"Želja koja je besna i neobuzdana, to je već upola postignut cilj": Večne reči Jovana Dučića

Jednom rečenicom umeo je da kaže sve

Jovan Dučić, kao negovatelj filozofsko-etičke proze, duboko je promišljao motive čovekovog ponašanja, apsurdnost i paradoksalnost njegovih postupaka, borbe između onog što jesmo i onog što želimo biti.

Preporučujemo

Napisavši zbirku filozofske proze „Blago cara Radovana“ sa nastavkom „Jutra sa Leutara“ poklanja nam pravo blago misli, reči, pitanja i odgovora, piše portal Kultiviši se.

Naše proste istine grandioznom arhitekturom Dučić je iscrtao rečima finim, jednostavnim, a dubokim. Dirajući u srž našeg srca i psihologije, Dučić je opravdano jedan od najomiljenijih pisaca naše književne scene.

Ovo su neki od njegovih najlepših citata.

- Sreće i nesreće, to su beli i crni konji koji trče u istom pravcu, blisko i naporedo, tako da čas promaknu beli pored crnih, a čas crni pored belih.

- Mi nekog ljubimo ne zato što tu ljubav zaslužuje potpunije i isključivije nego iko drugi, nego što smo mi na tu ličnost prosuli jedno svoje sunce koje ga je ozarilo i izdvojilo od sveg drugog naokolo na zemlji.

- Salonska dama broji čoveku klase, godine službe, pare i zube; intelektualka mu broji misli i dela.

- Iza gorkih reči ostaju gorka usta. Ko se dotakne prljavog predmeta, on uprlja svoje telo, a ko se dotakne prljavog čoveka on uprlja svoju dušu.

- Lepota žene nije u lepoti i preciznosti crta, nego u ljupkosti duha i otmenosti duše.

- Danas je najteža bolest našeg vremena bolest personalnosti. To se vidi u savremenom društvu gde je svako nalik na svakog.

- Želja koja je besna i neobuzdana, to je već želja koja je upola postignut cilj.

- Naivnost to je mladost srca. To je san u kome je sve lepše nego u istini. To je napraviti unutrašnji kriterijum većim od spoljnih dokaza.

- Pesničko delo, ukoliko je dublje, utoliko je prostije.

- Jer što ipak najviše volimo u svakom piscu, novom ili prastarom, to su naše sopstvene misli i osećanja.

(Telegraf.rs)