Za pravi talenat fizička lepota nije bitna, ali neki pisci imali su i jedno i drugo...
Foto: Wikipedia, Wikipedia/Јохан Бес
"Ko se nije zaljubio u pisca na stranicama prelepe knjige? A ako pisac, kada ga upoznate u stvarnom svetu, pokaže da poseduje veličanstvo ličnosti kakvo njegovo pisanje nagoveštava, ko može da odoli da se ne zaljubi u čitavu personu?", pitao se Herman Melvil, autor "Mobi Dika", u pismu Natanijelu Hotornu.
To nisu bile jedine Hotornove prednosti. Njegovi savremenici govorili su da je bio "lepši i od Bajrona ", pesnika koji je svojim fizičkim izgledom (koliko i malim obzirom za javni moral) privlačio pažnju širom Evrope. Bajronovski izgled bio je jedan od ideala lepote 19. veka - muškarac koji je mračan, zgodan, misteriozan i nedostupan.
Jedan od najvećih pisaca srpskog realizma, Borisav Stanković, odrastao je na pričama o "starom Vranju". Slušao ih je na krilu svoje bake Zlate, žene koja ga je odgajala nakon prerane smrti njegovih roditelja. Priče su u njemu probudile snažan književni talentat, a nekadašnje Vranje i vrele južnjačke noći postali su i deo nas zahvaljujući Koštani, Sofki, Kosti i Stani i mnogim drugim Borinim likovima... Najpoznatija Stankovićeva dela jesu "Nečista krv", "Uvela ruža", "Gazda Mladen", "Koštana", "Tašana"...Borisav Stanković / Foto: Wikipedia
▲
"Tvrd je orah voćka čudnovata…" Poštovan kao pesnik i filozof, Petar II Petrović Njegoš je bio čuven po svom remek-delu "Gorski vijenac", ali i po "Luči mikrokozmi" i "Lažni car Šćepan Mali". Pored ovoga, bio je poglavar Crne Gore koji je ujedinio plemena i uklonio sve unutrašnje protivnike svoje vladavine. Reformista, zalagao se i za ujedinjenje svih Srba, bejavši spreman da se odrekne svetovne vlasti zarad svog cilja. Preminuo je 1851, u 37. godini, a sahranjen je na Lovćenu / Foto: Wikipedia/Јохан Бес
▲
Autor sad već kultnih "Lovac u žitu" i "Freni i Zui", Džerom Dejvid Selindžer je među prvima u književnosti verodostojno prikazao tinejdžerske muke i nevolje. Njegova priča "Perfektan dan za banana ribe", koju je objavio u američkom magazinu "Njujorker", postala je temelj za skoro sve buduće stvaralaštvo koje je iznedrio. Prva ljubav mu je bila Una O’Nil, ćerka dramaturga i nobelovca Judžina O’Nila i buduća supruga Čarlija Čaplina, a kad ga je ona napustila – oženio se Silvijom Velter. Ukupno je imao tri braka i dvoje dece. Zbog ogromne popularnosti, živeo je izolovano od javnog života. Preminuo je 2010, u 91. godini / Foto: Wikimedia/Lotte Jacobi
▲
Jedan od glavnih predstavnika romantizma, kratki život Vojislava Ilića bio je prožet uspehom, ljubavlju, ratom i bolešću. Od detinjstva je imao zdravstvenih problema i nije mario za školu. Ispunjavalo ga je samo jedno - poezija. Napisao je tri zbirke pesama i družio se sa Branislavom Nušićem, Jovom Zmajem i Đurom Jakšićem, čiju ćerku Tijanu je oženio. Mnogo vremena je provodio u kafanama, vodeći neuredni boemski život. I vlast ga je progonila zbog političkih uverenja. Preminuo je od tuberkuloze 1894. u Beogradu, u 32. godini / Foto: Wikimedia Commons/Domatrios
▲
Francuski romanopisac, pesnik i dramaturg, Žil Vern, ostavio nam je avanturistička dela koja su imala snažan uticaj na književni žanr naučne fantastike. Trebalo je da postane advokat kao svoj otac, ali se opredelio za pozorište i pisanje. Odmah iza Šekspira i Agate Kristi, važi za najprevođenijeg autora na svetu. Budući da su mu dela često skraćivana i prepričavana, mnogi su ga pogrešno kategorisali kao "pisca za decu". Bio je zaljubljen u Onorinu d’Vijan, udovicu sa dvoje dece, koju je oženio i s kojom je dobio jedinog sina Mišela / Foto: Wikimedia
▲
Američki književnik i nobelovac, Džon Stajnbek, podario nam je vanvremenska dela "O miševima i ljudima", "Plodovi gneva" i "Istočno od raja", koja prvenstveno oslikavaju ljudsku sudbinu i nepravdu. Pored mnogih priznanja, dobio je i Nobelovu nagradu za književnost 1962. Iznedrio je čak 33 knjige. Roman "Plodovi gneva", za koji je dobio Pulicera, prodat je u 14 miliona primeraka širom sveta. Ženio se tri puta / Foto: Wikipedia/McFadden Publications, Inc., Photoplay
▲
