Foto: Marko Todorović, Wikipedia A.Savin/LeCardinal/Andreas Lamecker
U jednom pismu proslavljena spisateljica i dobitnica Pulicerove nagrade, Idit Vorton opisala je baštu svog imanja Maunt u Masačusetsu. "Presuđeno je, mnogo sam bolji dizajner eksterijera, nego pisac, a ovo mestu, čiji je svaki kutak moje delo, uveliko je nadišlo Kuću veselja", napisala je ona.
Od seoske kuće Virdžinije Vulf, do egzotične i prostrane vile Ernesta Hemingveja, plemićkog imanja koje je Nabokovu isklizlo iz ruku, pa sve do zgrade u centru Beograda u kojoj su jedno ispod drugog živeli Desanka Maksimović i Branko Ćopić, kuće pisaca oduvek su intrigirale njihove čitaoce.
U želji da dotaknu sto za kojim su nastajala njihova omiljena književna dela ili užive se u besane noći koje tako dobro znaju iz piščeve biografije, oni ih često posećuju. Neke kuće postale su muzeji, u nekima danas žive potomci velikana, a treće su promenile vlasnika i nastavile da u sebi neguju neke sasvim drugačije živote.
Ovo su najpoznatiji domovi velikih pisaca:
Kuća Đure JakšićaStatua Đure Jakšića u Skadarliji. Foto: Marko Todorović▲
"Bez moje Jasne poljane ne bih mogao da zamislim Rusiju, ni moj stav prema njoj". Tolstoj je ovde proveo 50 godina svog života, tu je napisao svoja najoblja dela, "Rat i mir" i "Anu Karenjinu". On ovde takođe i počiva.Foto: A.Savin/Wikipedia▲
Iako je bio plemić, nije voleo luksuz, što se jasno vidi iz stvari koje se i danas nalaze u kući - sve datiraju iz njegovog doba. Iako deluje veoma skromno, treba imati u vidu da je danas sačuvano zdanje bilo samo krilo mnogo veće vile koja je pripadala Volkonskim, porodici Tolstojeve majke. Po svom dedi Nikolaju Volkonskom, gospodaru imanja, Tolstoj je bazirao lik starog kneza Bolkonskog u "Ratu i miru".Foto: autotravel.ru▲
Virdžinija Vulf i njen suprug živeli su u Monks Hausu, mirnoj kolibi iz 17. veka u istočnom Saseksu, od 1919. godine do njene smrti 1941. Ovde je pisala „Gospođu Dalovej“ i „Ka svetioniku“ i držala svoje čuvene sastanke grupe Blumsberi, zabavljajući velikane poput T. S. Eliota, E. M. Forstera i Litona Strečija.Foto: Oliver Mallinson Lewis/Wikipedia▲
Ko prođe pored zgrade neobičnog izgleda u Prizrenskoj 7 u Beogradu, čiji je jedan bočni zid zakrivljen, a terase otvorene, treba da zna da je baš na tom mestu nobelovac Ivo Andrić napisao neka od svojih najpoznatijih dela - „Na Drini ćuprija“, „Travnička hronika“ i „Prokleta avlija“, živeći kao podstanar tokom četiri godine okupacije. Nije čak ni ceo stan bio njegov, iznajmljivao je dve sobe.Printskrin: Google maps▲
Spomenuto imanje Maunt, u kome su Idit Vorton i njen suprug živeli od 1902. do 1911, danas je kulturni centar i muzej koji godišnje poseti oko 50.000 gostiju. U pratnji vodiča posetioci mogu da obiđu kuću, nauče više o stvaralaštvu Idit Vorton, pogledaju izložbu koja prikazuje njen i život njenih slugu, ali i uživaju u prelepo uređenoj bašti i organizovanim književnim, muzičkim, pozorišnim i likovnim večerima.Foto: David Dashiell / Wikipedia▲
Imanje koje je autorka "Doba nevinosti" zvala svojim "prvim pravim domom" izgrađeno je u stilu francuske vile iz 17. veka. Nakon što su Vortonovi napustili ovu kuću, ona je još neko vreme bila privatna rezidencija, a potom ženski internat. Na kraju ju je otkupila Zadužbina Idit Vorton i, koliko je to bilo moguće, vratila u stanje kada je slavna spisateljica ovde živela.Foto: Elisa.rolle / Wikipedia▲
