Skriveno ostrvo na kome je Orvel napisao "1984" i zamalo stradao u viru: Tu je nastao Veliki brat

"Šarm ovog ostrva se uvuče pod kožu. Trudimo se da obrazujemo posetioce o ovom mestu i upozorimo ih na Korivrekan"

Oni koji su imali sreće da pre epidemije posete Barnhil, kuću u kojoj je Džordž Orvel napisao svoje remek-delo "1984", objavljeno pre 72 godine, mogli su da se uvere da se izmenila. I dalje ponosno stoji, ušuškana među obroncima ovog skrivenog ostrva u Škotskoj, koje je slavni pisac naročito voleo.

Preporučujemo

Tih kasnih 1940-ih ova bela zgrada na ostrvu Džura bila je baš ono za čim je Orvel tragao - bila je udaljena i vozilom niko nije mogao da dođe do nje. Opisao ju je kao "vrlo nepoželjno mesto", upravo ono koje mu je bilo potrebno da napiše svoju poslednju knjigu - "1984".

I danas je do nje teško doći, kao i onda kada je Orvel tu stigao sa svojom sestrom Ejvril, kućnom pomoćnicom Suzan i svojim malim sinom Ričardom. Od škotskog kopna potrebno je promeniti dva trajekta, jedan od Kenakrejga do Ajleja, a onda drugi do Džure. Sledi 32 kilometra duga vožnja i na kraju još šest kilometara šetnje neasfaltiranim putem.

Ovde uopšte neće biti čudno ako na putu do kuće sretnete jelene, potpuno uznemirene vašim prisustvom, javljaju posetioci.

- Ovde se život odvija sporo - rekla je Rejčel Džons, turistički vodič Džura destilerije za Gardijan. Ljubav prema viskiju uglavnom privlači posetioce na ovo ostrvo, baš kao i uživanje u pogledu na jelene, predele i lov na pastrmke. Ipak, kako ona kaže, potrebno je više od dana da se ostrvo upozna.

- Šarm ovog ostrva se uvuče pod kožu. Trudimo se da obrazujemo posetioce o ovom mestu i upozorimo ih na Korivrekan.

Zaliv Korivrekan, tačnije vrtlog koji se nalazi u njemu, odigrao je malu, ali veoma važnu ulogu tokom Orvelovog boravka ovde. Pisac je vrlo jednostavnim rečima zabeležio šta mu se desilo 19. avgusta kada se brodić na kojem je bio s trogodišnjim sinom i dva prijatelja našao u vrtlogu.

Motor se otkačio i potonuo na dno Atlantika, pa je grupa nekako počela da vesla Eilan Muru, pustom ostrvu. No, onda je sam brod počeo da se vrti ukrug, s trogodišnjakom na njemu. Uspeli su da pobegnu od vrtloga, ali vesla, životne namirnice, tovar, -sve je otišlo. Na ostrvu na kojem su našli spas nije bilo drva da zapale vatru, pa su skupljali travu. Sreća ih je poslužila kada je Orvelov upaljač nekako proradio, pa su kraj vatre mogli da osuše odeću. Tri sata kasnije tuda su prolašli neki ribari, koji su ih prevezlo do kuće na Džuri.

Ako su ga misli o kraju života pratile, Orvel nije dozvolio da njegov dnevnik to otkrije.

- Svi zamalo da se ne udavimo - zapisao je. Samo to, iako je tuberkoloza u to vreme već ozbiljno ugrozila njegovo zdravlje.

Barnhil, kuću u kojoj je Orvel odsedao, otada poseduje porodica Flečer. Sobe se iznajmljuju, ali na minimum nedelju dana. Orvelovo udruženje organizuje putovanje u Barnhil svake dve godine, predvođeno njegovim sinom Ričardom Blerom (77).

Ova prostrana, četvorosobna kuća prepuna je kopija "1984" godine. Sa svojim udobnim stolicama na ljuljanje deluje kao da se nije mnogo promenila od 1947/1948. kada je Orvel ovde boravio. Struja iz agregata koristi se samo za svetlo, a mali frižider radi na gas.

- Morate doneti svoju hranu ako želite da odsednete ovde. Namerno nismo mnogo toga promenili. Ako ovde dođete, zaista ćete hodeti Orvelovim stopama. Da se danas pojavi na pragu, prepoznao bi ovo mesto za čas - kaže Damaris Flečer, ugostitelj. .

Pisac "Životinjske farme" borio se sa tuberkolozom još dok je bio na Džuri i preminuo je samo sedam meseci nakon što je u junu 1949. objavljen roman "1984". Ipak, Ričard ga se dobro seća.

- Biti dete na Džuri bilo je blaženstvo. Ali ovo za nas nije bio odmor. Sve što je moj otac napisao ukazuje da je želeo da ostanemo ovde zauvek. Za njega Džura je bila dom - rekao je Ričard.

U mnogo čemu je Orvel bio prvi. Predvideo je u kakvog će se monstruma izroditi demokratija pomešana sa liberal kapitalizmom, i kuda će nas dovesti moderna tehnologija. Prvi je skovao  kovanice poput “hladnog rata” i “Velikog brata”, do u detalje opisao sistem namenjen kontroli našeg mišljenja i ponašanja.

I baš mu je ovo udaljeno mesto, do koga mnoge aspekti modernog sistema još nisu doprili. Ovde su ljudi i dalje oslonjeni jedni na druge. Pre epidemije okupljali su se u staroj školi da u pesmi, igri i razmeni priča provode svoje noći. Tokom Džura muzičkog festivala koji se održava(o) u septembru, posetioci su spavali u šatorima, jer u jedinom hotelu nema mesta. Umesto butika koji svi prodaju istu robu, ovde su u prvom planu zanatske radnje u kojima su izloženi unikatni primerci.

Celo ostrvo odiše mirom i slobodom. Dobar deo prostora je nenaseljen,priroda je netaknuta i divlja. Sa najvišeg vrha Džura se vidi kao na dlanu.

Oni koji, kada se pandemija završi, požele da se u ovo uvere i lično, moći će da odsednu u Barnhil kući za 1.000 funti nedeljno. Ipak, treba imati u vidu da kuća prima osmoro ljudi, tako da ta cena nije nepristupačna, čak ni za naše uslove.

(Telegraf.rs)