"Ovo je zemlja otrovana krvi... gde se il' kadi, il' pakleno kune" Pesma o Srbiji velikog rodoljuba
Jedan savremenik je o Veljku zapisao: "Prečanski gospodstven, brižljivo je negovao gospodstveni enterijer domaćeg života u kultivisanom, estetskom i artističkom rafinmanu…"
Veljka Petrovića - književnika, pesnika, kritičara, teoretičara, kolekcionara umetnina - savremenici su opisivali kao visokog, vitkog, urednog gospodina pravilnog držanja. Govorili su da je i na kupalište dolazio u odelu sa kravatom kako bi sačuvao mit o svojoj fizičkoj skladnosti. U velikoj meri je obraćao pažnju na svoju pojavnost i društveni ugled. Klonio se boemštine. Bio je zanimljiv, rečit, marljiv, sposoban čovek koji je mnogo voleo svoju suprugu i prijatelje, piše Kuća Stil.
Jedan savremenik je o Veljku zapisao:
- Prečanski gospodstven, brižljivo je negovao gospodstveni enterijer domaćeg života u kultivisanom, estetskom i artističkom rafinmanu…
Rođen 1884. u Somboru, u tadašnjoj Austrougarskoj, kao veliki rodoljub je pisao o Srbiji i njenom narodu.
Sledeća pesma govori o toj iskonskoj ljubavi...
Srpska zemlja - Veljko Petrović
Ovo je zemlja burjana i drača,
ovo je zemlja podlih suncokreta,
ovo je zemlja pijanki i plača
i leglo vrapca koji nisko leta.
Ovo je zemlja burjana i drača.
-
Ovo je zemlja gnojna, zdrava, jaka,
al' na njoj samo štir visoko điko.
Ovo je zemlja čmalih pupoljaka,
plodove čije ne okusi niko.
Ovo je zemlja gnojna, zdrava, jaka.
-
Ovo je zemlja kasnoga cvetanja,
ovo je zemlja mrazeva papreni',
ovo je zemlja gde se mnogo sanja,
a berbu misli tuča potamani.
Ovo je zemlja kasnoga cvetanja.
-
Ovo je zemlja otrovana krvi,
korenje gdeno krepkog duba trune,
orlovi ginu, a blaguju crvi,
gde se il' kadi, il' pakleno kune.
Ovo je zemlja otrovana krvi.
-
Ovo je zemlja prokleta, al' moja;
Maćeha moja, moja mati draga;
o, ja te mrzim, jer te niko k'o ja
ne ljubi tako, moja mati draga!
O, ti si prokleta, al' moja!
(Telegraf.rs)