Grčki mitovi: 10 priča iz drevne Helade koje ne smemo da zaboravimo

Jedan mit postavlja večito pitanje: dokle je čovek spreman da ide zbog ljubavi, a dokle zbog mržnje?

Ne bismo pogrešili ako bismo rekli da se čitava evropska umetnost, kultura i nauka u određenoj meri zasniva na grčkoj tradiciji. Naš svakodnevni jezik ispunjen je izrazima i poslovicama koje svoje poreklo vode iz drevne Helade.

Preporučujemo

Stoga, dajemo omaž jednoj od najplodnijih i najzamiljivijih mitologija - grčkoj mitologiji i izdvajamo 10 od velikog broja mitova koje vredi pamtiti, piše Kultiviši se.

Odisej

Kralj Itake bio je jedan od najvećih junaka grčke mitologije. Lukavog i spretnog Odiseja najviše upoznajemo u toku njegovog dugog povratka kući, nakon Trojanskog rata: njegovo putovanje do Itake se odužilo na čitavih deset godina.

Sedam godina je morao da provede na ostrvu lepe Kalipso, koja mu je pružala ljubav i gostoprimstvo (neobično zarobljeništvo, zar ne?). Iako je zarobljen zbog toga što je razljutio Posejdona, boga mora, on ipak uspeva da pobegne i nastavi putovanje ka svojoj domovini. Na tom putovanju sreće se sa proročicom Kirkom, odlazi u zagrobni svet, bori se sa čudovištima Scilom i Haridbom, kao i sa kiklopima, a za sve to vreme izgubio je čitavu svoju posadu.

Na kraju, uspešno stiže do svoje domovine, gde ga čeka već odrasli sin i odana žena, prelepa Penelopa, koja je godinama odbijala prosce, iako su svi govorili da je Odisej umro.

Mit o Odiseju je priča o hrabrosti, mudrosti i vernosti (kako čije), a motiv povratka kući nakon rata postoji u književnosti i dan-danas.

Eho i Narcis

Eho je bila nimfa koja je pomagala Zevsu, vrhovnom bogu na Olimpu, u njegovim ljubavnim avanturama. Naime, svaki put kada bi Zevs odlazio svojim ljubavnicama, Eho je svojim pričama skretala pažnju Heri, Zevsovoj ženi, kako Hera ne bi otkrila Zevsova neverstva.

Međutim, kada je Hera saznala za to, kaznila je Eho tako što više nikada nije mogla prva da govori. Vremenom, Eho je počela da ponavlja samo poslednje reči koje čuje. Upravo od toga potiče reč eho u značenju odjek.

Nakon toga, Eho upoznaje prelepog Narcisa i zaljubljuje se u njega, ali ta ljubav ostaje neuzvraćena. Narcis, kada je spoznao svoju lepotu u odrazu u reci, osetio je neopisivu ljubav prema samom sebi.

Na kraju, prema jednom mitu, Narcis je od te ljubavi i „sagoreo“, a u času njegove smrti Eho ga je videla i uputila poslednji pozdrav. Kada su nimfe došle da ga sahrane, na mestu njegovog tela stajao je belo-žuti cvet, narcis.

Orfej i Euridika

Orfej je bio najpoznatiji mitski pevač, svirač i pesnik. Njegova pesma bila je čudotvnorna i nadaleko poznata. Ubrzo nakon venčanja njegova žena, nimfa Euridika, umire od ujeda zmije otrovnice. Pošto nije mogao da preboli smrt voljene Euridike, Orfej se spušta u podzemlje kako bi je izbavio odande.

Njegova pesma je bila toliko čarobna da joj ni sami vladari podzemlja nisu odoleli. Oni su mu dozvolili da izvede Euridiku u život, ali pod uslovom da se nijednom ne okrene i ne pogleda u nju, sve dok ne izađu iz podzemlja. Međutim, zbog prevelike čežnje, ali i sumnje da ga ne prati, Orfej se okrenuo i pogledao Euridiku i zbog toga zauvek izgubio svoju ljubav.

