Ono što spaja dve zemlje jeste - umetnost
Vesna Parun je klasična literatura, i njena poezija je svetinja u mojim očima kojoj pristupam s velikim oprezom i poštovanjem
Da li imate utisak da ste nekada jednoj osobi potrebni samo da biste joj pomogli da pomogne sebi? I taman kada ste mislili da je borbi došao kraj i da sada sve što treba da se desi jeste da uživate i da se prepustite toj ljubavi, ta osoba ode. A da li je vi odbolujete? Na koga ste tada ljuti?
"Ti koja imaš nevinije ruke" je pesma koja je možda opisala te vaše misli, bol...raspravu, a dočarala nam je mlada glumica Annamaria Serda.
- Na svečanostima često biraš da govoriš poeziju Vesne Parun. Kakva je to veza između njene poezije i tebe?
- Vesna Parun je bila neizostavni deo moje lektire u srednjoj školi, medjutim, kao glumica sam počela da interpretiram njenu poeziju na predlog mog dragog prijatelja i kolege, hrvatskog opernog pevača Ronalda Brausa, kada smo sklapali repertoar za moje veče ljubavne poezije, koje je imalo premijeru prošlo leto, na njegovom umetničkom festivalu u Rovinju, “Rovinj, Art &more”.
Vesna Parun je klasična literatura, i njena poezija je svetinja u mojim očima kojoj pristupam s velikim oprezom i poštovanjem, ali sve što je “klasično” i “kultno”, što je svevremeno je takvo zato što prikazuje ljudsku suštinu, i govori o nečemu s čim svi možemo da se povežemo. Tako je i są poezijom Vesne Parun. Pesnikinja čija se poezija pretežno bavi ljubavnom tematikom. Ljubavlju, sa svim svojim usponima i padovima, ali uvek puna nade i porukom da ljubav pobeđuje i uvek ispliva na površinu svih životnih nedaća, a ja u to zaista verujem, i smatram da nam takve poruke, u današnjem vremenu pogotvo, trebaju.
- Kojoj istorijskoj dami se diviš i zašto?
- Najsvežija asocijacija na ovo pitanje je lik i delo Lejdi Luiz Pedžet, istorijske dame koju sam nedavno imala čast da interpretiram u seriji “Aleksandar od Jugoslavije” u režiji i po scenariju Zdravka Šotre. Lejdi Luiz Pedžet je bila engleskinja, sa plemenitim poreklom, koja je služila kao bolničarka u Beogradu za vreme Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Ne samo služila, već je i osnovala prvu vojnu bolnicu u Beogradu za vreme Prvog balkanskog rata, a zatim osniva i bolnicu u Skoplju 1915., oboleva od tifusne groznice, obavljala je i teške poslove, neretko se mogla videti kako riba podove ili nosi krvave uniforme i zavoje. Ljubav je obostrana, jer danas jedna ulica u Beogradu nosi njeno ime. Eto zbog uloge sam se dublje pozabavila njenim likom i delom, i mogu reći da je bila zaista čast da prva istorijska ličnost koju interpretiram bude ona.
- Koji lik ti je bio najizazovniji na Akademiji, a koji nakon Akademije?
- Na Akademiji mi je najizazoviniji lik bio lik Eve u Jesenjoj Sonati Ingmara Bergmana, pod mentorstvom moje Profesorke Vide Ognjenović. Eva je žena kojoj je umrlo dete, koja ima velike traume iz detinjstva, izrazito loš odnos sa majkom…Velika suprotnost meni, dakle izrazito veliki izazov, ali i fantastičan proces otkrivanja i glumačkog rasta, pod vodstvom velike Vide Ognjenović, dakle-dragoceno iskustvo.
Nakon Akademije, izdvojila bih lik koji sam igrala u jednoj epizodi Urgentnog Centra, devojke koja, se nažalost, predozira, nakon života sa epilepsijom i promiskuitetnog životnog stila. Mala, ali vrlo kompleksna uloga kakvih se nadam da će biti sve više. Takvi problemi i izazovi mladih ljudi su naša svakodnevica o kojoj treba više da se govori.
- Koji je tvoj san kao mlade glumice?
- Da igram u domaćim i insotranim projektima, različitim žanrovima…Mjuzikl, konkretno, je moja strast na kojoj radim aktivno. Završila sam Internacionalnu Gimnaziju u Zagrebu, govorim strane jezike, tako da takođe bih volela raditi strane projekte, već sam imala sreće da radim dosta takvih (američki filmovi Mayhem i Crawl, švedski triler Intrigo: Death of an Author) i izrazito sam zahvalna i srećna zbog toga, ali nadam se da je ovo tek početak…
- Na relaciji si Srbija- Hrvatska. Šta je to što ove dve zemlje spaja u tvom srcu?
- Tako je, odrasla sam u Hrvatskoj, doselila sam se u Beograd na studij i otada živim ovde…Osim naravno moje porodice i prijatelja, ono što spaja ove dve zemlje u mom srcu jeste-umetnost. Na Doktorskim sam studijama kod prof. Vide Ognjenović u Beogradu, a upravo spremam jedan projekat, mjuzikl je u pitanju, koji će imati hrvatsku produkciju, premijera će biti u Rovinju na festivalu “Rovinj, Art&more” a partner će mi biti kolega Ronald Braus, Beogradskoj publici poznat kao operski pevač, međutim to je sve što zasad mogu da otkrijem povodom toga…
- Gde možemo dalje da te vidimo?
- Inače, smatram da umetnost ne poznaje, granice a dokaz toga je projekat čije snimanje sam upravo završila, američka TV serija Predstraža (The Outpost), koja se snimala isključivo u Srbiji, i koja je angažovala veliki broj srpskih filmskih radnika i glumaca. Bila sam u svetu, a bila sam kući, to je predivan osećaj. Tim povodom bih htela i da pozovem vase čitaoce da gledaju 3. sezonu serije Predstraža koja se prikazuje utorkom u 21h na Sci-Fi kanalu, a ovog utorka se premijerno prikazuje 8. epizoda 3. sezone u režiji domaćeg, a svetskog reditelja, Milana Todorovića, a u kojoj se i ja pojavljujem prvi put u seriji.
(Telegraf,rs)