Stan koji je Viktor Igo iznajmljivao od 1832. do 1848. u Parizu danas je namešten tako da posetioce vodi kroz njegov život i stvaralaštvo. Nemeštaj, predmeti i umetnička dela, svi su ili pripadali autoru "Jadnika" i "Bogorodičnice crkve u Parizu" ili ih je on sam napravio. Igoov život io je podeljen na tri dela - pre izgnanstva, izgnanstvo i nakon izgnanstva - a stan je uređen tako da hronološki predstavi svaki od njih.Printskrin: YT/Musees Parisiens▲
Igo je voleo gotiku i nameštaj koji je birao bio je uglavnom u tom stilu. Praćen svojom nevenčanom ženom Julijom i sinovima često je odlazio u "lov na stare komode" iz renesansnog perioda. Igo bi ih onda rastavio i uredio prema svom ukusu i dizajnu. Tako su vrata postala sto, komode klupe, klupka konca svećnjaci, nogari od stola stubovi.Foto: Md.altaf.rahman/Wikipedia▲
Zahvaljujući Igoovim unucima, njegova spavaća soba, u kojoj je proveo poslednje godine svog života, identično je uređena u ovom stanu. Pored nameštaja tu se nalaze i pokloni koje je pisac ddobio za svoj 80. rođendan, ali i sto na za kojim je Igo pisao stojeći. U ovom krevetu on je preminup 22. maja 1885. godine.Foto: Md.altaf.rahman/Wikipedia▲
Pogled sa “socrealističke” zgrade u Makenzijevoj 81 u kojoj su živeli Miloš Crnjanski (1893 - 1977) i njegova supruga Vidosava puca s jedne strane na kupolu Hrama svetog Save, na Čuburski park sa druge i na Kalenić pijacu s treće. Kako stan nije bio njihov, posle smrti čuvenog pisca “Seoba” i “Romana o Londonu” i njegove supruge, opština Vračar ga je ponovo uzela, ali baš kao i na londonskoj adresi u ulici Kvinzvej, gde je Crnjanski živeo 12 godina, i ovde postoji tabla koja podseća na čuvenog stanara. Još jedna beogradska “adresa” Miloša Crnjanskog je hotel “Ekscelzior“ u blizini Narodne skupštine, u kojem je nakratko živeo kada su mu posleratne vlasti dozvolile da se iz izgnanstva vrati u Beograd.Printskrin: Google maps▲
Pre nego što je pobegao iz rodne Rusije, Vladimir Nabokov je živeo na divnom porodičnom imanju u blizini Siverskija na severozapadu zemlje, blizu Finske. Ovo imanje, poznato kao Roždestveno, jedno je od tri koje su bogati Nabokovi posedovali. Druga dva su uništena, preostalo je samo Roždestveno, koje je pretvoreno u muzej Vladimira Nabokova. Autor "Lolite" i "Blede vatre" nasledio je ovo imanje 1916. godine od svog ujaka, zajedno sa još nekoliko miliona dolara. No, mladi Vladimir u ovom bogatstvu nije dugo uživao. Već naredne godine morao je da sa svojom porodicom pobegne od boljševika. Živeo je u nekoliko gradova Evrope i na kraju se skrasio u Americi, gde je njegova karijera doživela svoj vrhunac.Foto: Pavlikhin/Wikipedia▲
Suočen sa posledicama očevog samoubistva i uspehom svog drugog romana „Zbogom, oružje“, Ernest Hemingvej se sa porodicom preselio na Ki Vest 1931. Na imanju je 1851. godine, završena izgradnja kuće u špansko-kolonijalnom stilu, u kojoj je pisac napisao svoje priče „Snegovi Kilimandžara“ i „Kratak srećan život Frensis Makomber“. Hemingvej je na ovom imanju držao paunove i organizovao bokserske mečeve na travnjaku.Foto: Andreas Lamecker/Wikipedia▲
Kuću je uglavnom uredila piščeva druga žena Polin Fjafer, ali Ernest je insistirao da okači svoje trofeje iz lova. Garaža u kojoj su u ovoj staroj kući nekada stajale kočije pretvorena je u studio za pisanje i vinski podrum.Foto: Cullen328/Wikipedia▲