Nakon toga što je izgubio Euridiku, Orfej je odbijao ljubav svih žena. Pokrenuo je obrede u kojima je naučio muškarce da vode ljubav sa dečacima. (Poznato je da su stari Grci imali drugačije viđenje seksualnosti u odnosu na savremenu perspektivu.) Kako bi mu se osvetile, žene su ga nemilosrdno rastrgle, a delove njegovog tela razbacale na sve strane.Verovalo se da je čitava priroda žalila za najboljim pesnikom toga dana: drveće je odbacivalo svoje lišće, a reke su nabujale od sopstvenih suza.

Persej i Meduza

Neoprezan u opkladi sa udvaračem svoje majke, mladi Persej obećava da će pobediti Meduzu, čudovište čiji pogled sve skameni. Zabrinutog Perseja sreće Hermes, bog lopova i prevaranata, i obećava Perseju da će mu pomoći.

Persej zatim dobija Hadovu kapu nevidljivosti, krilatu obuću i čudotvornu torbu, odlazi i bori se sa Meduzom. Pokorio ju je tako što je, skrenuvši pogled od nje, stavio ogledalo u kom se Meduza ugledala i tako skamenila samu sebe, a Persej joj je odsekao glavu.

Persej nije jedini koji je dobio pomoć od boga: u grčkoj mitologiji gotovo svi veliki junaci su imali svoje bogove zaštitnike. S tim se može dovesti u vezu stari slovenski običaj koji se vremenom pretvorio u slavu: na taj dan mi slavimo sveca koji je naš zaštitnik.

Had i Persefona

Ljubavna priča Hada, boga podzemlja, u vezi je sa devojkom koju je na prevaru odveo u svoj dom. Naime, boginja Gea je stvorila cvet narcis koji je na livadi privukao pažnju Persefoni. Kada je Persefona prišla cvetu, zemlja se raspukla, iz nje je izašao strašni Had koji ju je zgrabio i odveo sa sobom.

Međutim, pošto je bila Zevsova ćerka, Persefona je, zahvaljujući majčinim molbama, dobila pravo da dve trećine godine živi na zemlji, a jednu trećinu u podzemlju. Ipak, Had joj je na prvom rastanku, pre njenog izlaska u živi svet, dao da pojede zrno nara, koje ju je zauvek vezalo za carstvo mrtvih.

Stari Grci su verovali da proleće počinje kada Persefona izađe na zemlju, a zima dolazi kada se ona vrati u podzemni svet. U mitologiji i kultu Persefona se pojavljuje ili kao nežna i ljupka devojka, ili kao mračna i zastrašujuća boginja podzemlja.

Pandorina kutija

Ljut nakon što je Prometej ukrao vatru od bogova i podario ljudima, Zevs naređuje Hefestu, bogu kovača i vatre, da od zemlje i vode stvori biće koje će biti lepo, ali ujedno i izvor svih zala na svetu. Tako je Hefest načinio Pandoru, prvu ženu. Bogovi su darovali Pandoru: Atina ju je obukla u lepe haljine, Hermes joj je dao lukavo srce i umilan glas, a Afrodita svoje najprimamljivije čari. Zbog toga je njeno ime u prevodu: „darovana od svih“.

Pandora dolazi na zemlju sa svojim ćupom. Kada je otvorila ćup, iz nje su izašle stotine bolesti, nevolja i sva zla sveta. U ćupu ostaje jedino Nada, jer je Pandora zatvorila ćup pre nego što je uspela da izađe. Prema drugim verzijama ovog mita, a nasuprot ovom, smatra se da su u Pandorinom ćupu bila sakupljena sva dobra sveta. Od Pandore je potekao čitav ženski rod, „izvor tegoba za sve muškarce“ prema starim Grcima.

Pigmalion

Pigmalion je bio kralj Kipra, poznat po tome što je omrzao čitav ženski rod. Pored toga, bio je darovit umetnik: od slonovače je izvajao ženski kip koji je bio lepši od bilo koje smrtnice. Pošto se zaljubio u svoje remek-delo, Pigmalion počinje da grli i ljubi svoj kip, da mu poklanja cveće, haljine i slične poklone koji se daruju (živim) devojkama.

