Gaša Šeprtlja: Slika sveta u liku lenštine iz pera pesimističnog humoriste

On je neprevaziđeni spavač na poslu, rušitelj statusa quo, borac protiv rutine i krotitelj pravila

Njegove avanture, izumi i budalaštine, sklepani u velikoj arhivi, zavladale su srcima čitalaca širom starog kontinenta. Govorimo o bravuri strip stvaraoca Andrea Frankena, prvi put objavljenoj 28. februara 1957. godine u belgijskom magazinu Spiru. Njegovo ime je Gaston Lagaf, a po srpski se to kaže Gaša Šeprtlja, piše Strip Blog.

Preporučujemo

Gaša Šeprtlja je toliko lenj i toliko mrzovoljan prema poslu da to izbezumljuje sve, pa i njega samog. Trapav je do besvesti i do svega mu je, samo ne do onoga zbog čega je plaćen. On dolazi na posao sa svojom mačkom, galebom i zlatnom ribicom u automobilu iz 1920-ih godina.

Franken je u Gaši nacrtao dete u telu odraslog čoveka, sve karakteristike deteta, bezazlenog, punog mašte i voljnog da pravi gluposti, što bi se danas za decu reklo hiperaktivan, a obično se to uzima kao izraz kojima roditelji pravdaju svoj neuspeh u vaspitanju dece. Ali sam Franken nije bio nimalo vedar čovek, iako je pravio neverovatne humoristične stripove, poput "Marsupilamija", "Crne misli" i drugih, koji su zajedno sa Gašom ušli u opus najvećih stripskih priča. Baš u "Crnim mislima" se vidi kako je Franken video ovaj svet bez mašte, pun surovosti, gneva i obesti, ovaj umetnik nije verovao u napredak čovečanstva, ni u kom smislu te reči.

- Surovo! Jer s godinama i uprkos trenucima sreće, uveren sam da čovek nikada neće biti civilizovan. Uništiće sebe. Ali to ne smemo da govorimo tako često – ne smemo da kvarimo život ljudima - istakao je Franken u jednom intervjuu.

Gaša je nacrtan tako baš kako je Franken video svet - neuredan, razbarušene kose, otrcanog džempera i u starim patikama. Gašin posao je bio da u magazinu Spiru odgovori na pisma čitalaca, na koja je uvek sa zakašnjenjem odgovarao. Obožava da vreme provodi u onome u čemu nije dobar, a to je majstorisanje i kuvanje, a neobavezno ćućorenje sa prijateljem Žićom je bio obavezan deo dana, između dva spavanja. Baš takav pogled na svet je imao Franken, pored navedene neurednosti, u sve se meša, radi ono što ne zna, zabada nos u tuđe stvari i pokušava da prespava sve što treba da uradi.

Pored Gaše i Žiće u stripu se nalaze još i likovi poput Žmurka, revnosan i vredan radnik, sušta suprotnost Gaši, zatim Dirko, direktor Spirua, Zorica, članica redakcije…

Gaša je u Jugoslaviju došao 12. oktobra 1965. godine u prevodu Đorđa Dimitrijevića, koji je prevodio i Taličnog Toma i Asteriksa u izdanjhu Panorame. Kasnije je objavljivan u Stripoteci, Eks Almanahu i drugim stripovima, a 2000-ih godina je Beli put krenuo u izdavanje integrala Gašinih priča, a zajedno sa Darkwood-om je završio tu priču.

Strip je dobio i filmsku adaptaciju 2018. godine, a režiju potpisuje Pjer-Fransoa Martin-Lavala, dok uloge tumače Teo Fernandez, Pjer-Fransoe Martin-Lavala, Arno Dikre.

Andre Franken, pored Gaše, poznat je i po Marsupilamiju, Spiru i Fantaziju, grofu od Šampinjaka i veverici Spip. Posmatrajući Frankenove crteže i moć da u malo tuša iskaže suštinu, on bi i ovaj tekst nekom giljotinom za pola skratiо. Svoj rad je počeo neposredno nakon Drugog svetskog rata, a kada je preminuo 5. januara 1997. godine, mnogi evropski listovi su ovu tužnu vest imali kao glavnu dana, a jedne novine su napisale za Gašu:

- Njegovo dete je postalo siroče.

Frankenov istančan rad na stripu, detaljni dekori i igra tušem, prevazilazi granice svega postojećeg u svetu karikaturalnog stila i humorističnih stripova. Mnogo scena na tabli, u jednom kaišu, i mnoštvo minijaturnih figura koje upotpunjuju scenografiju. Gašina trapavost je ono u čemu se svi pronalaze.

(Telegraf.rs)