Dok je Hemingvej radio kao ratni izveštač u Španiji 1937. godine, Polin je ugradila ogromni bazen. Luksuzni bazen bio je prvi u ovom mestu i dva puta skuplji od cene čitavog imanja. Kada se vratio kući, Hemingvej je bio besan. Uvukao je ruku u džep, izvadio novčić i bacio ga pred Polinu. "Uzmi mi i zadnji paru", kazao je, iako je ova novinarka iz svog džepa platila investiciju. No, bazen mu se na kraju svideo, pa je i dao da se sagradi visoki betonski zid oko njega, kako bi mogao da pliva nag.Foto: Abujoy/Wikipedia▲
Kuća Laze Lazarevića nalazi se u samom centru grada, u Hilandarskoj 7. Dom u kome je znameniti lekar i pripovedač proveo samo tri godine proglašen je za spomenik kulutre, ali bi se po oronuloj fasadi reklo da je niko nije ni dotakao od 1878. godine, kada je kuća podignuta. Kuću je Lazarević kupio 1887. godine, prepravio je, uredio baštu i opremio nameštajem iz Beča. U njoj je i živeo, pisao i obavljao privatnu praksu. U dvorištu se tada nalazila i štala za konje, šupa za kola i bašta iz koje su dopirali mirisi lipa, ukrašena ležaljkama i ljuljaškama i malom kuglanom.Printskrin: Google maps▲
Pošto je prodao niz priča, budući dobitnik Nobelove nagrade Vilijam Fokner je 1930. godine kupio kuću u Rouan Ouku u Oksfordu, Misisipi. Šest godina posle Foknerove smrti, 1962. godine, kuća je proglašena za Nacionalno istorijsko obeležje. Iako se imanje zove "Rovan hrast", ono je zapravo okružena stotinama vrsta authtonih biljaka u Misispiju, od kojih većina datira još iz doba pre Građanskog rata. Kedrovi koji okružuju prilaz kući bili su uobičajeni zasad u 19. veku. Fokneru se činilo da prošlost i budućnost naseljavaju sadašnjost u ovom mestu, te je tu pronalazio inspiraciju za način na koji je preplitao različite vremenske tokove u svojim romanima.Foto: Wescbell (talk)/Wikipedia▲
U Hadži Prodanovoj 4, u četvorospratnoj „socrealističkoj“ zgradi, na čijem se licu crvena cigla meša sa betonom, Oskar Davičo (1909 - 1989) pušio je 100 cigareta dnevno, navijao za Partizan i, naravno, pisao pesme i prozu. Obožavao je oružje i lov, te se dešavalo da umesto vode iz loše cevi susedima na terasu procuri krv jučerašnjeg lova, ispričala je njegova supruga u knjizi “Čuvarkuće”. Sivilo zgrade razbija veštački bršljan na jednom od prozora. Svako ko se sprema da zazvoni na interfon, sudariće se sa podsetnikom na život ovog velikog pesnika.Printskrin: Google maps▲
Ser Valter Skot kupio je malu farmu u Škotskoj i početkom XIX veka tu počeo da gradi eskstravagantu seosku kuću. Imanje je nazvao Abotsford, a samo zdanje ispunio antikvarnim nameštajem, viteškim oklopima, relikvijama iz škotske i keltske istorije. Prostrana biblioteka bila je nezaobilazni deo ovog zamka, dovršenog 1824. godine. Gotski lukovi i stubovi primetni su kako u kući, tako i u bašti. Neosrednjovekovni detalji odgovarali su Skotovoj ljubavi prema starini, ali je kuća iznutra zapravo bila veoma moderna. Među prvima Skot je uveo osvetljenje na gas i pneumatska zvonca kojima su vlasnici kuće dozivali sluge. Skot je, ipak, samo godinu dana uživao u ovom luksuzu, jer je ubrzo upao u velike dugove. Dugove je pomirio njegov izdavač Robert Kadel, ali tek 1847. godine, i to u zamenu za autorska prava nad Skotovim delima.Foto: LeCardinal /Wikipedia▲
