"Alan Ford" dolazi u Srbiju: 152 originalne table kultnog stripa koji je volela cela Jugoslavija
Prvi broj stripa o Alanu Fordu objavljen je u maju 1969. godine po ideji Lučana Sekija i Maksa Bunkera, tandema scenarista, i crtača Roberta Raviole Magnusa
Gostujuća izložba "Alan Ford trči počasni krug" biće otvorena 2. decembra u Muzeju Jugoslavije, a biće prikazane 152 originalne table iz ranog perioda kultnog stripa (1969/1975), kada je na izradi radio autentični italijanski autorski dvojac Magnus-Bunker.
Preporučujemo
Imao je 5 brakova, bezbroj afera, ali je voleo samo jednu ženu: Neverovatni život kralja Holivuda
Ratni spektakl o kom priča Rusija: Na putu do Moskve najveća prepreka nacistima bili su dečaci
Ova izložba o slavnom stripu, koji je čitala i volela cela bivša Jugoslavija, bila je jedan od najposećenijih slovenačkih kulturnih događaja u 2019. godini.
Osim 152 originalne table, biće, kao posebna zanimljivost, izložena i tri naslovna crteža Paola Pifarerija, a ovom izložbom, uz dodatne programe, Muzej Jugoslavije će od 28. novembra do 2. decembra obeležiti svoj Dan.
Prvi broj stripa o Alanu Fordu objavljen je u maju 1969. godine po ideji Lučana Sekija i Maksa Bunkera, tandema scenarista, i crtača Roberta Raviole Magnusa.
Godinu dana kasnije ovaj satirični strip je, zbog upečatljivih crteža, duhovitih dijaloga i spretne ironije i izuzetnog prevoda Nenada Briksija, pridobio naklonost publike širom Jugoslavije.
- Strip je ismevao sve korumpirane, nesposobne i izmanipulisane ljude na svetu, nikoga nije poštedeo, već je obradio lepe i ružne, bogate i siromašne, poštene i lopove - objašnjava autor izložbe Rok Glavan, kolekcionar stripova iz Slovenije.
Kako kaže, događaji u tom slavnom stripu su apsurdni, iznenađujući, duhoviti i apsolutno politički nekorektni.
Pojedini citati postali su deo svakodnevnog govora i autor izložbe smatra da se njegov uticaj može prepoznati u muzici (Prljavo kazalište), na filmu i televiziji (Maratonci trče počasni krug, Ko to tamo peva, Smogovci).
- Danas je strip jednako zanimljiv usled aktuelne društveno-političke situacije, pa ga mnogi doživljavaju gotovo proročki - zaključuje Glavan.
U okviru izložbe, koja će biti otvorena do 31. januara 2021. godine, biće održani i prateći programi na temu ovog fenomena devete umetnosti.
Izložbu organizuju Muzej Jugoslavije i Institut za kulturu i obrazovanje iz Ljubljane, u saradnji sa Nacionalnom galerijom Slovenije, Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu i Jugoslovenskom kinotekom.
- Alan Ford je nesumnjivo jedan od fenomena koji karakterišu jugoslovensko nasleđe i jugoslovensko iskustvo - izjavila je direktorka Muzeja Jugoslavije, Neda Knežević, koja je zahvalila saradnicima, donatorima i sponzorima koji su pomogli da se izložba realizuje uprkos složenim okolnostima.
Stručni saradnici na izložbi su dr Andrej Smrekar i Samo Pureber, kao i Lazar Džamić, autor "Cvjećarnice u Kući cveća", popularne studije o fenomenu jugoslovenskog uspeha stripa Alan Ford.
Dizajn originalne postavke radio je Ranko Novak, dok su za adaptaciju beogradske izložbe zaduženi Marica Bucek i Dejan Todorović.
- Istina je da je Alan Ford u bivšoj Jugoslaviji postao popularniji i značajniji nego u rodnoj Italiji, dok je u svim ostalim zemljama, gde se pokušalo s prevodom, ugašen nakon samo nekoliko izdanja i nikada, na primer, nije preveden na engleski - ispričao je Lazar Džamić.
U okviru izložbe biće prikazana i retka izdanja stripa "Alan Ford" iz kolekcije Marijana Matića i Marija Reljanovića.
(Tanjug.rs)