Koja vam je omiljena duhovna pesma ili molitva? Javite nam u komentarima
Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Stiri.botosani.ro/Doxologia.ro/Vaznesenjskacrkva.rs/monitorulsv.ro/Islammeetsorthodoxy.wordpress.com/blessedmart.com
Nisu samo svoj život, već i svoj talenat mnogi sveci posvetili Bogu. Neki od njih su dar za pisanu reč usmerili da slave svog Tvorca, a njihova iskrena osećanja i molitve, pretočeni u stihove, pojedinim vernicima danas pomažu da iskažu i iskaju ono što im leži na srcu.
Ovi veliki pravoslavni svetitelji bili su i pisci:
David je po Svetom Pismu bio kralj Izraela i Judeje. Ujedinio je 12 izraelskih plemena, a nasledio ga je sin Solomun. David je takođe poznat kao pisac mnogih psalma, molitvi u stihovima. U Starom zavetu ih ima 150, a većina se pripisuje Davidu. Ispevao ih je kada je bio radostan ili tužan. U nekima se kaje za svoje grehe, u drugima slavi Boga ili proriče dolazak Spasitelja sveta. Tako u jednome od njih opisujući, kao da gleda, Njegovu lepotu kaže: "Ti si najlepši među sinovima ljudskim, blagodat teče iz usta Tvojih". Psalmi su bili kroz vekove, pa i danas, najomiljenije molitve hrišćana i Knjiga koja potresa i budi iz duhovne učmalosti najokamenjenije srce ljudsko.Sveti prorok i kralj David / Foto: blessedmart.com▲
Mošti Svetog Jovana Jakova Hozevita, koji je iz Rumunije krenuo u Svetu Zemlju, i danas se glase svojom netruležnom krasotom, a pouke ovog velikog hristoljupca iz pustinje imaju soli i snage poput pouka drevnih. Imao je dar da piše duhovne pesme koje je onda davao rumunskim monasima i hodočasnicima koji su dolazili u Svetu zemlju da se moli ne Hristovom grobu. Preminuo je 1960. godine, a dve decenije kasnije njegovo telo nađeno je netaknuto. Kanonizovan je 1992, a njegov dan se slavi 5. avgusta.Sveti Jovan Jakov Hozevit / Foto: Cuvantul-ortodox.ro/Ziarullumina.ro▲
Spisi i argumenti Svetog Jovana Damaskina bili su jedan od ključnih faktora zbog kojih je poštovanje ikona prevladalo tokom ikonoboračkih ratova. Ispevao je posmrtne pesme, sastavio Oktoih, Irmologiju, Mesecoslov, Kanon pashalni, i napisao mnoga bogoslovska dela, s nadahnućem i dubinom. Veliki kao monah, i kao pesnik, i kao bogoslov, i kao vojnik istine Hristove, Sveti Jovan Damaskin se računa u velike Oce Crkve. Upokojio se mirno oko 776. godine u stotinu četvrtoj godini svoga života.Sveti Jovan Damaskin / Foto: Islammeetsorthodoxy.wordpress.com▲
Rođen u Siriji od siromašnih roditelja u vreme cara Konstantina Velikog, Sveti Jefrem Sirin je svoju ranu mladost proveo dosta burno. No, najednom je nastao prelom u njegovoj duši i on se posvetio Bogu. Trudoljubiv kao pčela Jefrem je neprestano ili pisao knjige, ili usmeno poučavao monahe u manastiru i narod u gradu Edesi, ili se sam predavao molitvi i razmišljanju. Mnogobrojne su njegove knjige, a prekrasne njegove molitve. Najpoznatija mu je ona molitva uz Časni post „Gospode i Vladiko života moga, duh lenjosti, mrzovolje, vlastoljublja i praznoslovlja ne daj mi. Duh celomudrenosti, smirenoumlja, trpljenja i ljubavi – daruj meni slugi Svome. O, Gospode Care, daruj mi da sagledam svoje grehove, i da ne osuđujem brata svoga, jer si blagosloven u vekove vekova. Amin“. Kad su hteli da ga postave za episkopa, on se napravio lud i počeo da juri kroz Edesu, vukući za sobom haljinu svoju, dok ga nisu ostavili na miru. Bio je savremenik i prijatelj svetog Vasilija Velikog. Njegovi spisi i dan-danas mekšaju mnoga srca otvrdla od greha i vraćaju ih Hristu. Upokojio se u dubokoj starosti 378. godine.Sveti Efrem Sirijski / Foto: monitorulsv.ro▲
