Milan Miličić je pre 5 godina predvideo koronu: Ključna "Bitka za Evropu" vodi se na ovim prostorima

"Terorizam je samo oružje u rukama pohlepe", piše Miličić

Svetski moćnici, okupljeni u misterioznu grupu Dirigenti, pustili su u Evropu veštački napravljen virus, biološko oružje koje širom Starog kontinenta raznose kuriri. Srpski, hrvatski, nemački, ruski, austrijski i turski obaveštajci moraju u tome da ih spreče, a jedini način je da rade zajedno. Istovremeno, oni se prisećaju događaja iz zajedničke istorije, kako one skorašnje, tako i davnih vremena, dok se pred očima čitalaca odvija radnja koja ne bi postidela ni najuzbudljiviji filmski triler.

Preporučujemo

Pre pet godina, kada se po prvi put u životu latio „pera“, Milan Miličić napisao je roman „Bitka za Evropu“ u kome je predvideo današnja dešavanja. Tačnije, klecanje Evrope pod pretnjom novog virusa.

- Milan je napisao roman u stilu tehno-trilera Toma Кlensija, sa sekvencama kakve dolikuju nekom modernom filmskom super-spektaklu. Ako vas zanima ko će na kraju spasiti posrnulu i slabašnu Evropu, i kako su se nekadašnji protivnici, predvođeni srpskim obaveštajcem, ujedinili radi borbe protiv Dirigenata depopulacije – ovo je pravo štivo za vas - rekao je na promociji knjige „Bitka za Evropu“ Đorđe Milosavljević, dramaturg i scenarista.

Kako sam autor kaže za Telegraf.rs, kada je 2015. godine odlučio da napiše roman, nije znao ni da li će to umeti, ali jeste da želi da u njemu opiše autentičnog srpskog junaka.

- Autentčini srpski junak je neko ko nije eksponiran javnosti, privržen je svom poslu i kodeksu po kom živi. On je neko ko se za taj kodeks bori i spreman je da za njega umre.

- Volim akciju i smatram da je špijunski triler nepravedno zapostavljen u našoj književnosti, samim tim što nam je istorija puna stvari koje smo skloni da zaboravljamo, a neko bi se drugi njima ponosio. U špijunskom trileru glavni protagonista mogao je biti ili policajac, ili vojnik. Opredelio sam se za vojnika, jer Vojsku kao takvu izuzetno cenim i poštujem i onda sam počeo iscrpno istraživanje. Moja porodica prepoznavala je trenutke iz naše lične istorije, tako da je negde omaž našoj porodici, kakvi smo i šta smo - kaže Milan Milićić.

Tokom romana pratimo odnos dva kontraobaveštajna oficira Vojske Srbije.

- Stariji, nadređeni, objašnjava mlađem šta da radi i poziva se na istorijske činjenice koje su ili manje ili više poznate u našem narodu. Neke priče se i preispituju, poput zvona Notr Dama nakon Kosovkse bitke, Miloša Obilića i njegovog podviga, dok se druge ističu. Takva je Mojkovačka bitka, koju malo ko potencira, a to je jedina bitka na svetu gde je vojska jedne zemlje žrtvovala sebe zarad vojske druge države – jer to su bile dve bratske vojske. Manje važni nisu ni događaji iz bliže prošlosti – sve ono što se dešavalo tokom bombardovanja, na Košarama i Paštriku.

U vreme kada svetom hara do juče nepoznati virus, njegov roman, napisan 2015. godine, postavlja se kao proročki. Miličića to toliko i ne čudi.

- U romanu spominjem biološko oružje koje je slično ovom virusu, a koje se unosi u Evropu. Zato je i naslov romana „Bitka za Evropu“. Logično se sve uklapalo. Sve što se dešavalo u Evropi u bližoj istoriji, naročito na našim prostorima, počevši na od onog nesrećnog atentata u Sarajevu, pa dalje ukazivalo je na to. Sasvim je logično da se sama odbrana Evrope dešava na našim prostorima. Glavni junak ide kroz celu Srbiju, prateći biološko oružje, pokušavajući da sazna šta je ono, ko su ti ljudi, kakve su im namere, i naravno, da oružje locira.

Strah da usled spisateljskog neiskustva neće predstaviti ove velike, tihe heroje kako oni zaslužuju, postojao je. Umanjili su ga sati i sati proučavanja, što tehnike pisanja, što bioloških oružja, migracija, vojnih aktivnosti...

- Mnogo toga što sam istražio i saznao nije ušlo u ovaj roman. Ipak, kada neke stvari posmatrate iz ove perspektive, tipa ratove 1990-ih, sasvim je jasno da nam je celokupna priprema za te sukobe dugo bila pred očima, a mi nismo videli. Bilo je dovoljno malo čitati između redova i sve bi bilo jasno. Razmišljam, kako smo bili takve budale? Zapravo, videli smo, ali nismo hteli. To me je posebno interesovalo u ovoj knjizi - koliko smo kao ljudi spremni da ostanemo u svojoj zoni komfora i kada vidimo da se približava nešto što bi nas moglo izbaciti iz nje, mi se iz straha pravimo slepi.

Ono pred čim nije lako zatvoriti oči jeste radnja ovog romana, nabijena akcijom, koju je lako vizualizovati tokom čitanja.

- Dok sam pisao, u glavi sam imao ceo film i njega stavljao na papir. Roman je pročitao Đorđe Milosavljević, scenarista, koji mi je kazao da bi voleo da se time bavi.

- Pročitalo ga je i nekoliko ljudi koji više nisu aktivni u Vojsci. Oni su prezadovoljni. Svoje mišljenje dali su i iz Ministarstva odbrane, jer sam ih zamolio da mi proslede pravu fotografiju srpskog vojnika. Ovaj koga vidite na korici knjige, nije maneken već autentičan vojnik. Oni su, naravno, tražili da saznaju za šta su mi slike potrebne, pročitali su materijal i sve odobrili.

- Sve sada zanima da li će biti nastavka. Ako nađem vremena, hoće. To je bio ozbiljan istraživački rad kojem bih se najradije vratio.

Izdavač je Dom kulture Studentski grad, a prvi tiraž je rasprodat. Miličić se, kaže, svog honorara odrekao, te od knjige nema ni dinara, ali je zato lična satisfakcija što je uspeo da napiše knjigu, i to knjigu koja se mnogima dopala, neprocenjiva.

- Knjigu sam prvo dao poznanicima, sa molbom da budu veoma kritični i da mi kažu da li sam ja to dobro uradio ili ne, da li je to sastav za ćetvrti razred osnovne škole ili zaista valja. U 99 odsto slučajeva bili su oduševljeni, pogotovo činjenicom da sam ja to napisao. Naravno, nisu špijunski trileri svačija „šolja čaja“. Akcija je napeta, događaji se odvijaju se u Srbiji, Francuskoj, Beču, Švajcarskoj, jer se stalno kreće taj otrov, to bio oružje, a mi se protiv njega borimo.

Osim ove, Milan Milićič autor je i knjige "Brendopedija", zbirke od preko 400 zanimljivih priča o načinu kako su velike svetske kompanije i njihovi brendovi dobijali imena. Knjiga „Bitka za Evropu“ može se naći u Domu kulture Studentski grad i u svim bolje snabdevenim knjižarama.

(Telegraf.rs)