Zbog nje su Čačani crveneli i pred Handkeom: Rodna kuća Vladislava Petkovića Disa danas je ruina

U gradu na Moravi često se može čuti “nit manje kuće, nit veće bruke”

Kuća u kojoj je 10. marta 1880. godine u čačanskom selu Zablaće rođen jedan od najvećih srpskih pesnika, Vladislav Petković Dis, sada je prava ruina – zapuštena i na ivici rušenja.

Preporučujemo

Oronula fasada kroz koju se vide cigle i oluk koji visi sa šupljeg krova. Samo zarđale rešetke na vratima i prozoru sprečavaju provalnike da zaobiđu popucala stakla. Za životinje to, doduše, nije prepreka, te su one svoja legla davno napravile između napuklih zidova.

– I mi meštani nesvesno okrećemo glavu od kuće koja je u samom centru sela. Na kući je propao krov kroz koji se vidi nebo, vrata su iskrivljena, a prozori su već satrulili i na njima su davno porazbijana stakla. Korov je svuda oko kuće, a od svega što je u kući ostalo jeste furuna nasred sobe u kojoj je rođen Dis. Mnogo puta smo insistirali da se kuća obnovi, to bismo uradili i mi meštani, ali to ne može da se uradi zbog raznih zakonskih predranji. Duša nas boli zbog toga što je kuća jednog od naših najvećih pesnika u ovakvom stanju, što nam se pred očima urušava, a s njenim urušavanjem se urušava i naš obraz – kažu brojni meštani.

Zbog stanja u kom se nalazi Disov rodni dom, Čačani su crveneli i pred uglednim gostima i zato se u gradu na Moravi često može čuti “nit manje kuće, nit veće bruke”.

- Pre nekoliko godina na Disovo proleće dolazio je nobelovac Peter Handke i pitao je gde se nalazi Disova rodna kuća. Želeo je da je vidi, a nas je bilo sramota da mu je pokažemo i bilo nam je neprijatno da on vidi u kakvom se stanju zapravo nalazi. Rekli smo mu da je to mnogo daleko i da ne možemo da ga odvedemo - rekla je Danka Šušić iz Zablaća za RINU.

Vladislav Petković Dis je osnovnu školu završio u Zablaću, a šest razreda gimnazije u Čačku. Prema kazivanju porodice Zečević iz Zablaća, Dis je bio sasvim prosečan đak koji u Čačku nije mogao da položi maturu, ali se već tada isticao kao pesnik, napisavši čuvenu pesmu „Na prozoru sveća gori“ i to na francuskom.

– Iz Čačka je otišao u gimnaziju u Zaječaru, ali ni tamo nije uspeo da diplomira, pa je neko vreme radio kao učitelj u selu Prliti ispod Vrške Čuke, gde je ostao upamćen po boemisanju, kartanju i ispijanjau rakije u seoskoj krčmi. Međutim, i pored toga, njegov učiteljski rad je od školskih vlasti imao veoma dobre ocene. Kad mu je seoski život dosadio i kada više u toj sredini nije nalazio inspiracije za svoje pesme, 1903. godine se preselio u Beograd gde se, zahvaljujući Branislavu Nušiću, zaposlio kao pisar opštinske trošarine. I s tog posla je više puta otpuštan, ili je sam napuštao uz obazloženje „da mu je dosadilo da danima meri šljive“ – pričaju meštani Zablaća, među kojima je mnogo onih koji naizust znaju sve Disove pesme.

U Beogradu je Dis živeo više nego skromno. Tadašnja vojna komisija je Vladislava Petkovića Disa proglasila nespobnim za vojsku jer je imao uske grudi, ali ta odluka nije umanjila pesnikov patriotizam, pa je nekako uspeo da kao novinski izveštač bude među herojima Balkanskih ratova. Potom, kada je izbio Prvi svetski rat, Dis je zajedno sa srpskom vojskom pregazio albanske gudure i stigao na Krf gde je teško oboleo, zbog čega je upućen na lečenje u Francusku.

Međutim, želja da se bori za slobodu Srbije perom, kada već nije mogao puškom, bila je toliko jaka da je po svojoj izričitoj želji krenuo brodom ka Krfu gde nikada nije stigao. Brod na kome je bio i Dis je 17. maja 1917. godine u blizini Krfa torpedovala je nemačka podmornica. Brod je potonuo sa mnogim srpskim herojima koji su se vraćali sa lečenja, a Jonsko more je postalo plava grobnica i za Vladislava Petkovića Disa.

Vladislav Petković Dis je u braku sa Hristinom – Tinkom Popović dobio ćerku Gordanu i sina Mutimira. Međutim, kao i Disova, i sudbina njegove dece bila je tragična. Ćerka Gordana je nastradala u požaru kada joj je bilo šest godina, a sin Mutimir je završio prava i u činu kapetana Vojske Kraljevine Jugoslavije pridružio se pukovniku Draži Mihailoviću na Ravnoj gori. Nakon rata Mutimir se vratio u Beograd, ali je ubrzo po povratku misteriozno nestao i nikada se nije saznalo šta se s njim dogodilo. Meštani Zablaća su uvereni da se odgovor o Mutimirovom nestanku još krije u arhivama Udbe.

Inicijativa da se kuća obnovi postoji odavno i prihvaćena je od grada Čačka, ali zbog brojnih pravno-imovinskih odnosa još uvek je neizvesno kada će to da se desi. Postoji i inicijativa Lize Braun iz Beograda, Disove rođake po ženskoj liniji, da se kuća obnovi i da to bude neka vrsta multimedijalnog centra posvećenog velikom pesniku. Međutim, i ta inicijativa čeka da se reše svi drugi pravno imovinski odnosi jer je imanje Petkovića više puta prodavno i preprodavano.

- Mi smo opredelili sedstva za ovu namenu, za rekonstrukciju Disove kuće. Međutim, kako imovinsko-pravni odnosi nisu još rešeni, to do sada nije urađeno -  kaže Milica Dačić, zamenica gradonačelnika Čačka.

Naslednici nisu postigli dogovor čija je ovo dedovina. Bilo ih je 16, a sada ih ima ddva. Doduše, niko od njih nije sam radio na njoj. Čeka se država.

(Telegraf.rs)