Kako je njegova ljubav postajala sve veća, jednog dana, ispred Afroditinog žrtvenika, molio je boginju ljubavi da ga na neki način sjedini sa figurom prelepe devojke. Kada je po povratku kući ponovo obgrlio i poljubio skulpturu, kroz njeno telo je počela da teče krv i u njegovim rukama našla se prava, živa devojka. Pigmalion se kasnije oženio svojim delom.

Danas se u psihologiji koristi termin pigmalion efekat, koji je u vezi sa nastavnikovim predubeđenjima o učeniku koja se na kraju i ostvare. Tako, na primer, dokazano je da učenici koji su hvaljeni od strane nastavnika ostvaruju bolje rezultate u školi u odnosu na druge.

Kralj Mida i zlatni dodir

Još dok je bio mali, bogovi su nagovestili da će Mida biti veoma bogat. Međutim, tada niko nije ni sumnjao da će to bogatstvo postati veliki teret za ovog kralja. Naime, pošto je udovoljio Dionisu, bogu vina i uživanja, Dionis mu obećava da će mu ispuniti bilo koju želju. Kralj Mida tada traži da mu Dionis pruži moć da svojim dodirom sve pretvara u zlato, što mu on i ispunjava.

U početku Mida se radovao svom novom daru, međutim kako je vreme odmicalo, Mida je shvatio da će ostati gladan i žedan, jer bi i hranu i piće pretvorio u zlato. Ražalošćen, tražio je od Dionisa da ga oslobodi ove moći. Kada se okupao u reci Paktol, ta moć je nestala, a reka je postala zlatonosna.

Priča o kralju Midi naučila je stare Grke (a i nas, toliko vekova kasnije) da ne treba biti pohlepan i da nije zlato sve što sija.

Ikar i Dedal

Dedal je bio pronalazač i arhitekta čuvenog Lavirinta na Kritu u kom je živeo Minotaur (čudovište sa glavom bika i telom čoveka). Nakon što je Dedal pomogao Tezeju da ubije Minotaura, Minoj, kralj Krita, zatvara Dedala i njegovog sina Ikara u isti taj Lavirint. Dovitljivi naučnik je našao način kako da izbavi sebe i sina Ikara iz zatvora: načinio je krila od perja i voska, te je neko vreme podučavao sina kako da leti.

Jednog dana Ikar i Dedal su poleteli i uspešno preleteli mnoga ostrva. Međutim, Ikara je privlačila visina i, kako se više približavao Suncu, ono je sve više topilo vosak na njegovim krilima, dok se krila nisu potpuno raspala, te je mladić poginuo tako što je strmoglavo pao u more.

Ikarov let simbolično nam govori o čovekovoj težnji ka vrhu, ka apsolutu, ka nemogućem. I ovaj mit nas uči da ko visoko leti, nisko pada.

Medeja

Medeja je bila čuvena čarobnica, jedna od najpoznatijih junakinja koje je grčka mitologija stvorila, poznata po čedomorstvu. Pošto je nesebično pomogla Jasonu da ukrade zlatno runo (pri čemu je ubila svog polubrata i pobegla iz zemlje), Medeja se udaje za Jasona i odlazi sa njim na Korint.

Posle nekog vremena, kralj Kreon Jasonu nudi ruku svoje ćerke, bez obzira na to što je Jason već bio oženjen. On prihvata ponudu, kako bi učvrstio svoj položaj u tuđoj zemlji, a posramljena Medeja kuje pakleni plan. Uz pomoć darova koje je poslala Kreonovoj ćerki Medeja je podmetnula požar, u kom je princeza umrla, a da bi osveta bila još gora, nemilosrdno ubija svoja dva sina koja je imala sa Jasonom.

Medejina osveta inspirisala je mnoge umetnike sve do današnjih dana. Ovaj mit postavlja večito pitanje: dokle je čovek spreman da ide zbog ljubavi, a dokle zbog mržnje?

(Telegraf.rs)