Sveta Кasija Кonstantinopoljska bila je grčka pravoslavna monahinja, svetiteljka, osnivač manastira, pesnik i himnograf iz 9. veka. Zanimala se filozofijom i do kraja života ostala posvećena samo Bogu. U prilično bogatoj pisanoj zaostavštini Кasije nalazi se veliki broj himni i epigrama. Još u vizantijsko vreme ona je bila veoma cenjena, a potonji učeni ljudi su je uvažavali. U svojim izrekama i epigramima bavila se moralnim i etičkim temama. Кasijini epigrami bili su rimovani, kratki i jednostavni, shvatljivi i lišeni učenih zahteva. Jedna od čestih tema Кasijinih kratkih književnih formi je prijateljstvo. Ona je puna hvale za umnog, odanog i obrazovanog prijatelja, a istinsko prijateljstvo suprotstavlja razmetljivom i lažnom. Mudra pesnikinja Кasija, uvek kritički nastrojena i sa izoštrenim smislom da uoči sve negativnosti, u svojim epigramima nije mimoilazila ni pojedine ljudske slabosti. Кasija je malo pisala o crkvenoj dogmatici i religiji, a nigde neposredno ne navodi Sveto pismo. To je, uostalom, i bilo književno usmerenje u vizantijskoj kulturi prve polovine 9. veka. Iz njenog pera je izašlo i nekoliko crkvenih himni za koje je ona ne samo pisala tekstove nego i komponovala muziku.Sveta prepodobna Kasijana / Foto: Wikipedia▲
Od Svetog Save do danas nijedan Srbin nije ostavio za sobom tako blistavo delo kao Vladika Nikolaj Velimirović. Bio je pre svega jevanđeoski čovek, pravi Hristonosac, ali i veliki duhovnik, pesnik, književnik, istoričar, filozof, besednik... Njegove pesme su danas omiljene među pravoslavnim Srbima, a njegova sabrana dela sačinjavaju tomovi knjiga sa oko 12 000 stranica. Najvažnija dela Nikolajeva su: „O vaskrsenju Hristovom“, „O Boki Kotorskoj“, „Religija Njegoševa“, „Besede pod Gorom“, „Besede iznad greha i smrti“, „Reči o svečoveku“, „Molitva na Jezeru“, „Nove besede pod Gorom“, „Misli o dobru i zlu“, „Omilije“, „Ohridski prolog“, „Rat i Biblija“, „Vera obrazovanih ljudi“, „Simboli i signali“, „Carev zavet“, „Duhovna lira“, „Emanuil“, „Nomologija“, „Zemlja nedođija“, „Život sv. Save“, „Žetve Gospodnje“, „Kasijana“, „Pesme molitvene,“ „Divan, Jedini Čovekoljubac“, „Prvi Božji zakon“, „Rajska piramida“.Sveti Nikolaj Velimirović / Foto: Vaznesenjskacrkva.rs▲
Prepodobni Roman Slatkopojac ili Melod, bio je uvaženi himnograf i hrišćanski svetitelj, koga često crkveni horovi uzimaju kao svog zaštitnika, a u Srbiji i kao slavu hora. Na freskama i ikonama često se prikazuje kako, obučen u stihar (odeždu đakona i čteca) stoji za pevnicom, dok u ruci drži svitak sa tekstom kondaka “Djeva dnes”, a na starijim prikazima obučen u kratki felon crvene boje, koji označava pojca. Prikaz ovog svetitelja na freskama često je povezan i sa freskom Pokrova Presvete Bogorodice, koji se proslavlja istog dana. Nazvan je “Pindarom ritmičke poezije”, vizantijska muzika je u njemu dostigla svoja najbolja odličja, a Roman Slatkopojac je autor brojnih kondaka i ikosa za praznike Gospodnje, Bogorodičine i znamenitih svetitelja. Glavni izvor u kome se spominje Roman Slatkopojac je Minej za oktobar, gde se o njemu kaže: “Kao milozvučna frula Božanskoga Duha, slavi Boga pobožnim pesmama; i kao svirala Crkve svvima nam nudi svoja slatkoispevana dela i njima veseli sve bogomudre hrišćane. Kao najsvetliji svetionik i kao najtanananije milozvučne gusle, i kao struna poučnih reči Duha, peva nam i jasno poučava sve krajeve sveta, da neućutnim pesmama svaloslovimo jedino svetlo Božanstva…” Rođen je petom veku, u jevrejskoj porodici koja je primila hrišćanstvo. Živeo je jedno vreme u Bejrutu, da bi se u vreme sukoba sa monofizitima preselio u Carigrad, gde je služio prvo u Svetoj Sofiji, a onda u Kirovoj crkvi Presvete Bogorodice, gde je i sahranjen.Sveti Roman Melod / Foto: Doxologia.ro▲
Video: Jedini srpski svetac u Americi: Monasi otkrili čudo nakon iskopavanja svetih moštiju
