Kako je putovanje Antona Pavloviča Čehova postalo "najveće novinarsko delo 19. veka"

Mukotrpno putovanje dramaturga na pacifičko ostrvo na krajnjem istoku Rusije rezultiralo je nefiktivnim remek-delom

Poznato je to da je dramaturg Anton Pavlovič Čehov bio je jedan od najboljih pisaca kratkih priča u istoriji, ali ne i da je bio avanturista koji je putovao na izolovano rusko ostrvo dalekog istoka.

Preporučujemo

Iako je na zapadu najpoznatiji kao autor predstava u kojima pripadnici ruske vlastele sede u krugu čekajući da samovar proključa, Čehov je očigledno imao neustrašiv poriv. Godine 1890, uprkos dijagnozi tuberkuloze, krenuo je na izvanredno putovanje vozom, kočijom i rečnim čamcem do krajnjeg istoka Rusije. Trebalo mu je dva i po meseca da stigne na odredište: severnopacifičko ostrvo Sahalin, severno od Japana, do kaznene kolonije, koju je opisao kao pakao.

Čehov je proveo tri meseca na Sahalinu, vršeći popis stanovništva i pišući izveštaje o mestu koji su objavljeni u nefiktivnom delu koje je Njujorker, ni manje ni više, nazvao "najvećim novinarskim delom 19. veka". Čehov je intervjuisao hiljade zatvorenika i naseljenika na ostrvu kako bi podigao svest o njihovoj nevolji. Mukotrpan, hrabar društveni aktivista koji proizlazi iz njegovih spisa o putovanju, menja način na koji Čehova doživljavamo izvan Rusije: kao pisca zaokupljenog svim ukusima bede srednje klase.

Putovanje na Sahalin zaslužuje da bude bolje poznato i čitanije, ali priznajmo, priče o ruskoj zatvorskoj koloniji na drugom kraju sveta uvek će teško prodavati, piše "Gardijan".

Ocena neustrašivosti

Čehovljevo putovanje bilo je teško, ali ne i bez presedana. Poduzeo ga je zbog brige za zatvorenike i onoga što je smatrao neuspesima kaznenog sistema svoje zemlje. To je bio plemenit cilj, ali možda ne i superlativan u pogledu čistog istraživanja.

Druge avanture

Čehovljeva ekspedicija na Sahalin bila je grom iz vedra neba - donkihotska, nekarakteristična eksplozija avanturizma slična nagonu koji je Brusa Čatvina sa udobnog posla u Sotheby's-u pokrenuo do Patagonije. Za razliku od Čatvina, Čehov to nikada nije ponovio. Međutim, uživao je u putovanju kući od Sahalina, preko Hongkonga, Singapura i Šri Lanke, gde je nerazumno nabavio tri mungosa koje je na kraju poklonio zoološkom vrtu.

Nesvakidašnje karakteristike

Kicoš, dendi, ugledni doktor koji je ponosan na svoju poslovnu etiku, Čehov je bio harizmatičan i veoma dopadljiv. Od svih velikih ruskih pisaca, najlepše biste se s njim proveli zaglavljeni u vozu, na dugom putovanju. Možda bi Tolstoj i Gogolj u tom pogledu mogli da mu pariraju.

Poslednje putovanje kući

Čehovljevo zdravlje se pogoršalo u godinama nakon njegovog povratka iz Sahalina. Konačno je podlegao tuberkulozi u banji u Nemačkoj, gde je otišao u potrazi za lekom. Njegovo telo je kočijama vraćeno u Moskvu, u fružideru na kom je pisalo "za školjke".

(Telegraf.rs)