"Starac i more", "Zbogom oružje", "Za kim zvona zvone", "Sunce se ponovo rađa" samo neka od dela američkog nobelovca Ernesta Hemingveja. Pored pisanja, bavio se novinarstvom i bio ratni izveštač u nekoliko ratova, što je uticalo i na njegov stil pisanja: njegova proza je direktna, jednostavna, a rečenice ne kite nepotrebni ukrasi, što je bio manir mnogih autora u vreme kada je Hemingvej tek počeo da stvara. Kada je 1954. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, žiri je njegov stil ocenio kao jedno od njegovih najvećih dostignuća.Ernest Hemingvej / Foto: Lloyd Arnold/Wikipedia
▲
Sergej Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Dete sa sela, počeo je da piše sa samo devet godina, da bi već u 20. izgradio svoju poetiku i postao poznat u umetničkim krugovima. Njegov buran i prerano prekinut život i danas privlači pažnju javnosti, ali to jednako čini i njegovo stvaralaštvo. "Pesma o keruši", "Ispovest mangupa", "Molitva za umrle", "Pismo majci", "Kafanska Moskva" i "Do viđenja, druže, do viđenja" uvek iznova i iznova privlače nove generacije čitalaca.Sergej Jesenjin / Foto: Wikipedia/public domain
▲
Kum "bit generacije" svoj je stil pisanja nazivao "spontanom prozom". Želeo je da piše bez razmišljanja, ne dozvolivši bilo kakvim ograničenjima da stanu na put kreativnoj misli. Napisao je "Na putu", "Darma lutalice", "Knjiga snova", "Pik" i druga dela. Roman "Na putu" smatra se jednim od najboljih dela američke književnosti, a reči Keruakovog naratora Sala današnji mladi čuju jednako glasno kao i pre više od 60 godina: "Jedini ljudi za mene su ludaci, ljudi koji su ludi za životom, ludi za razgovorom, ludi za spasenjem, željni svega u isto vreme, oni koji nikada ne zevaju niti govore uobičajene stvari… već gore, gore, gore, kao vatromet, s jednog na drugi kraj noći".Foto: Wikipedia
▲
Lord Bajron bio je jedan od sinonima romantičarskog pokreta u Engleskoj, poznat kako po svom burnom ljubavnom životu, tako i po genijalnoj upotrebi engleskog jezika. Bio je svojevrsni tvorac romantičarskog heroja - prkosnog, melanholičnog, progonjenog tajnama i krivicom. Takav, mnogima je bio uzor. Bajron je zaveo evropsko društvo kao malo koji drugi pisac svog vremena. Činio je to svojim delima ("Putovanje Čajlda Harolda" i "Don Žuan" su najpoznatiji), politikom, stilom oblačenja, rušenjem tabua, ali i izgledom kome je retko ko imeo da odoli. Umro je kada mu je bilo samo 36 godina.Foto: Wikipedia
▲
U svom najpoznatijem romanu "Skerletno slovo" Natanijel Hotorn pisao je dugim, složenim rečenicama koje baš kao i Esterino bogato tkanje čitaoca polako vode ka istini. Pisao je o stvarima koje su u prvoj polovini 19. veka i puritanskoj Americi bile tabu - od veštičarenja (rođen je u Salemu, a na njegovu nesreću njegovi preci učestvovali su u suđenjima ženama koje su optužene za bavljenje okultnim), preko naučnih dostignuća i eksperimenata i imoralne prirode nekih svojih likova. Što se njegovog fizičkog izgleda tiče, u svoje je vreme slavljen i kao "zgodniji od Lorda Bajrona".Foto: Wikipedia
▲
Jedan od osnivača ruskog futurizma, Vladimir Majakovski, u književnost je uveo nove žanrove poeme: lirske reportaže, lirsko-epske poeme, lirsko-fantastične poeme. Stavljajući poeziju svesno u službu revolucije, delovao je i na pesnike van SSSR. Čuven je po poemi "Oblak u pantalonama", za koju se pretpostavlja da je posvetio Mariji Denisovoj, koju je upoznao na putovanju u Odesi. Marija ga je, izgleda, odbila, jer je ljubav u poemi prikazana kao bol i patnja, a njegova Marija kao krvnik i mučitelj. Majakovski je pronađen mrtav 1930, a za zvanični uzrok je usvojeno samoubistvo / Foto: Wikimedia/Pierre Choumoff
▲
Na marginama biografija pojedinih pisaca ostala je zabeležena i njihova telesna privlačnost. Njegoš je, na primer, bio ne samo duhovni gorostas, već i po fizičkom izgledu. Bio je visok 193 centimetara, a sve kod njega, od mudrosti, talenta, rodoljublja, jake vere, načina života, pa i spoljašnje lepote, pogodovalo je da se oko njega isplete svojevrsni mit.
Ovo su neki od autora koje danas pamtimo po velikim delima koje su ostavili iza sebe, a koji su na svoje savremenike jak utisak ostavljali i svojom muževnošću, i markantnim izgledom.
(Telegraf.rs)