"Ne marim da pijem, al' sam pijan često"

- Dis je za mene bio i ostao pravi pesnički heroj

- Svako ko je ikada bio u boemskom nadahnuću može da se poistoveti sa pensikom, njegovom melanholijom srećom i tugom. Ali i tada treba biti, ostati i opstati kao čovek! Disova naracija je za mene bila otkrovenje, još u srednjoj školi. Kada sam se prvi put u životu, na časovima književnosti, kroz literaturu suočio sa samim sobom i shvatio ponešto o prolaznosti života. Dis je za mene bio i ostao pravi pesnički heroj -  rekao je glumac Đorđe Dragićević o ovom pesniku.

Preporučujemo

Vldadislav Petković Dis. Otkud Dis? Jedni smatraju da je iskoristio srednji slog njegovog imena Vladislav, drugi pak tvrde da je to ime grada iz Danteovog "Pakla", a treći da je to bio srpski, srednjovekovni naziv za evropski zapad. Ovu skraćenicu za svoje ime Vladislav je po prvi put iskoristio kada je od prve plate ištampao vizit kartu na kojoj je pisalo samo Dis.

Ljubav svog života, Hristinu, sreo je 1911. godine na Kalemegdanu, a šest meseci kasnije stali su pred oltar. Dis je tada imao 31. godinu, a Hristina 19. Iz ove ljubavi rodili su se Gordana i Mutmir. Posle pronalaska voljene žene, sredio je svoj život, ali su ubrzo došli ratovi koji su sve nade u lepše dane odneli sa sobom. Prvo su Balkanski ratovi ostavili dubok trag u njemu. Tinka je čekala drugo dete, a novca nije bilo. Ovaj period iznedrio je njegovu zbirku "Mi čekamo cara", koja se odnosila na prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića.

Tokom prvog svetskog rata 1915-te godine, bio je među onima koji su prelazili preko Albanije kako bi došli na Krf, odakle je, zajedno sa intelektualcima toga vremena, otišao za Pariz. Teško je podnosio odvojenost od svoje porodice, u kojoj je našao smisao života. U svojoj ženi i deci pronašao je onu oazu koja objašnjava rast socijalnog motiva u njegovoj poeziji. Zima i bolest oduzimaju pensika i on počinje da sumnja da se više nikada neće sastati sa njima.

Razboleo se od tuberkuloze tako da su svi imali utisak da neće preživeti rat. Dok je boravio u Francuskoj, do njega su stigle viesti da njegova Tinka sa decom gladuje, jer osam meseci ne prima novčanu pomoć. Dis je na Krfu zadužio jednog prijatelja da podiže njegovu platu i šalje je u Srbiju Tinki. Međutim, ovaj je Disovu platu trošio po kafanama, a njegovoj porodici ništa nije slao. Povrijeđen takvim ponašanjem bliskog prijatelja Dis odlučuje da pođe za Grčku i raščisti tu nepriliku. Pre nego što se ukrcao na brod, sa kojeg nikad nije izašao, javio se Tinki riečima:

- Putujem danas. Da se oprostimo...Ja bih sebe kaznio smrću što sam u ovim prilikama poverovao drugima.

(Telegraf.rs)