Veliki pesnik Mika Antić nam otkriva kako je stvarao

Zahvaljujući memoarskoj knjizi glumice Mire Stupice "Šaka soli", ostao je zabeležen i odgovor pesnika na pitanje: Šta je ono što ga najviše pokreće da piše?

Možda novinarima današnjice ostane nedosanjani san da urade intervjue sa velikim ljudima, kao što je bio Miroslav Mika Antić. I možda to zaista nije moguće. Kažemo možda, jer su nam u amanet ostavili mnoge odgovore na pitanja koja bismo im sada postavili.

Preporučujemo

Tako, jedno od pitanja koje nas zanima sigurno jeste na koji način nastaju dela velikih pesnika, pa i Mike. Nije nas ostavio bez odgovora:

"Kako pišem pesme?

Prvo slikam. Prvo nacrtam pesmu.

Onda je ponavljam u glavi.

Tek onda je zapišem. Onda je ostavljam da stoji.

Prerađujem je, nekada i po stotinu puta.

Pišem užasno sporo.

Bolestan sam kad pišem."

Zahvaljujući memoarskoj knjizi glumice Mire Stupice "Šaka soli", ostao je zabeležen i odgovor pesnika na pitanje: Šta je ono što ga najviše pokreće da piše? Mira je o Miki zabeležila:

"Bila je skoro ponoć kada smo se te 1971. godine, posle napornog snimanja ljubavne scene sa Batom Živojinovićem u filmu Doručak sa đavolom Mike Antića, našli za stolom hotela na Petrovaradinskoj tvrđavi. Prvi smo stigli Mika Antić i ja. Situacija za ćutanje od umora, tek poneka reč.

– Dobra ti je bila ljubavna scena s Batom. – Misliš – kažem. – Da. Odlična. A šta osećaš kad se ljubiš s partnerom? – Pa ne osećam ništa. Radim. Stajala sam satima na jednoj nozi, sva sam se ukočila. Vetar je bio leden. Mislila sam kako će mi se na platnu videti crvenilo nosa.

– Jesi li sama? Imaš li nekoga? – Ne, nemam. – A ja sam zaljubljen. Smešim se. – Blago tebi. – Zaljubljen sam u tebe. – Šališ se? – Ne šalim se. Jesam.

Ćutim, ne znam šta da kažem, volim ga i moram da budem pažljiva. Uzimam ga za ruku. – Miko moj, ja sam jedva jednog genija preživela, drugog sigurno ne bih uspela.

Prećutkujem alkohol. On pije i netremice me gleda.

– Znaš, ne mogu da radim ako nisam zaljubljen.

Meni laknu, pošto je on tako uopštio problem."

Te večeri, Mika je na listu papira napisao: Miroslav Antić je zaljubljen u Miru Stupicu. Ovo potpisuje Miroslav Antić.

"Odlazim ostavljajući papir na stolu. Prošlo je 20 godina od tada. Mike odavno nema. Javlja mi se Petar Slovenski: – Svratiću da ti dam nešto što ti šalje naš stari drugar Tika Ilić. Gledam, čitam, smešim se. Pazi, sačuvao Tika. E, pa lepo, čuvaću i ja, čuvaću za moju unuku Miju, da se hvali kako je jedan veliki pesnik bio zaljubljen u njenu baku, čitavo jedno veče." (Iz knjige: Mira Stupica ŠAKA SOLI, Memoari)

Kao čovek koji je stvarao jedne od najlepših ljubavnih pesama sa kojima smo se susretali u čitankama još kao đaci, kao neko ko bez ljubavi nije mogao da stvara, ostavio je za sobom odgovor na pitanje za kojim svako traga i konkretnu poruku o ljubavi:

"Ako se ikada zaljubiš, zaljubi se u nekoga ko želi da zna tvoju omiljenu boju i kakvu kafu piješ.

Zaljubi se u nekog ko voli način na koji se smeješ i ko će apsolutno sve učiniti da te nasmeje.

Zaljubi se u nekog ko stavlja glavu na tvoje grudi samo da čuje otkucaje srca.

Zaljubi se u nekog ko te ljubi u javnosti i sa ponosom te ‘pokazuje’ drugima.

Zaljubi se u nekog zbog koga ćeš se pitati zašto si se u početku uopšte bojao zaljubljivanja.

Zaljubi se u nekog ko nikada ne bi želeo da te povredi.

Zaljubi se u nekog ko je zaljubljen u tvoje mane i misli da si savršen baš takav kakav jesi.

Zaljubi se u nekog ko misli da si ti baš ta osoba pored koje bi voleo da se probudi svaki dan."

(Telegraf.rs)