i u pitanju prijateljstva i dobrote. Oni su sitničari i zavidljivci; i kao što teško nekom pruže zlatnu monetu, isto su tako uzdržljivi i da drugima učine uslugu, makar i rečju. Čovek tvrdica, to je inkarnacija ne samo jednog poroka, nego je to zbir nekoliko poroka, od kojih je njegova škrtost samo njihova najvidnija manifestacija."
(Telegraf.rs/edukacija.rs)